Manjak između prihoda i rashoda u konsolidovanom budžetu Srbije posle prva tri meseca ove godine dostigao je gotovo 113 milijardi dinara, pokazuju poslednji podaci Ministarstvo finansija.
Tih 113 milijardi dinara je četiri puta više nego što je deficit iznosio u isto vreme 2025. godine. Ta godina je završila sa rupom u državnom računu od oko 253 milijarde dinara (2,15 milijardi €), što ne daje mnogo optimizma za ovu globalno kriznu godinu.
Problem nisu budžetski prihodi, koji beleže rast od 10,6% realno (sa odbijenom inflacijom), ali rashodi rastu mnogo brže – 18,8% više nego u istom periodu prošle godine.
Kod prihoda, veliki rast ima porez na dobit – realno +29%, ali je najveći poreski prihod PDV povećan za samo 5,8%. Samo, jer zvanična statistika RZS je zabeležila rast fizičkog obima prometa na malo u prva tri meseca (stalne cene) za 8,3% a u tekućim cenama rast je 8,9%.
Smanjeni su i prihodi od akciza, kao drugi najznačajniji punilac budžeta, i to realno za 1,4%. To je u potpunosti posledica manje novca od naplate akciza na gorivo, koja je pala za 17% međugodišnje.
Deo problema je nešto manji obim potrošnje goriva zbog povišene cene, a većim delom zbog smanjene akcize. Taj problem će biti još većči jer je akciza morala da privremeno bude smanjena kako bi se visoke cene goriva držale pod kontrolom i smanjio njihov uticaj na (ionako povećanu) inflaciju. Akcize su smanjene za 20% od nivoa redovne akcize od 14. marta a potom i za ukupno 25% od 10. aprila a koja je produžena do 8. maja.
Kako je rečeno iz državnog vrha, Srbija godišnje sa punom akcizom na deriovate prikupi oko dve milijarde evra za budžet, a sa smanjenom će prikupiti oko 100 miliona evra mesečno manje (mođda i 1,2 do 1,3 milijarde evra na godišnjem nivou).
Međutim, iako prihodi u kasu rastu, na rashodnoj strani imamo velik odliv novca. Kapitalni rashodi su realno porasli čak 64,4% u odnosu na prva tri meseca 2025. Visoki rast je i kod troškova za subvencije – 68,8%, a „ostali tekući rashodi“ su još veći – 71%.
Najveći trošak u budžetu, onaj za plate zaposlenih, povećan je za 12,9%, a kupovina roba i usluga za 15,7%. Izdaci za penzije povećani su za 10%.
