„Trgovački lanci u Crnoj Gori rade na tankoj liniji zarade“, kažu vesti iz Srbiji susedne države, čime se ponavlja regionalna priča trgovaca o velikim prometima a malim profitima. Međutim, u EU se uspešno radi i sa manjim maržama.
Najveći trgovački lanci u Crnoj Gori u 2025. ostvarili su više od milijardu evra prihoda, ali analiza poslovnih rezultata pokazuje da im neto profitne marže „jedva prelaze 4%“. Na prvi pogled, brojke deluju impresivno: četiri najveća trgovačka lanca u Crnoj Gori u 2025. godini ostvarila su više od 1,12 milijardi evra prihoda.
Ali kada se zagrebe ispod površine — slika se dramatično menja i iza stotina miliona evra prometa krije se realnost koja je tipična za globalni ritejl biznis koji “vrti” ogromne iznose, ali zadržava tek nekoliko procenata profita, piše Investitor.me.
Koliko se zapravo zarađuje?
Najveći igrač, kompanija Voli, ostvario je oko 390 miliona evra prihoda, ali mu je neto dobit bila oko 16 miliona evra. To znači da na svakih 100 evra koje kupci ostave na kasi — kompaniji ostaje oko 4 evra čistog profita jer neto marža mu je 4,1%.
Slična slika je i kod konkurencije: pa se kod HD Laković beleži neto marža od oko 4,3%, kod Domaće trgovine 2,5% a Idea CG samo 0,5%. Ova poslednja bi, prema ovakvim računicama, trebalo da radi praktično radi na ivici profitabilnosti, iako ima promet od gotovo 276 miliona evra.
Naravno, do najbolje zarade dolazi se ne veličinom prometa nego efikasnošću. Tu je na crnogorskom tržištu pobednik jasan – HD Laković ima najveću neto maržu, najveću dobit po zaposlenom (7.200 €) kao i najbolji povrat na imovinu (8%).
Šta „guši“ marže?
Male marže nisu samo problem crnogorskog tržišta, već su priroda ritejl sektora u prodaji robe široke potrošnje, mahom prehrambene. U Crnoj Gori je samo dodatno pojačana zbog visokog uvoza (mali prostor za kontrolu cena), jakog cenovnog rata između lanaca, rasta troškova rada, skupe logistike i goriva ali i inflatornog pritiska na nabavne cene.
I u Srbiji trgovci kukaju
Neto profitna marža mala je i u Srbiji, tvrde ovdašnji trgovci. Prema podacima koji su preneti preko Privredne komore Srbije, prosečna neto profitna stopa trgovaca iznosi svega oko 2,8%.
Nakon ogromnih zarada u 2023. godini profit je u 2024. godini pao za četvrtinu, pa su tri od najveća četiri trgovinska lanca imali i gubitke. I dok su bruto marže (prosta razlika u nabavnoj i prodajnoj ceni) često i preko 45%, efikasnost poslovanja (EBIT - dobit pre kamata i poreza) je niska i kreće se od 0,91% do 1,42%.
Upravo ta velika bruto marža bila je i trn u oku javnosti, tj. potrošača ali i Vlade Srbije, koja je zbog visokih i stalno rastućih cena krajem godine uvela ograničenje marže ali i famozne rabate kojima su trgovci na raznorazne načine „cedili“ dobavljače. Ta uredba je istakla u martu ove godine ali je donet novi zakon na istu temu, tako da bi tek trebalo da se vidi kako će se trgovci „snaći“.
Nikad više astronomske marže?
Kako god se trgovci prilagodili, teško da će se u Srbiji ponovo videti marže od 35% ili 45%. S jedne strane, iz resornog ministarstva su već iskazali spremnost da ih ponovo ograniče „ako bude trebalo“, a s druge – za to i nema ekonomske opravdanosti (ako se izuzme premala konkurencija na srpskom tržištu).
To pokazuju brojke iz tržišta koje je po veličini, tj, broju potrošača, približno srskom – onom u Austriji. Prosečna profitabilnost u austrijskoj maloprodaji hrane kreće se između 0,5% i 2,5%. Primer je lider tržišta SPAR, koji je u 2024. godini ostvario dobit pre oporezivanja (EBT) od 255 miliona evra, što odgovara marži od svega 1,7%. U prošlog godini, marža je možda bila i manja od 1,5%, procene su analitičara. U SPAR-u često ističu da je njihova marža „ispod 2% a da su marže njihovih dobavljača dvocifrene“.
Kod konkurencije u REWE (Billa, Penny) neto marža je oko 1% a kod diskontera koji posluje i u Srbiji – Lidla koji ima veliku efikasnost između 2% i 3%.
Čak su i bruto marže u Austriji mnogo manje nego u Srbiji i Crnoj Gori – iznose između 20% i 25%. Zbog visoke inflacije i rasta operativnih troškova (energija, plate), profitne marže u Austriji su u poslednje dve godine bile u padu ili su stagnirale, i to bez intervencije tamošnje vlade.
