Blagi, ali kontinuirani rast euribora, uz sve izraženije geopolitičke rizike i skok cena energenata, mogao bi u narednim mesecima da se prelije na cenu kredita u Srbiji – pre svega za privredu, a naročito za mala i srednja preduzeća koja najviše zavise od bankarskog finansiranja.
Najnovije procene velikih investicionih banaka ukazuju da bi Evropska centralna banka (ECB) već u drugom kvartalu 2026. godine mogla da započne novi ciklus povećanja kamatnih stopa. Očekuje se da bi kamate mogle biti podignute u aprilu i junu za po 25 baznih poena, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na ranija očekivanja o njihovom zadržavanju tokom cele godine.
Ovakve prognoze dolaze u trenutku pojačanih globalnih tenzija, posebno na Bliskom istoku, koje su već dovele do rasta cena nafte i povećanja inflatornih pritisaka. Upravo ti faktori utiču i na kretanje euribora, ključnog parametra za određivanje promenljivih kamatnih stopa na kredite u evrima.
Rizik od stagflacije
Dodatni signal usporavanja dolazi i iz same evrozone – poslovna aktivnost u privatnom sektoru u martu je porasla najsporijim tempom u poslednjih deset meseci. Kompozitni PMI indeks pao je na 50,5 poena, što ukazuje na slabljenje zamaha rasta, dok analitičari upozoravaju na rizik od stagflacije, odnosno istovremenog rasta cena i usporavanja privrede. Rast troškova kompanija, podstaknut skupljom energijom i poremećajima u lancima snabdevanja, dodatno povećava pritisak na ECB da reaguje novim povećanjem kamata.
Iako je trenutni rast euribora sa oko dva na 2,15 odsto ocenjen kao umeren, bankari upozoravaju da je reč o trendu koji bi mogao da se nastavi.
"Ne bismo ocenili da je došlo do naglog skoka euribora, reč je o umerenoj promeni sa dva odsto na 2,15 odsto. Ipak, pažljivo pratimo aktuelna geopolitička dešavanja na Bliskom istoku, jer je situacija vrlo promenljiva“, kaže Miloš Zečević, direktor Sektora računovodstva i kontrolinga u Erste banci, za portal BizSrbija.
On dodaje da će dalji pravac kretanja kamata pre svega zavisiti od spoljnog okruženja i odluka monetarnih vlasti:
"U zavisnosti od trajanja i epiloga sukoba, efekti na uvoznu inflaciju u Evropskoj uniji, a posledično i u Srbiji, mogu biti manje ili više izraženi. Rast referentnih stopa ECB, ali i rast kamatnih stopa na depozite, koji predstavljaju ključni izvor likvidnosti banaka, prirodno utiču na cenu kreditiranja.“
Dodatni rast inflacije
U takvom okruženju, rast referentnih stopa i skuplji izvori finansiranja banaka već počinju da utiču na cenu kredita. Dodatni pritisak dolazi i sa domaćeg tržišta, gde je u prethodnih šest meseci zabeležen rast kamatnih stopa na depozite.
"Već oko šest meseci beležimo značajan rast kamatnih stopa na depozite u obe valute, što je posledica neusklađenosti između snažnog rasta kreditne aktivnosti i sporijeg rasta depozita. Takva dinamika utiče na likvidnost bankarskog sektora i dovodi do viših kamatnih stopa“, objašnjava Zečević.
Sagovornici iz finansijskog sektora ukazuju da je još rano za precizne procene, ali da su rizici jasno prisutni. Ukoliko se geopolitičke tenzije produže i cene energenata ostanu visoke, može se očekivati dodatni rast inflacije, što bi vodilo ka novim povećanjima kamata.
Sa druge strane, analitičari ističu da je nedavni skok šestomesečnog euribora jedan od najoštrijih u poslednjih nekoliko godina, ali i da nije neočekivan.
"Euribor će sigurno nastaviti latentno da raste dokle god se situacija sa energentima i poljoprivrednim proizvodima ne dovede u ravnotežu“, ocenjuje finansijski analitičar Milan Beslać.
On upozorava da će se efekti relativno brzo preliti i na realni sektor:
"Ovu finansijsku turbulenciju osetićemo za mesec do dva, kada će poskupeti kreditna zaduženja ne samo za stambene kredite već i kredite za privredu“, navodi Beslać.
Promena finansijskih uslova
Za privredu u Srbiji to znači skuplje zaduživanje već u kratkom roku. Posebno su izložena mala i srednja preduzeća, koja se u velikoj meri oslanjaju na kredite za obrtna sredstva i investicije. Rast kamata direktno povećava njihove troškove finansiranja, što može uticati na profitabilnost, investicione planove, ali i cene proizvoda i usluga.
Kako upozoravaju stručnjaci, finansijske turbulencije se gotovo uvek preliju na krajnje potrošače.
"Kompanije će uvek preneti bilo koju finansijsku turbulenciju na cenu svog proizvoda ili usluge“, ističe Beslać, dodajući da će se to neminovno odraziti na inflaciju.
U takvim okolnostima, važnu ulogu ima i monetarna politika u Srbiji. Dosadašnji oprez centralne banke, koja nije snižavala referentne kamatne stope, ocenjuje se kao adekvatan odgovor na globalne neizvesnosti.
Iako trenutni rast kamata još uvek nije dramatičan, trend ukazuje na promenu finansijskih uslova koja bi u narednom periodu mogla značajno da utiče na poslovanje privrede. U takvom okruženju, kompanije će morati pažljivije da planiraju zaduživanje i upravljanje likvidnošću, dok će banke dodatno pooštravati kriterijume kreditiranja.
Drugim rečima, era jeftinog novca sve je izvesnije iza nas, a cena tog zaokreta prvo će se videti upravo na kreditima za privredu.
