Dok evropski fudbal već godinama rutinski menja vlasnike u milijarderskim transakcijama, a investitori iz SAD-a, Persijskog zaliva i privatnih fondova kupuju klubove kao trofejnu imovinu, naš region kao da i dalje živi zimski san. Ali, sada se to menja i otvara se priliku da neki ovdašnji invetitor ostvari svoj san i bude vlasnik jednog fudbalskog kluba poznatog imena, bar na exYu prostoru.
Nogometni klub Osijek, hrvatski prvoligaš s modernim stadionom i nekad ambicioznim mađarskim gazdom, tiho traži novog vlasnika. Politički potres u Budimpešti – iznenađujući poraz Viktora Orbana – pokrenuo je domino efekt koji je stigao i do Slavonije, gde nova predsednica kluba i legendarni Davor Šuker već rade na pronalasku investitora, piše Index.hr.
Priča o Osijeku nije izolovana epizoda – ona je ogledalo globalnog trenda koji se sve snažnije odražava i na balkanske prilike. U poslednjih pet godina osam od deset najvećih prodaja fudbalskih klubova u istoriji realizovano je upravo u Evropi, a američki kapital dominira tržištem kao nikada pre. Srbija, pak, gleda iz druge prostorije, a perjanice ovdašnjeg „trčanja za balunim“ Crvena zvezda i Partizan i dalje su na razne načine finansirani iz državnog budžeta. Pravni okvir za privatizaciju ne postoji, a rok koji je UEFA postavila – 2035. godina – otkucava sve glasnije.
Osijek traži kupca: Kad politika promeni teren
NK Osijek je sredinom februara dobio novu predsednicu, Aleksadnru Veg (29). Zvanično saopštenje kluba naglasilo je njeno iskustvo u sportskom menadžmentu i sposobnost za strukturne reforme. Ona je na toj poziciji zamenila smenjenog Ferenca Sakalja, nakon niza slabih rezultata koji su klub doveli u borbu za opstanak u ligi.
Ono što isprva nije bilo rečeno – danas postaje sve jasnije. Osječki regionalni medij „Glas Slavonije“ piše da nova predsednica „nije u Slavoniju došla samo s velikim poštovanjem, kako je napisala po dolasku, nego i s jasnim zadatkom čiji je konačni cilj prodaja NK Osijeka."
Koren problema seže dublje od sportskih rezultata. Klub od 2016. godine kontroliše Lorinc Mesaroš, najbogatiji Mađar i najbliži prijatelj donedavne političke alfe i omege Viktora Orbana. U aprilu ove godine, nakon 16 godina vlasti, Orban je izgubio na parlamentarnim izborima, a nasledio ga je Peter Mađar. Promena vlasti odmah je otvorila pitanje i sudbine Osijeka.
Glas Slavonije rezimira da „Mađari više nisu voljni ulagati u klub, bar ne u meri u kojoj su to dosad činili" a u taj vakuum stupio je Davor Šuker, koji se iznenada pojavio na klupskom banketu i koji, kako sada postaje jasno, „direktno i ozbiljno učestvuje u procesu potrage za novim investitorima."
Evropski fudbal: Igralište milijardera
Osijekova situacija nije ništa neobično u evropskim okvirima – ona je, zapravo, pravilo. U proteklih pet godina, evropski fudbal doživeo je istorijski talas vlasničkih promena, pretežno predvođen američkim investicionim fondovima i konzorcijumima. Osam od deset najvećih transakcija u istoriji klupskog fudbala realizovano je upravo u ovom periodu.
Čelzi FC prodat je u maju 2022. za rekordnih oko 4,25 milijardi funti, što ga čini najskuplje prodatim fudbalskim klubom ikada. Kupac je bio konzorcijum predvođen Todom Boliem, suvlasnikom bejzbol kluba LA Dodgers, finansijski podržan fondom Clearlake Capital. Promena vlasnika zahtevala je odobrenje britanske vlade, budući da je prodavac, ruski državljanin Roman Abramovič, bio pod sankcijama zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Njukasl Junajted promenio je vlasnika u oktobru 2021. Saudijski Javni investicioni fond (PIF) kupio je klub za oko 300 miliona funti, u partnerstvu s kompanijom PCP Capital Partners i britanskim milijarderima braćom Ruben, a do jula 2024. PIF je povećao udeo na 85 odsto vlasništva.
Mančester Junajted nije u potpunosti prodat, ali je u decembru 2023. Britanac Džim Retklif iz kompanije INEOS kupio 25 odsto udela za oko 1,3 milijarde funti, preuzimajući i odgovornost za fudbalske operacije kluba. Vrednost kluba procenjena je na oko 5,4 milijardi dolara.
