Ekonomista veteran sa Volstrita, poznat po tačnom predviđanju kraha iz 2008. godine, upozorava da su akcije istorijski skupe, a potrošači na tankom ledu — i nudi konkretne savete šta učiniti pre nego bude kasno.
Geri Šiling, poznati ekonomista među investitorima sa Volstrita pridružio se svojom analizom stručnjacima koji smatraju da je ekonomija SAD na veoma lošem putu. Šiling analizira pukotine u temelјima američke ekonomije — od zamrznutog tržišta nekretnina do rekordno skupih akcija — i objašnjava zašto ni investitori ni potrošači nisu spremni za ono što sledi, piše Yahoo finance.
A svako nisu spremni za crni scenario u kome vrednost njihovog investicionog portfelјa preko noći padne za trećinu. Portfolio od npr. 200.000 dolara pretvara se u 140.000, a za gubitak od 60.000 dolara, u zavisnosti od tržišnih uslova, može da potraje godinama da se nadoknadi.
Za Gerija Šilinga, veterana među finansijskim analitičarima i nekadašnjeg ekonomiste Meril Linča, ovo nije pitanje „da li", nego „kada". Čovek koji je tačno predvideo finansijski krah iz 2008. godine sada upozorava da je američka ekonomija na putu ka recesiji do kraja tekuće godine, i da berza može da padne do 30%.
Šiling svoje upozorenje, koje je na talasu onog koje je dao šef JP Morgana, Džejmi Dajmona, ne zasniva na intuiciji, nego na konkretnim indikatorima koji postaju sve teži za ignorisanje: potrošačka potrošnja — motor koji pokreće dve trećine američke ekonomije — pokazuje vidlјive pukotine; tržište nekretnina je zamrznuto; poslovne investicije izvan sektora veštačke inteligencije usporavaju; a vrednovanje akcija dostiglo je nivoe poslednja put viđene uoči dot-kom kraha sa početka ovog milenijuma.
Uz to, dva najpoznatija pokazatelјa precenjenosti tržišta — Šilerov CAPE odnos i Bafetov indikator — zvone na uzbunu. Ovaj tekst detalјno analizira Šilingova upozorenja, razlaže indikatore na razumlјiv način i odgovara na pitanje koje zanima svakog investitora: šta sada učiniti?
Čovek koji je predvideo 2008.
Geri Šiling nije analitičar koji upozorenja izdaje radi medijske pažnje. Nјegova karijera duga decenijama na Volstritu, izgradila mu je reputaciju analitičara čije prognoze vredi pažlјivo pratiti. Kada je 2008. upozoravao na predstojeći kolaps tržišta nekretnina i finansijske sisteme, malo ko ga je slušao. Istorija je, međutim, potvrdila njegova upozorenja.
Danas, Šiling ponovo podiže uzbunu — ovog puta sa istom dozom oprezne, metodične argumentacije. Svoje trenutne prognoze počeo je da javno iznosi još u oktobru prošle godine, a u razgovoru za „Biznis Insajder" sažeo je suštinu svog razmišlјanja:
„Tek u retrospektivi, nakon što baloni puknu, možete da pogledate unazad i kažete: 'Pa, to je zaista izmaklo kontroli."
Ova rečenica savršeno ilustruje Šilingov pristup: on ne pokušava da odredi tačan datum kraha, nego da identifikuje sistemske slabosti pre nego one postanu očigledne široj javnosti. I baš zato, smatraju njegovi poštovaoci, vredi slušati šta govori.
Potrošač na tankom ledu
Centralna teza Šilingovog argumenta počiva na stanju američkog potrošača — i ta slika nije ohrabrujuća.
Potrošačka potrošnja čini približno dve trećine ukupne ekonomske aktivnosti Sjedinjenih Država. Kada potrošači troše, ekonomija raste; kada stegnu kaiševe, posledice se osećaju u svim sektorima. Upravo zato Šiling sa toliko pažnje prati ličnu stopu štednje — pokazatelј koliko Amerikanaca ostaje na kraju meseca, nakon podmirenja dugova, namirnica, stanarine i ostalih troškova. Ta stopa pala je na 3,6% — najniži nivo od 2022. godine.
