Od plaćanja uvoznih faktura do investiranja – srpsko kripto tržište tiho sazreva i teter kao zamena za dolar po popularnosti je sve bliže bitkoinu. Zašto bitkoin sporo raste i šta donose nova kripto-pravila u SAD, za BizSrbija priča stručnjak iz ECD.rs.
Nekada sinonim za hakerske šeme i sive zone finansijskih transakcija, kriptovalute danas i u Srbiji služe za isplatu plata, plaćanje dobavljača iz Afrike i Kine, i izmirenje faktura s ruskim partnerima kojima su zatvorena sva bankarska vrata.
Dok Vašington unosi redom nove propise koji sada idu isključivo u korist kripto industrije, a cena bitkoin se oporavlja na nivou oko 75.000 dolara, srpsko tržište tiho ali ubrzano sazreva. Kompanijama više nije potrebno objašnjavanje šta je i čemu služi teter (Tether), a računovođe su naučile kako da proknjižavaju faktute u kripto transakcijama, kaže za BizSrbija , stručnjak za kripto-industriju iz prve srpske kripto-menjačnice ECD.rs, s kojim smo razgovarali na izložbi „Od školjke do bitkoina“, koju je ova firma organizovala u Beogradu.
Ono što je još pre samo nekoliko godina izgledalo kao avantura i zabran za tehno-entuzijaste, danas je legitimna opcija za uvoznike iz i svih oblasti, softverske firme, trgovce automobilskim delovima, ali i raznorazne proizvođače, bilo da isporučuju robu u Afriku, Aziju ili Rusiju.
Bitkoin raste, ali "zrelo"
Bitkoin, najpoznatija kripto-valuta i donedavno smatran kao digitalno zlato, uprkos aktuelnim dramatičnim geopolitičkim događajima, nije eksplodirao onako kako su mnogi očekivali. Doduše, nije ni cena pravog zlata.
Sa „ispitivanja dna“ na 60.000$ cena je trenutno u plusu i kotira se u rasponu od 72.000 do 75.000 dolara. Mesečni plus je oko 8%, šestomeseččni 38%, ali je međugodišnjii skor u minusu većem od 12%. Doduše onaj investicioni, petogodišpnji je i dalje na solidnih +25%.
U ranijim prilikama rat na Bliskom istoku, sukobi s Iranom, akutna nestabilnost naftnog tržišta – sve to istorijski bi podstaklo snažan rast cene bitkoina kao „digitalne zaštite u kriznim vremenima". Ovog puta, kretanje je bilo prisutno, ali znatno uzdržanije.
„Negde su svi gledali bitkoin kao imovinu koja uvek skače kad je frka. Nije skočio toliko koliko su ljudi smatrali da će skakati, jer ovi sukobi s Iranom su ozbiljna, strateška igrica oko nafte, oko distribucije, i to utiče na mnoge stvari – na Dubai, na mnoge kontinente i na ekonomiju celog sveta. Zbog toga sam ubeđen da je krenuo da raste. Prosto, ljudi su počeli da ga kupuju, institucije su krenule da ga kupuju, ali mnogo sporije – jer se više ne srlja, i veliki kapital mnogo manje pomera samu cenu", objašnjava Mirković.
Srpsko tržište: od straha i panike do finansijske pismenosti
Zrelije postaje ne samo svetsko, nego i srpsko tržište. Nekada su domaći korisnici prodavali u panici čim bi cena krenula dole. Danas je slika drugačija.
„Kako cena padne, nama u ECD skoče kupovine. Kako cena skoči, nama skoči prodaja. Tako da malo smo se tu kao tržište finansijski opismenili – ne prodajemo iz straha i panike, nego ljudi tempiraju kad cena padne kao dobar trenutak za dokupljivanje", kaže Mirković.
Ova promena u ponašanju nije slučajna. Ona je plod edukacije, ali i iskustva stečenog kroz nekoliko kripto ciklusa.
„Sada je školski pristup – kupi kad je jeftino, prodaj kad je skupo ", zaključuje kripto-stručnjak.
Novina na srpskom tržištu je i to što teter (Tether, USDT), stabilan koin vezan za američki dolar, postaje sve dominantniji instrument na tržištu – ali ne za investiranje, već za svakodnevne operativne potrebe poslovanja.
