Kompanija Antropik objavila je detaljno istraživanje o uticaju veštačke intelgiencije (AI) na zaposlenost u SAD. Rezultati su iznenadili mnoge: do sada nema značajnog porasta nezaposlenosti. Ali, jedan signal brine! Kakve sve ovo ima veze sa tržištem u Srbjii?
Pitanje koje ne da mira ekonomistima, poslodavcima i zaposlenima širom sveta – “hoće li AI da preuzme naše poslove?”- dobilo je novu, pažljivo argumentovanu analizu. Antropik, kompanija koja je stvorila verovatno najboljeg AI asistenta Claude, objavila je istraživanje pod naslovom “Uticaj veštačke inteligencije na tržište rada: nova mera i rani dokazi".
Ukratko, još se nije desilo ono čega se mnogi plaše. Ali postoji jedan detalj koji bi trebalo da zabrine poslodavce i mlade koji upravo traže posao.
Nova mera izloženosti: Šta zapravo AI radi u praksi?
Dosadašnja istraživanja merila su koliko bi AI “teorijski mogla” da zameni radnike. Antropikov tim otišao je korak dalje: kombinovao je teorijsku procenu sa stvarnim podacima o tome kako se model Claude zapravo koristi u poslovnom okruženju.
Rezultat je “uočena izloženost", odnosno mera koja pokazuje koje su profesije zaista u dodiru sa automatizacijom, a ne samo one koje bi mogle biti. Nalaz je zanimljiv: AI je daleko od svog teorijskog potencijala!
“Recept postoji, ali se jelo još nije skuvalo”, ilustrativno se navodi u analizi. Na primer, u kategoriji “računarstvo i matematika”, za koju većina misli da je najizloženija, Claude trenutno pokriva samo 33% zadataka, iako je teorijski sposoban za daleko više.
Koji poslovni su najizloženiji?
Na vrhu liste najizloženijih zanimanja nalaze se:
- Kompjuterski programeri (75% pokrivenosti zadataka)
- Korisnička podrška
- Operateri za unos podataka (67%)
- Finansijski analitičari
Na drugom kraju skale, nultu izloženost imaju:
- Kuvari
- Mehaničari
- Spasioci
- Konobari
- Pomoćno osoblje
Njihovi poslovi jednostavno nisu tamo gde AI trenutno operiše.
Interesantan je i “profil” poslovnja izloženih uticaju AI: najčešće su to osobe ženskog pola, bolje obrazovani, stariji i — bolje plaćeni! Osobe sa magistarskim ili doktorskim stepenom su gotovo četiri puta zastupljenije u najizloženijoj grupi nego u neizloženoj. Ovaj podatak potpuno preokreće klasični narativ o tome ko je “ugrožen” od AI: nije reč o niskoplaćenim radnicima, već o “belokošuljašima”.
Nezaposlenost: Zasad, mirno
Ključno pitanje: Da li AI već povećava nezaposlenost? Odgovor je relativno umirujući.
Istraživači su pratili stopu nezaposlenosti od 2016. do danas, upoređujući radnike u najizloženijim zanimanjima sa onima koji nisu izloženi. Zaključak je da nema statistički značajne razlike u stopama nezaposlenosti između dve grupe od kada je ChatGPT lansiran krajem 2022.
Tokom pandemije manje izloženi radnici, oni sa fizičkim poslovima, pretrpeli su veće udare. Od tada, trendovi su gotovo paralelni.
Zapošljavanje mladih, signal koji treba pratiti
Ovde dolazimo do onog zabrinjavajućeg detalja. Istraživači su uočili da “mladi radnici uzrasta 22 do 25 godina sve teže pronalaze posao u visoko izloženim zanimanjima”. Stopa pronalaženja novih radnih mesta u tim zanimanjima pala je za oko 14% u post-ChatGPT eri, dok je u manje izloženim zanimanjima ostala stabilna.
Važno je napomenuti: Ovo nije porast otkaza, već usporavanje zapošljavanja! Kompanije jednostavno manje angažuju nove, mlađe radnike za poslove koje AI može da preuzme. Slične nalaze objavio je i tim istraživača sa Univerziteta Stanford.
Šta se dešava s tim mladim ljudima? Možda ostaju na postojećim poslovima duže, možda se preusmeravaju, možda se vraćaju na školovanje. Odgovor istraživači još traže.
Zašto je ovo važno za kompanije i radnike u Srbiji?
Trendovi sa tržišta rada SAD obično stignu u Srbiju sa dve do četiri godine zakašnjenja - ali stignu. Srpski IT sektor koji zapošljava desetine hiljada programera i inženjera, direktno je u zoni “visoke izloženosti” prema ovoj analizi.
Ključne poruke iz ovog istraživanja su:
Kompanijama: Automatizacija još nije erupcija, to je sporo ključanje. Ima vremena za pripremu, ali nema vremena za ignorisanje.
Mladima: Ako razmišljate o karijeri u oblastima poput korisničke podrške, unosa podataka ili standardizovane finansijske analize, vredelo bi uzeti u obzir i zanimanja koja AI teže doseže.
Kreatorima politika: Problemi na tržištu rada se možda neće videti u povećanju broja nezaposlenosti zbog korišćenja AI, ali će se videti u tome koliko će lako mladi pronalaziti prvi posao.
Istraživanje se nastavlja…
Antropic najavaljuje da će ovu analizu redovno ažurirati kako budu pristizali novi podaci. Posebno ih zanima kako mladi diplomci sa obrazovanjem iz izloženih oblasti, poput računarstva ili finansija, navigiraju tržištem rada u godinama koje dolaze. Cilj ovog istraživanja nije da alarmira, već da postavi merila. Ako i kada AI počne ozbiljnije da remeti zaposlenost, ovaj okvir treba da nam pomogne da to prepoznamo na vreme, a ne tek kada šteta bude učinjena.
Istraživanje je dostupno na sajtu Anthropica. Originalni naslov: "Labor market impacts of AI: A new measure and early evidence".