„To je zaista na veoma tankom ledu u smislu prihoda, u smislu spremnosti lјudi da troše", rekao je Šiling, komentarišući ovo kretanje.
Kontekst je važan: pandemijska era donela je veštačko naduvavanje stope štednje, jer su subvencije države pristizale u trenutku kada je potrošnja fizički onemogućena. Taj jastuk decenijama je apsorbovao udarce — ali on se iscrpeo. Danas, domaćinstva i dalјe osećaju kumulativne efekte postpandemijske inflacije. Samo cene energenata u martu ove godine porasle su 12,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, delom vođene rastućim cenama nafte povezanim sa sukobom na Bliskom istoku.
Rezultat: potrošači sve manje mogu da apsorbuju nove šokove, a svaki nepredviđeni trošak — gubitak posla, zdravstveni problem, popravka automobila — potencijalno može da ih gurne u finansijske teškoće.
Zamrznuto tržište nekretnina
Uz potrošača pod pritiskom, tržište nekretnina nudi dodatni razlog za zabrinutost.
Ovo tržište trenutno je u stanju koje ekonomisti opisuju kao „zamrznuto". Povišene hipotekarne kamatne stope sa obe strane deluju paralizujuće: kupci ne mogu da priušte kupovinu, a potencijalni prodavci — oni koji su nekada ugovorili hipoteke sa nižim kamatama — ne žele da se odreknu povolјnih uslova i prodaju. Posledica je minimum transakcija, minimum novih gradnja i minimum pozitivnog uticaja na širu ekonomiju.
Tržište nekretnina tradicionalno je snažan pokretač ekonomske aktivnosti: svaka prodaja kuće generiše potrošnju u sektorima nameštaja, aparata, osiguranja, pravnih usluga. Kada to tržište stagnira, efekat se oseća daleko šire nego samo u sektoru građevinarstva.
Poslovne investicije: samo veštačka inteligencija održava privid rasta
Treći stub Šilingovog argumenta tiče se poslovnih investicija — i ovde slika postaje posebno zanimlјiva.
Kapitalne investicije amerikanskih kompanija u celini porasle su svega 3,9% na kraju prošle godine — daleko ispod 24% tokom pandemijskog perioda. Ali skrivena u tim brojkama krije se važna razlika: gotovo sav rast dolazi iz jednog sektora — veštačke inteligencije.
Tehnološki giganti — Microsoft, Amazon, Alphabet, Meta — ulažu stotine milijardi dolara u izgradnju infrastrukture za veštačku inteligenciju: data centre, čipove, model obuku. Ove investicije održavaju agregatnu brojku pozitivnom. Ali izvan ovog uskog sektora, poslovna investiciona aktivnost je skoro u stagnaciji.
Ovo je važno iz dva razloga. Prvo, sugeriše da je poverenje kompanija u budući rast slabije nego što agregatni podaci sugerišu. Drugo, naglašava zavisnost trenutnog ekonomskog narativa o rastu od jednog jedinog sektora — zavisnost koja po definiciji nosi rizike.
Akcije na istorijskim maksimumima vrednovanja: CAPE odnos i Bafetov indikator
Čak i da ekonomski temelјi stoje čvrsto, Šiling bi imao razlog za zabrinutost: tržišta akcija trenutno su vrednovana na nivoima koji istorijski prethode krupnim korekcijama.
Šilerov CAPE odnos (Cyclically Adjusted Price-to-Earnings) meri vrednovanje akcija korigovanom zarabotačkom snagom tokom prethodnih deset godina, čime eliminiše uticaj kratkoročnih fluktuacija na procenu. Visok CAPE znači da investitori plaćaju mnogo za svaki dolar zarade kompanija — drugim rečima, da su očekivanja izuzetno visoka i da je prostor za razočarenje veliki.
Trenutno, na dan 4. maja, CAPE odnos stoji na 40,11 po podacima platforme „GuruFokus" — četiri poena više nego u aprilu. Da bi ovo stavili u istorijsku perspektivu: ovaj nivo približan je onom zabeleženom uoči dot-kom kraha s početka ovog milenijuma, krize koja je S&P 500 pretvorila u pitanje preživlјavanja za mnoge investitore.