„Sve je popularniji teter kao sredstvo plaćanja, naplate, transfera novca. Prosto, ljudi ga koriste ne investiciono, nego upotrebno – da olakšaju sebi biznis i život", opisuje Mirković.
A spektar onoga što se može uraditi s kripto valutama u poslovnom kontekstu dramatično se proširio.
„Relativno do skoro je bio samo bitkoin, odnosno kriptovalute, sad imamo i tokenizovano zlato, tokenizovane akcije… I to kaže baš jedan posetilac izložbe: vi ste praktično alternativa berzi, odnosno berza je alternativa vama", prenosi Igor komentar koji ga je ostavio bez reči.
Zanimljiva je i promena u profilu kompanija koje koriste kripto. U početku su dominirali pojedinci i mali IT preduzetnici.
„Pobrojali smo u jednom momentu industrije iz kojih kompanije dolaze. Ljudi bi na prvu loptu rekli ’to su neki IT-jevci, nešto vezano s internetom, neki onlajn poslovi…’. Međutim, i mi smo bili zatečeni kad smo videli da preko 20 različitih industrija koriste kripto i rade s nama. Sada je to još šire, a kompanije su još veće", kaže Igor.
Možda najzanimljiviji segment domaće kripto upotrebe jeste onaj koji se odvija u sferi međunarodne trgovine. Ovde kripto nije investicija, već alat za premošćivanje realnih barijera.
„Uvoznici su možda najinteresantniji, jer mogu da uvezu svašta, i njima je najlakše da plate nekom Kineza ili Afrikancu ili kome god – u teteru. To je transakcija za sekund, nema dodatnih troškova nikakvih. A, recimo, uvoze ribolovačku opremu, ili tekstil iz Afrike. Posebno je delikatan a sve prisutniji segment – trgovina s Rusijom. Nakon uvođenja bankarskih sankcija, kripto je u pojedinim segmentima ostao jedini funkcionalni kanal. Nije preko nas ali znam, na primer, za distributera automobilskih delova koji iz Srbije izvozi automobilske delove ", priča Mirković.
Računovođe koje znaju šta je Tether i firme koje stiču milione
Legitimizacija kripto transakcija u računovodstvenom i pravnom smislu tiha je, ali možda i najvažnija promena koja se desila na srpskom tržištu u poslednjih nekoliko godina.
„Može se fakturisati u kriptovalutama, pa se preko nas proda teter i isplate plate radnicima. Računovođe već znaju kako se to radi. Postala je jedna opcija koja je legitimna. Nije sad to neka avangarda i totalna alternativa, nego potpuno lako izvodljivo", ističe Mirković.
Ova normalizacija nosi konkretne cifre. Dok je nekada kripto poslovanje podrazumevalo sitniji novac i skromne transakcije, danas se kroz kripto kanale obavljaju transakcije vredne milione dolara.
„Tad su ljudi neke sitne stvari rešavali kroz kripto. Sada praktično milioni mogu da se prodaju i da se isplate milioni dolara tetera za isplatu plata", naglašava naš sagovornik.
Ukupni kripto ekosistem u Srbiji – menjačnice, platforme, konsultanti, računovodstvene firme – narastao je zajedno s tržištem.
„I sami kriptopreduzetnici koji su u Srbiji postojali – porasli su. I to je jedan lep ekosistem koji je porastao naprosto zahvaljujući povećanoj upotrebi", zaključuje Mirkovićč.
Amerika menja pravila igre – ovoga puta u pozitivnom smeru
Američka regulatorna scena oduvek je bila komplikovan teren, kada je novac u pitanju. Komisija za hartije od vrednosti (SEC) i Komisija za terminsku trgovinu robama (CFTC), zajedno s nizom drugih tela, funkcionišu po principu višestepenih odobrenja – jedan predlog, potom odobrenje jednog regulatora, zatim drugog, pa trećeg. Procesi traju, a primena konkretnih odluka još duže.
Ipak, od januara ove godine situacija se bitno promenila.
