Leri Fink (Larry Fink), šef američkog finansijskog giganta Blekrok (BlackRock), kaže da će veštačka inteligencija stvoriti "ogroman broj radnih mesta“, posebno “u oblastima poput električara, zavarivača i vodoinstalatera“.
Nasuprot tome, kako dodaje, potražnja za nekim kancelarijskim poslovima mogla bi opasti kako se AI razvija, što bi moglo dovesti do preispitivanja potrebnih uloga, jer se "društvo menja i razvija“.
On je u intervjuu za BBC negirao postojanje „balona“ u oblasti veštačke inteligencije, iako je rekao da nova tehnologija znači da previše ljudi pohađa univerzitete, a premalo se bavi tehničkim obukama.
"Dugo smo vrednosno sudili o mnogim zanimanjima i ljudima koji verovatno nisu trebali da idu u bankarstvo, medije ili pravo, već su možda mogli biti odlični radnici koristeći svoje ruke i sada moramo da uspostavimo ravnotežu u tom pristupu.“
U SAD, dodaje, nakon Drugog svetskog rata „izgradili smo obrazovni sistem i govorili mladima: idite na fakultet, idite na fakultet, idite na fakultet. I verovatno smo preterali“.
"Moramo to uravnotežiti i biti ponosni na to da karijera može biti jednako snažna i u zanimanjima poput vodoinstalatera i električara“, rekao je Fink.
Nema balona sa AI
On odbacuje tvrdnje da je talas ulaganja u veštačku inteligenciju, u koji su uložene milijarde dolara, preuveličan. „Ne verujem da postoji bilo kakav balon“, kaže.
"Da li možemo imati jedan ili dva neuspeha u AI? Naravno, i to je u redu.“
Prošle godine Blekrok je bio deo konzorcijuma koji je kupio jednog od najvećih svetskih provajdera data-centara, kompaniju Aligned Data Centres, u poslu vrednom 40 milijardi dolara.
"Verujem da postoji trka za tehnološkom dominacijom. Verujem da ako ne investiramo više, Kina pobeđuje. Smatram da je neophodno da agresivno razvijamo naše AI kapacitete.“
Najveći problem koji, po njegovom mišljenju, koči razvoj veštačke inteligencije u SAD i Evropi jeste cena energije.
Dok Kina masovno ulaže u solarnu i nuklearnu energiju, u Evropi „vidim mnogo priče, a malo akcije“, kaže on, dok u SAD „koliko god da smo energetski nezavisni, moramo početi da se fokusiramo na solar... jer nam je potrebna jeftina energija za razvoj AI“.
Upozorenje na globalnu recesiju
“Ako cena nafte dostigne 150 dolara po barelu, to će pokrenuti globalnu recesiju”, rekao je Fink za BBC. On je izjavio da će, ukoliko Iran „ostane pretnja“ i cene nafte ostanu visoke, to imati "duboke posledice“ po svetsku ekonomiju.
Blekrok je finansijski kolos koji upravlja imovinom vrednom 14 biliona dolara (10,5 biliona funti) i jedan je od najvećih investitora u veliki broj najvećih svetskih kompanija.
Njegova veličina i rasprostranjenost daju Finku, koji je jedan od osam suosnivača kompanije nastale 1988. godine, jedinstven uvid u stanje globalne ekonomije.
Sukob na Bliskom istoku izazvao je nagle promene na finansijskim tržištima dok ljudi pokušavaju da procene šta će se desiti sa troškovima energije.
Za Finka je prerano da odredi konačni obim i ishod sukoba, ali veruje da će se razviti u jedan od dva ekstremna scenarija.
U prvom, ako se sukob reši i Iran ponovo postane država koju međunarodna zajednica može prihvatiti, cena nafte bi mogla pasti ispod nivoa pre rata.
Ali ako se to ne desi, kaže, mogli bismo imati „godine sa cenama iznad 100 dolara, bliže 150 dolara za naftu, što ima duboke posledice po ekonomiju“, uz ishod „verovatno oštre i duboke recesije“.
Koristiti sve dostupne izvore energije
Fink kaže da zemlje treba da budu pragmatične kada je reč o energetskom miksu i da koriste sve dostupne izvore, ali da je obezbeđivanje jeftine energije ključno za podsticanje rasta i podizanje životnog standarda. “Rast cena energije je veoma regresivan porez. On više pogađa siromašne nego bogate.“
Zemlje ne bi trebalo da zavise od samo jednog izvora, kaže on.
"Koristite ono što imate bez dileme, ali se istovremeno agresivno usmerite ka alternativnim izvorima.“
Neki analitičari su sugerisali da postoje određene sličnosti sa periodom koji je prethodio finansijskoj krizi 2007–08.
Cene energije rastu, a pojedini analitičari ukazuju na znake pucanja u finansijskom sistemu. I sam Blekrok je među nekoliko firmi koje su ograničile povlačenja sredstava zabrinutih investitora iz fondova privatnog kredita.
Međutim, Fink odlučno tvrdi da nema šanse za ponavljanje finansijske traume iz 2007–08, kada su brojne banke širom sveta propale ili morale biti spašene, jer smatra da su finansijske institucije danas sigurnije. „Ne vidim nikakve sličnosti“, kaže on.
Problemi koji pogađaju neke fondove čine mali deo ukupnog tržišta, a ulaganja institucija i dalje su snažna, dodaje.