Važno je napomenuti ograničenje CAPE odnosa: on gleda unazad, a ne unapred. Zato sam po sebi nije dovolјan pokazatelј za kratakoročne prognoze. Ali u kombinaciji sa ostalim indikatorima koje Šiling navodi, postaje deo zabrinjavajuće slike.
Bafetov indikator: najviši nivo u istoriji
Ako je CAPE odnos zabrinjavajući, Bafetov indikator je direktno alarmantan.
Ovaj pokazatelј — formalno poznat kao odnos tržišne kapitalizacije i BDP-a — meri da li je ukupno tržište akcija precenjeno, pravično vrednovano ili potcenjeno u odnosu na veličinu realne ekonomije. Nјegov naziv potiče od činjenice da ga je Voren Bafet, verovatno najpoznatiji investitor svih vremena, opisao kao „verovatno najbolјi pojedinačni pokazatelј trenutnog vrednovanja tržišta".
Trenutno, Bafetov indikator stoji na 232,6% — najvišem nivou u istoriji merenja.
Da bi ovo razumeli u pravom kontekstu: vrednosti iznad 100% generalno signaliziraju precenjenost. Vrednosti iznad 150% istorijski su povezane sa značajnim korekcijama. Vrednost od 232,6% nenaselena je teritorija.
Kada je vrednovanje na tako eleviranim nivoima, tržišta postaju izuzetno osetlјiva na svako usporavanje rasta ili promenu investitorskog raspoloženja. Šok ne mora biti veliki da izazove snažnu reakciju.
„Bez sumnje ide velika korekcija"
Na osnovu svih ovih indikatora, Šiling je direktan u svom zaklјučku:
„Akcije su veoma skupe i verovatno dolazi značajna korekcija negde u relativno bliskoj budućnosti."
Pad od 30% na S&P 500 — koliki Šiling prognozira — ne bi bio bez presedana. Sam Šiling ga opisuje kao „nešto bez velikog značaja po istorijskim standardima". Poređenja radi, S&P 500 je u finansijskoj krizi 2008–2009. pao za preko 50%; tokom dot-kom kraha gubitak je takođe prešao 49%.
Ipak, i „samo" 30% može imati dubok uticaj na praktičan život investitora. Portfolio vredan 200.000 dolara postaje 140.000. Penzioni računi se smanjuju. Osećaj sigurnosti isparava. A ako recesija uhvati korak — a Šiling smatra da je to „skoro neizbežno" — uz pad akcija dolaze i nesigurnost zaposlenja, stezanje kredita i rastući troškovi života.
„To je zaista opasno okruženje za ulaganje", poručuje Šiling. „Čak i skromni šok može izazvati nesrazmerne gubitke kada su tržišta vrednovana za perfekcionizam, a ne za realizam."
Šta sada učiniti: tri vremenska horizonta
Šilingovo upozorenje ne bi trebalo da parališe investitore, nego da ih pokrene na promišlјenu akciju. Priprema za recesiju nije samo pitanje izbora pravih investicija — radi se o pronalaženju pravih pozicija za novac na tri vremenska horizonta: kratkoročna stabilnost, srednjoročna zaštita bogatstva i dugoročna diverzifikacija.
- Prvo: izgradite gotovinski jastuk
Pre svega drugog, preporuka finansijskih analitičara je izgradnja rezervnog fonda. Razlog je praktičan: ako dođe do pada tržišta u trenutku kada vam je potrebna likvidnost — zbog gubitka posla, nepredviđenog troška ili nagle potrebe — bićete prinuđeni da prodate uloge po najgorim mogućim cenama, čime gubitke „kristalizujete" umesto da sačekate oporavak.
Rezervni fond vam daje vremenski prostor. Standardna preporuka finansijskih savetnika je tri do šest mesečnih rashoda u lako dostupnom obliku — u niskolikvidnim sredstvima ta definicija „lako dostupno" postaje klјučna.
Uz to, u eri viših kamatnih stopa, postoje opcije koje nude prinose značajno iznad standardnih štednih računa — kombinujući pristupačnost sa prinosima koji bar delom prate inflaciju.
- Drugo: razmotrite zaštitu portfolija u nestabilnim vremenima
Iznad gotovinske rezerve, neki investitori u periodima tržišne nestabilnosti traže načine da zaštite vrednost imovine. Sa rastom cena energenata i geopolitičkom neizvesnošću koja donosi novu nesigurnost u ekonomske izglede, plemeniti metali tradicionalno dobijaju na privlačnosti.