Everton je u decembru 2024. promenio vlasnika nakon dugog i turbulentnog procesa prodaje. Američka kompanija Friedkin Group, predvođena Danom Fridkinom koji već poseduje rimsku AS Romu, preuzela je 98,8 odsto udela. Ukupan trošak preuzimanja, restrukturiranja i refinansiranja procenjuje se na nešto manje od milijardu funti.
U Italiji, AC Milan prodat je u junu 2022. – fond RedBird Capital Partners kupio je klub od fonda Elliott Management za oko 1,2 milijarde evra. Inter Milan promenio je vlasnika na nekonvencionalan način: američki fond Oaktree Capital Management preuzeo je kontrolu u maju 2024. pošto kineski konglomerat Suning nije uspeo da vrati kredit od 395 miliona evra. Budući da je zaloga bio vlasnički udeo u klubu, Oaktree je automatski postao novi vlasnik. AS Roma bila je prva akvizicija Friedkin Grupe u evropskom fudbalu, kupljena 2020. za procenjenih oko 700 miliona dolara.
Izvan „Velike petice", Rendžers FC prodao je većinski udeo konzorcijumu koji uključuje američki NFL klub San Francisko 49ers, za blizu 90 miliona evra. U Španiji, RCD Espanjol preuzela je kompanija koja već poseduje engleski Barnli, a Helas Verona dospeo je u ruke američkog privatnog kapitala.
Prema podacima Football Benchmarka, samo između januara i oktobra 2025. zabeleženo je 76 akvizicija evropskih fudbalskih klubova na svim nivoima, od čega su strani kupci bili uključeni u 72 odsto transakcija. Više od polovine svih stranih investicija u poslednjih pet godina poticalo je iz SAD-a, a taj udeo u 2023. narastao je na dve trećine ukupnih dogovora.
Srbija: Reforma koja čeka zakon
U vreme ovog globalnog talasa, srpski fudbal deluje kao zabačeno ostrvo. Gotovo svi prvoligaški klubovi organizovani su kao udruženja građana – pravna forma koja se, za razliku od akcionarskog društva ili d.o.o., u klasičnom smislu ne može privatizovati. Predloženi model transformacije podrazumeva da postojeći klub postane manjinski vlasnik novoosnovanog sportskog privrednog društva, dok domaći ili strani investitori preuzimaju većinski udeo – uz zadržavanje tradicije i istorijskog identiteta.
Jedini funkcionalni primer privatnog vlasništva u srpskom prvoligaškom fudbalu je FK Čukarički, koji je ušao u taj proces kao deo društvenog preduzeća i koji se u svim relevantnim raspravama navodi kao model kako takav sistem može da radi. Voždovac funkcioniše uz dominantan uticaj privatnog vlasnika, mada bez formalno sprovedene privatizacije.
Konkretni pomaci tek su počeli. Direktor za strategiju FSS Ranko Stojić najavio je da će Dubočica iz Leskovca biti jedan od prvih klubova koji formalno uđe u proces – sa 70 odsto vlasništva u rukama kompanije „Milenijum" i 30 odsto zadržano u vlasništvu Grada. Klub Loznica iz zapadne Srbije bio je blizu sporazuma sa grupacijom iz Engleske, privučenom modernim stadionom i sportskim potencijalom regiona.
Pritisak izvana sve je snažniji. Predsednik Vojvodine Dragoljub Zbiljić upozorio je da od 2035. UEFA planira pravilo po kome klub koji prima direktno ili indirektno državno finansiranje neće moći da učestvuje u evropskim takmičenjima – što bi bio egzistencijalni problem za gotovo sve srpske prvoligaše. Generalni sekretar FSS Branko Radujko izjavio je krajem aprila 2026. da je „privatizacija fudbalskih klubova neizbežna u narednoj deceniji", a predsednik Zajednice klubova Dragoljub Zbiljić ocenio je da su sistemski pristup i zakon o privatizaciji „ključni za iskorak srpskog fudbala."
Suština ostaje nepromenjena: Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina i većina superligaša i dalje se finansiraju iz državnog budžeta, parapolitički obezbeđenih sponzora ili od prodaje igrača, bez formalnog privatnog vlasnika. Dok Osijek traži kupca, a Evropa menja vlasnike u milijardskim transakcijama, srpski fudbal čeka zakon – i trenutak kada će neko odlučiti da je pravo vreme da kucne na vrata i kaže: kupujem.
