Sa 2,2 na 3,6 miliona dolara godišnje – to je povećanje plate prvog čoveka „države-korporacije“ a iza čega stoji stara doktrina osnivača Singapura: dobro plaćen činovnik nema razlog da uzima mito. Koliki je odnost premijerske prema prosečnoj plati a koliko je u Srbiji?
Singapurski premijer Lorens Vong najavio je u parlamentu povećanje plata ministara i sebe lično, čime njegova godišnja zarada raste za 64% — sa dosadašnjih 2,2 na 3,6 miliona singapurskih dolara, odnosno oko 2,85 miliona američkih dolara.
Time premijer grada-države, koji već važi za najplaćenijeg izabranog lidera na svetu, dodatno učvršćuje tu poziciju, dok istovremeno oživljava staru debatu — da li visoke plate državnih funkcionera zaista sprečavaju korupciju, ili je reč samo o povlašćenoj kasti koja sebe plaća po tržišnim, a ne po javnim standardima.
Šta se tačno menja
Prema odluci koju je Vong izneo u parlamentu, referentna plata ministra na startnom nivou (takozvani MR4 razred) raste sa 1,1 na 1,8 miliona singapurskih dolara, dok premijer po formuli prima dvostruko više od tog iznosa.
Plata premijera raste na 3,6 miliona singapurskih dolara sa dosadašnjih 2,2 miliona, u skladu sa preporukama nezavisnog komiteta.
Promene stupaju na snagu 15. oktobra, a plate zamenika premijera rastu sa 1,87 na 3,06 miliona singapurskih dolara, dok će članovi kabineta zarađivati između 1,8 i 2,88 miliona, u zavisnosti od senioriteta i portfelja, piše South China Morning Post
Referentna plata ministarskog razreda MR4 već decenijama se računa po istoj formuli - kao medijana prihoda hiljadu Singapuraca sa najvišim zaradama, umanjena za 40% kako bi se odrazio etos javne službe.
Nezavisni komitet koji je predložio ovogodišnju reviziju formirala je vlada krajem 2025, a njime je predsedavao privredni menadžer Gan Sio Ki.
Sam Vong je najavio da će ceo iznos povećanja svoje plate — oko 1,4 miliona singapurskih dolara — donirati u dobrotvorne svrhe tokom narednih pet godina, ali nije očekivao da će ostali nosioci političkih funkcija slediti taj primer.
Istovremeno je priznao osetljivost teme, s obzirom na to da je prosečan singapurski radnik 2025. godine zarađivao 5.775 singapurskih dolara (oko 4570 američkih) mesečno — što premijerovu novu platu čini otprilike 52 puta većom od medijalne mesečne zarade, pomnožene na godišnji nivo.
Kako se Singapur upoređuje sa ostatkom sveta
Vongova nova plata Singapur dodatno udaljava od ostatka sveta po ovom pitanju. Novi paket je više od četiri puta veći od plate švajcarskog predsednika i sedam puta veći od 400.000 dolara koliko godišnje prima predsednik SAD.
Prema podacima sajta koji prati zarade svetskih lidera, evropski čelnici su, u poređenju sa Singapurom, znatno skromnije plaćeni: predsednik Švajcarske zarađuje oko 507.000 dolara godišnje, australijski premijer oko 393.000, nemački kancelar oko 370.000, japanski premijer oko 317.000, a britanski premijer svega 198.000 dolara — što je gotovo osamnaest puta manje od singapurskog premijera.
Nemačka vlada zvanično plaća kancelara 255.150 evra godišnje, dok austrijski kancelar, prema ranijim analizama, prima nešto više od nemačkog.
Ono što Singapur izdvaja nije samo apsolutni iznos, već i odnos plate premijera prema prosečnoj zaradi građana. Prema istom pregledu, singapurski premijer zarađuje 21 put više od proseka u zemlji, dok je taj odnos kod američkog predsednika oko 4,6, kod nemačkog kancelara 6, a kod britanskog premijera svega 3,2 puta.
Singapurska vlada tu razliku brani time što, za razliku od većine zemalja, ne krije nijedan deo kompenzacije — sistem funkcioniše kao takozvana "čista plata", bez skrivenih beneficija, penzija ili drugih komponenti prihoda.
A u Srbiji…
Ako se ovo uporedi sa siromašnom Srbijom, gde se procenjuje da korupcija i siva zona ekonomije ide i do 30 odsto, brojke su frapantne.
