Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac izjavio je danas da produžetak roka koji je američka kancelarija OFAK dala za zaključenje konačnog dogovora između "Gaspromnjefta“ i MOL-a o preuzimanju većinskog paketa Naftne industrije Srbije (NIS) pokazuje da pregovori napreduju i da se kreću u dobrom pravcu.
On je ocenio da kriza, odnosno trenutna dešavanja ne utiču na cenu NIS-a i da će MOL grupa nastojati da preuzme NIS bez obzira na mađarske izbore.
Banjac za RTS naglašava da je reč o kupovini za naredne tri decenije, dodajući da Rusiji odgovara odlaganje.
Navodi i da su u prethodnom periodu već načinjeni važni koraci, odnosno da je sprovedena dubinska analiza poslovanja NIS-a, da je potpisan predugovor i da sada sledi završna faza.
"Znači, izvršena je dubinska analiza rada NIS-a, potpisan predugovor i sada sledi finale, konačni ugovor", rekao je Banjac.
Prema njegovim rečima, nije izvesno da li će ceo posao biti okončan u narednih mesec dana, ali on veruje da neće biti novih prepreka ukoliko se pregovori nastave kao do sada.
Vlasnička struktura MOL-a
Komentarišući formulaciju iz poslednje odluke OFAK-a, prema kojoj je američkim finansijskim institucijama omogućeno da učestvuju u realizaciji transakcije, Banjac je naveo da se MOL često posmatra kao mađarska kompanija, iako je njegova vlasnička struktura znatno složenija.
"Kada govorimo o MOL-u mi uvek govorimo da je to mađarska kompanija, odnosno kompanija mađarske vlade. Međutim, po svojoj strukturi vlasničkoj, samo jedna četvrtina je u vlasništvu, 25 odsto akcija MOL-a pripada vladi. Ovo ostalo, oko 50 procenata, predstavljaju međunarodne finansijske institucije, između ostalih i neke američke finansijske institucije", naveo je Banjac.
Prema njegovoj oceni, upravo u toj činjenici može da leži dodatna garancija da će sporazum biti doveden do kraja i da MOL ima kapacitet da postane novi vlasnik većinskog dela NIS-a.
Govoreći o uticaju globalne energetske krize na vrednost NIS-a, Banjac smatra da se takva kompanija ne kupuje na osnovu kratkoročnih tržišnih potresa, već sa perspektivom od više decenija.
"Ovo je kupovina ne za sutra nego za sledeću deceniju ili sledeće tri decenije jedne kompanije, tako da ne može se sagledavati vrednost NIS-a na današnji dan, nego se gleda koliko će ona vredeti kada prođe kriza, kada se stabilizuje tržište", rekao je Banjac.
On je dodao i da nafta, uprkos energetskoj tranziciji, ostaje jedan od ključnih energenata u svetu.
"Činjenica je da će nafta i sledećih nekoliko decenija biti jedan od glavnih energenata i ona i danas učestvuje sa 30 procenata u globalnoj potrošnji energije", ukazao je Banjac.
Rusija NIS prodaje nevoljno
Prema njegovoj oceni, sadašnja dešavanja ne mogu bitno da utiču ni na cenu NIS-a, ni na konačan dogovor o prodaji.
Banjac smatra da Rusija NIS prodaje nevoljno, odnosno da Moskva ne ulazi dobrovoljno u ovaj proces i da NIS ne prodaje zato što to želi, već zato što je na takav potez primorana okolnostima.
"Očigledno je da Rusi nevoljno prodaju NIS. Dakle, zašto bi prodavali jednu kompaniju koja je tako dobra i koja donosi prihode i u koju su tako puno uložili", naveo je on.
Kako je dodao, Rusi u ovom procesu mogu nastojati da dobiju na vremenu, posebno ako im šira geopolitička kriza ide naruku.
"Kremlju bi svakako bilo zgodno da kupi još malo vremena, pa možda čak i da dovede u pitanje ovaj sporazum konačni o kupoprodaji, jer to mu baš i nije ono što on želi. On je nateran da to uradi", ocenio je Banjac.
Ipak, naglašava da iza poteza i Vašingtona i Moskve stoje čitavi sistemi analiza i procena, a ne dnevne improvizacije.
NIS je smanjio prodaju
Banjac navodi i da NIS već duže posluje u otežanim uslovima i da je u međuvremenu izgubila deo partnera i kupaca. "NIS otežano radi. Dakle, on od januara prošle godine, od kada su najavljene sankcije pa kad su uvedene, otežano radi, gubi partnere.".
Prema njegovim rečima, NIS je smanjio prodaju i u maloprodaji i u veleprodaji, a u veleprodaji je, kako je naveo, izgubio oko 20 odsto kupaca. Ipak, kako ističe trenutno nema opasnosti od nestašice nafte.
"Rokovi isporuke su nešto duži, ali tu su bile intervencije i Međunarodne agencije za energetiku, ogromne količine nafte su izbačene", objasnio je Banjac.
Podsetio je i da Srbija ima rezerve nafte za oko 60 dana, dok je evropski prosek 90 dana.
