Prosečne cene energenata za domaćinstva u Evropskoj uniji zabeležile su rast u drugoj polovini 2025. godine, pokazuju najnoviji podaci Evrostata, pri čemu su i gas i električna energija poskupeli, iako različitim intenzitetom i iz različitih razloga.
Kada je reč o prirodnom gasu, njegova prosečna cena porasla je na 12,28 evra za 100 kilovat-sati, što je za gotovo 7,5 odsto više u odnosu na prvih šest meseci iste godine, kada je iznosila 11,43 evra. Ovaj rast, prema oceni evropskog statističkog zavoda, ukazuje na postepeni povratak uobičajenih sezonskih oscilacija na tržištu, koje su bile narušene tokom energetske krize 2022. godine i perioda koji je usledio.
Istovremeno, razlike među državama članicama ostaju značajne. Najskuplji gas za domaćinstva beleži se u Švedskoj, gde cena dostiže 20,92 evra za 100 kilovat-sati, zatim u Holandiji sa 17,19 evra i Italiji sa 14,81 evro. Na drugom kraju skale nalaze se Mađarska sa 3,40 evra, Hrvatska sa 5,43 evra i Rumunija sa 5,66 evra za istu količinu energije.
Važnu ulogu u formiranju konačne cene imaju i porezi – oni su najviši u Holandiji, Danskoj i Švedskoj, dok su najmanji u Hrvatskoj, Grčkoj i Belgiji. Kada se cene prilagode kupovnoj moći stanovništva, najskuplji gas plaćaju domaćinstva u Švedskoj, Portugalu i Italiji.
Blago povećanje cene struje
Sličan trend, ali znatno blaži, zabeležen je i kod električne energije. Prosečna cena struje za domaćinstva u EU u drugoj polovini 2025. godine iznosila je 28,96 evra za 100 kilovat-sati, što predstavlja blago povećanje u odnosu na 28,79 evra iz prvih šest meseci. Za razliku od gasa, gde su ključni faktor bile tržišne oscilacije, rast cena električne energije u najvećoj meri posledica je povećanja poreza i dažbina, koje su porasle i nominalno i kao udeo u ukupnom računu.
I kod struje su razlike među državama izražene. Najvišu cenu plaćaju domaćinstva u Irskoj, gde 100 kilovat-sati košta 40,42 evra, zatim u Nemačkoj sa 38,69 evra i Belgiji sa 34,99 evra. Najniže cene zabeležene su u Mađarskoj, gde struja košta 10,82 evra, na Malti 12,82 evra i u Bugarskoj 13,55 evra.
Posmatrano na godišnjem nivou, najveći rast cena električne energije registrovan je u Rumuniji, gde je struja poskupela za čak 58,6 odsto. Značajna povećanja beleže i Austrija i Irska, dok je u pojedinim zemljama došlo do pojeftinjenja – najveći pad zabeležen je na Kipru od 14,7 odsto, a slede Francuska i Danska.