Prosečna bruto plata (zaposleni) u junu ja bila 166.000 RSD (oko 1.545$), što bi na godišnjem nivou dalo 18.540$. Premijer ima zvanično platu koja je na nivou do 23.500$, a sa drugim plaćenim funkcijama moglo bi da ode do 41.500$. Ministrima je godišnja bruto plata oko 18.000 dolara.
To bi dalo odnos osnovne premijerske plate i „radničkog“ proseka od tek 1,3 puta (2,2 sa „dodacima“), a kod ministara možda i manje od proseka.
Možda neko smatra da su srpski zvaničnici veoma otporni na korupciju, da ne kažemo "bulletproof", ali pitanje je da li je ovo pravi nivo plate za nominalno najvažnije političke figure u zemlji i ljude koji odlučuju gde će se potrošiti 27 milijardi dolara godišnje (rashodna strana rebalansiranog budžeta za 2026.), ili za koliko će se godišnje zadužiti kreditima naredne generacije (oko 9 milijardi dolara planirano zadužene kreditima i obveznicama u 2026.).
Doktrina: plati dobro, da ne bi bilo razloga za mito
Iza brojki stoji filozofija koju je još sedamdesetih godina prošlog veka postavio Li Kuan Ju, osnivač moderne singapurske države. Njegov naslednik na mestu premijera, Go Čok Tong, tu je ideju 1993. godine sažeo u rečenicu koja se od tada citira u svakoj raspravi o platama funkcionera: ako se ministrima ne plati adekvatno, dobiće se neadekvatni ministri — ako se plaćaju kikirikijem, dobijaju se majmuni, a posledice trpe građani, ne majmuni.
Suština doktrine je da korupcija najčešće nastaje iz osećaja materijalne ugroženosti ili nepravde — ako ministar koji odlučuje o ugovorima vrednim milijarde oseća da zarađuje neuporedivo manje od privrednika koje reguliše, iskušenje da uzme "proviziju" raste. Cilj visokih plata, prema originalnom obrazloženju, jeste dvostruk: da se spreči odliv najsposobnijih ljudi u privatni sektor i da se državnim službenicima oduzme svaki materijalni izgovor za nezakonito bogaćenje. Logičan nastavak te logike jeste i stav da, kada je neko dobro plaćen iz budžeta, gubi pravo na blagost ako ipak zloupotrebi položaj — kažnjavanje mora biti strogo, jer izgovora više nema.
Vladin komitet koji je ove godine predložio povećanje ostao je veran istoj logici. Komitet je razmatrao da li formula benčmarka i dalje ostaje pravična i utemeljena, ispitujući sastav hiljadu najplaćenijih Singapuraca kako bi potvrdio da referentni skup i dalje odražava raznovrstan bazen talenata iz proizvodnje, zdravstva, transporta, ugostiteljstva, trgovine, nekretnina i finansijskih usluga, a ne samo uzak krug direktora kompanija. Psd
Da li teorija zaista drži vodu
Argument u prilog singapurskom modelu često se oslanja na jedan pokazatelj: zemlja godinama spada među najmanje korumpirane na svetu. Prema Indeksu percepcije korupcije Transparency International-a za 2025. godinu, Singapur je zadržao treće mesto na svetu od 182 zemlje, sa ocenom 84 — istom kao i prethodne godine — i ostao je vodeća zemlja regiona Azije i Pacifika. To ga svrstava iza samo Danske i Finske, a ispred svih zapadnih demokratija koje plaćaju svoje lidere neuporedivo skromnije.
Kritičari, ipak, upozoravaju da je korelacija daleko od dokaza uzročnosti — mala, bogata i institucionalno izuzetno disciplinovana država imala je nizak nivo korupcije i pre uvođenja ovakvih plata, zahvaljujući snažnim antikorupcijskim telima i gotovo nultoj toleranciji prema prekršajima, a ne isključivo zahvaljujući visini plate.
Podsećaju i da sistem nije nepogrešiv: bivši singapurski ministar transporta S. Isvaran je krajem 2024. godine osuđen na godinu dana zatvora zbog korupcije i ometanja pravde, što pokazuje da ni najviše plate ne isključuju potpuno rizik od zloupotrebe.
U samom Singapuru, tema ostaje politički osetljiva uprkos ekonomskoj logici koja je prati. Građani redovno ukazuju na to da iznosi o kojima je reč prevazilaze ono što većina njih ikada može da zaradi, dok vlada odgovara da bi alternativa — jeftinija, ali manje sposobna i potencijalno korumpiranija administracija — državu na duže staze koštala mnogo više. Upravo je ta računica, a ne samo brojka na papiru, ono što Singapur pokušava da prodâ svojim građanima svaki put kada ministarska plata ponovo poraste.