„Od kad je Tramp došao na vlast, non-stop su novi kripto zakoni, i svi su pozitivni. Do sada nije bilo ni jednog koji je bio udar na kriptu i negativan", kaže Igor Mirković.
A novi „kripto-propisi“ upravo su pojačani kooprdinisanom akcijom SEC i CFTC. Pređašnje razdvajanje nadležnosti po kojiima se bitkoin, eter i slične kripto-valute tretiraju kao roba (commodities) a time su pod nadzorom CFTC-a a ne kao hartije od vrednosti pod SEC-om, čime se završava regulatorna konfuzija, kao i regulativa stejblkoina (stablecoina) da iIzdavaoci moraju imati 1:1 rezervu u dolarima ili obveznicama, godišnje revizije i AML usklađenost; veliki pod federalnim, manji pod državnim nadzorom, ovih dana su dodatno „pojačani“.
Praktične posledice odluka iz marta 2026. su:
- Konačno razdvajanje: šta je “roba”, a šta “hartija od vrednosti” klasifikacija kripta u kategorije digital commodities, stablecoins….
Time što se bitkoin, eter i niz drugih tokena sada se tretiraju kao roba znači manje rizika od tužbi regulatora, lakše listiranje na berzama, jasniji poreski i računovodstveni tretman a kompanije mogu da planiraju proizvode bez straha da će im model biti retroaktivno proglašen ilegalnim.
Ovime se širom otvaraju vrata za institucionalni kapital - banke, fondovi i aset menadžment će lakše lansirati ETF-ove, derivatne proizvode, kastodi usluge.
- Jasna pravila sada su doneta i za za „staking“, „mining“ i „airdropove“, pa staking i mining nisu automatski “hartije od vrednosti” a platforme mogu legalnije nuditi „staking-as-a-service yield„ proizvode.
- Za startape situacija se menja tako da je manji pravni rizik u DeFi modelima a može se očekivati eksplozija novih kripto-proizvoda (regulisanih): više fjučers i opcija, strukturisane proizvode, tokenizaciju realne imovine.
- CFTC dobija veću ulogu nad derivatima i tržištima ali možda je i najveća trenutna posledica to što su strejblkoini posebna kategorija i strože regulisani. Stejblkoin mora imati pokriće 1:1 sa fiat valutom, što znači više poverenje institucija ali i veći trošak za izdavaoce (compliance). Mada je ovde još mala zadrška pošto se sve vodi kao savet/upustvo (guidance), ne zakon, pa je tržište je reagovalo mlako upravo zbog toga.
Ključna novina nije samo sadržaj novih propisa, već njihova logika.
„Američki regulatori, po prvi put, postavljaju jasna pravila: transparentnost, proverljivost zaliha, poznata pravila igre. Kada su zalihe i pravila poznata, onda je lako baviti se ovim biznisom, nema prostora za averzije. I korisnicima je bolje, i onima koji se bave biznisom je isto bolje – znaju o čemu se radi", precizira naš sagovornik.
Ubrzanje regulatornih procesa vidljivo je i u praktičnim primerima. Dok je za bitkoin spot ETF trebalo godinama lobiranja i administrativnih procedura kako bi prvi fondovi ugledali svetlo dana, odobrenje za eter ETF je stiglo za samo godinu dana a sada za ripl (Ripple, XRP) i mnogo kraće od toga.
„U Americi barem, trenutno niko ne stoji na putu realizaciji tih ideja", zaključuje Mirković.
„Od školjke do bitkoina“
Svoj rad na edukaciji građana i kompanija u Srbiji o digitalnom svetu novca i kripto-industriji u ECD.rs su proširili i svojevrsnim finansijsko-kulturnim događajem. Povodom 14 godina ECD-a i 14 godina kripta u Srbiji, otvorili su izložbu „Kratka istorija novca - od školjke do Bitkoina“.
Na izložbi se prikazuje razvoj novca od najranijih oblika razmene, preko zlata i papirnog novca, do kriptovaluta, uz osvrt na ključne ekonomske krize i promene na tržištu kod nas i globalno.
Izložba se održava u Zastava je pala na nas Art Space, Knez Mihailova 23, u periodu 15. do 28. marta, svakog dana od 17:00 do 21:00. Ulaz je slobodan.
