Evropska centralna banka (ECB) mogla bi da podigne kamatne stope već krajem aprila ukoliko posledice rata na Bliskom istoku dodatno podstaknu rast inflacije. Posledice većih cena osećaju već i Finci.
Konačna odluka još nije doneta, ali rast cena energenata, poremećaji u snabdevanju i eventualni sekundarni inflatorni efekti bi mogli da primoraju ECB da poveća kamate već na sastanku 29. i 30. aprila, rekli su neimenovani upućeni izvori za Blumberg.
Evropska centralna banka (ECB) ne očekuje recesiju u evrozoni, čak ni u scenariju u kojem cena nafte ostane iznad 120 dolara po barelu, izjavio je danas guverner Banke Francuske i član Saveta guvernera ECB Fransoa Vijeroa de Galo.
On je u razgovoru za platformu Burzorama posebno naglasio da trenutne ekonomske okolnosti ne treba poistovećivati sa stagflacijom, koja podrazumeva istovremenu stagnaciju privredne aktivnosti i tvrdokornu visoku inflaciju.
Prema njegovim rečima, cene energenata čine samo deo indeksa potrošačkih cena, pri čemu one u Francuskoj učestvuju sa devet odsto u indeksu, od čega se samo četiri odsto odnosi na naftne derivate.
Vijeroa de Galo je naveo da je ključni zadatak monetarnih vlasti da spreče prelivanje visokih cena energenata na ostatak opšte potrošnje građana, prenosi Figaro.
Dok guverner Banke Francuske nastupa sa pozicije opreznog optimizma, pojedini članovi Saveta ECB najavljuju oštrije mere.
Predsednik nemačke Bundesbanke Joahim Nagel izjavio je za agenciju Blumberg da je povećanje kamatnih stopa u evrozoni moguće već u aprilu ako se pritisak na cene intenzivira zbog eventualne eskalacije konflikta na Bliskom istoku.
Nemački zvaničnik je povukao paralelu sa inflatornim šokom iz 2022. godine nakon početka rata u Ukrajini, ali je ocenio da je sadašnja pozicija Evropske centralne banke znatno snažnija nego tada.
Pojedini predstavnici ECB-a smatraju da je jun realniji termin za eventualno povećanje kamata, pošto na aprilskom sastanku neće biti objavljene nove makroekonomske projekcije
Kamate, zasad, miruju
ECB je u četvrtak zadržala sve tri ključne kamatne stope na istom nivou - referentnu kamatnu stopu na depozite na dva odsto, kamatu na glavne operacije refinasiranja na 2,15 odsto i kamatu na graničnu kreditnu liniju na 2,4 odsto, dok je istovremeno upozorila na ekonomske rizike od rata na Bliskom istoku.
Prema novim projekcijama ECB, koje uključuju podatke do 11. marta, očekuje se da će u osnovnom scenariju prosečna inflacija u evrozoni iznositi 2,6 odsto u 2026, dva odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini.
U najgorem scenariju banke, inflacija bi mogla da dostigne vrhunac od 6,3 odsto u prvom kvartalu 2027. godine, dok bi privreda evrozone u 2026. nakratko ušla u recesiju.
Takav scenario podrazumeva ozbiljne poremećaje u snabdevanju energijom do kraja ove godine, kao i dodatno razaranje energetske infrastrukture, uz pretpostavku da ne bude monetarnog ni fiskalnog odgovora.
Investitori sada prognoziraju da će ECB najmanje dva puta povećati kamate do kraja ove godine, pri čemu verovatnoća povećanja za 25 baznih poena u aprilu iznosi oko 60 odsto.
Rat u Iranu poskupljuje život u Finskoj
Zašto ECB razmišlja o većim kamatama radi predupređivanja povampirenja infalcije ratom u ranu pokazuju podaci iz – Finske.
Porast cena sirove nafte i poremećaji u transportu energenata povećali su troškove goriva, hrane, đubriva i transporta u toj zemlji, dok rast kamatnih stopa utiče i na troškove kredita, preneo je YLE.
Najveći uticaj primećen je u pet oblasti - gorivu - cena benzina i dizela premašila je dva evra po litru, što posebno pogađa domaćinstva sa nižim prihodima.
Hipoteke - kamatne stope vezane za jednogodišnji Euribor skočile su na više od 2,5%, što povećava mesečne troškove kredita za desetine evra.
Treća oblast je avio-prevoz - cene mlaznog goriva poskupele su gotovo dvostruko, što već utiče na karte avio-kompanija kao što su SAS i Finer.
Porast cena fosilnih goriva povećava i troškove proizvodnje i transporta hrane.
Regionalni prekid u transportu đubriva dodatno opterećuje poljoprivrednike.
Peta stavka je uvoz robe - povećani troškovi transporta i industrijskih inputa utiču na cenu uvoza, posebno rezervnih delova i hemikalija, dok svakodnevna hrana poskupljuje sporije zbog dugoročnih ugovora.
Analitičari upozoravaju da će usporavanje rasta cena povećati troškove za preduzeća i potrošače, smanjujući kupovnu moć.
