Evropska centralna banka (ECB) će reagovati brzo i odlučno ako poskupljenje energenata zbog rata na Bliskom istoku pokrene značajan porast cena u evrozoni, izjavila je danas predsednica ECB Kristin Lagard na konferenciji u Frankfurtu.
Ona je dodala da će banka donositi odluke kada prikupi dovoljno podataka o intenzitetu i trajanju šoka za privredu.
Lagard je istakla da Evropska centralna banka prati tri principa u reakciji na energetske šokove.
"Prvo, da se proceni priroda, veličina i trajanje šoka, drugo, da se fokusira na rizike, a ne samo na osnovnu projekciju, treće, da se koristi postepeni pristup u izboru monetarnih mera, u zavisnosti od intenziteta i trajanja šoka", rekla je ona.
Prema njenim rečima ECB trenutno ocenjuje da je početni šok manji nego 2022. godine, kada su cene gasa i nafte u Evropi dostigle ekstremne nivoe nakon početka rata u Ukrajini i navodi da su danas cene prirodnog gasa znatno niže, a makroekonomski okvir u evrozoni stabilniji, sa neutralnim monetarnim i fiskalnim stavom, navodi se u objavi na sajtu ECB.
Prema najnovijim projekcijama, inflacija u evrozoni bi mogla da dostigne 2,6 odsto u 2026. godini, dok bi ekstremni scenario sa dugotrajnim problemima u snabdevanju energentima mogao povući inflaciju i do 6,3 odsto.
Njujorška investiciona banka Goldman Saks očekuje da će Evropska centralna banka u aprilu i junu podići kamatne stope za po 25 baznih poena, preneo je Rojters.