Zlato, na primer, istorijski je pokazivalo negativnu ili nisku korelaciju sa tržištem akcija u periodima recesije — odnosno, tendira da raste ili stagnira kada akcije padaju. Ovo ga čini potencijalnim instrumentom diverzifikacije, mada sa sopstvenim rizicima i ograničenjima.
Važno: nijedna zaštitna strategija nije univerzalna. Ono što funkcioniše u jednom tržišnom ciklusu ne mora funkcionisati u drugom. Konsultacija sa licenciranim finansijskim savetnikom pre donošenja odluka o značajnim preokretima u portfoliju ostaje standardna preporuka.
- Treće: dugoročna diverzifikacija
Na dugoročnom horizontu, poruka istorije tržišta je dosledna: diverzifikovani portfolio — raspoređen preko klasa imovine, geografskih područja i sektora — istorijski pokazuje otpornost na recesione udare bolјe nego koncentrovani.
Ovo ne znači da diverzifikacija eliminiše gubitke tokom pada. Znači da retko rezultira potpunim gubitkom i da postavlјa uslove za oporavak kada tržišta krenu naviše.
Investitori sa dugoročnim horizontom — recimo, oni čiji penzioni računi neće biti dirnuti narednih deset i više godina — istorijski su i u prethodnim recesijama ostvarili potpuni oporavak ako nisu paničarski prodavali u dnu. Problem nastaje u trenutku prodaje na dnu, ne u samom padu.
Kontekst za region: šta to znači za investitore izvan SAD?
Iako se Šilingova analiza direktno odnosi na američko tržište, posledice potencijalne američke recesije nisu geografski ograničene.
S&P 500 nije samo američko pitanje. Globalna tržišta akcija u velikoj meri prate kretanja američke berze — posebno u trenucima akutne krize, kada korelacije među tržištima rastu. Krah iz 2008. to je nedvosmisleno pokazao: tržišta u Evropi, uklјučujući regionalna, pretrpela su snažne udarce uprkos tome što koreni krize nisu ležali u njihovim finansijskim sistemima.
Za investitore u Srbiji i regionu, to znači da Šilingovo upozorenje nije apstrakcija. Fondovi, penzioni računi i investicioni proizvodi sa izloženošću globalnim tržištima akcija mogli bi osetiti posledice značajne korekcije na američkom tržištu.
Pored toga, recesija u Sjedinjenim Državama tradicionalno proizvodi širu globalnu recesionarnu atmosferu — kroz smanjenu tražnju za izvozom, stezanje globalnih finansijskih tokova i pad poverenja preduzeća na globalnom nivou.
Bilans: alarm, ne apokalipsa
Vredno je završiti sa nijansom. Šiling nije apokaliptičar. On ne predviđa kraj finansijskog sveta, nego bolnu ali istorijski poznatu korekciju u okviru dugoročnog trenda rasta. Pad od 30%, koliki prognozira, i sam opisuje kao „nešto bez velikog značaja po istorijskim standardima".
Takođe, nijedna prognoza — uklјučujući i one sa tako dobrim istorijskim track record-om kao Šilingova — nije garancija. Tržišta su složena, nelinearna i u stanju da iznenade. Verovatno se sećate bezbroj prognoza recesije iz perioda 2022–2023. koje se nisu ostvorile.
Ono što Šilingova analiza nudi nije sigurnost o ishodu, nego sistematičan pogled na rizike. A u investicijama, razumevanje rizika — čak i kad se on na kraju ne materijalizuje — vredi.
Lošom raspodelom odgovora na rizik — paničnim prodajama na dnu, koncentracijom u riskantnim pozicijama bez rezerve — investitori istorijski ostvaruju rezultate ispod tržišnih proseka. Nasuprot tome, promišlјena priprema: gotovinski jastuk, diverzifikacija, dugoročna perspektiva — istorijski daje bolјe ishode nezavisno od toga da li recesija dođe ili ne.
U tom smislu, Šilingovo upozorenje, koliko god da zvuči alarmantno, zapravo nosi pragmatičnu poruku: ne čekaj da bura stigne da popraviš krov.
