Otpornost privrede klјučna je za otpornost društva, a ekonomske posledice katastrofa u svetu izazvanih klimatskim promenama već dostižu oko 2,3 triliona dolara godišnje, poručeno je danas sa sastanka u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Zbog sve većih rizika i sve skupljih posledica neophodno da mala i srednja preduzeća budu spremna za buduće krize, poručili su Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), i Kamal Kišore (Kamal Kishore), specijalni predstavnik za smanjenje rizika od katastrofa generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN).
Oni su na sastanku „Priprema MSP u Srbiji za buduće krize kroz inkluzivno liderstvo i planiranje kontinuiteta poslovanja“, koji je PKS organizovala u saradnji sa Kancelarijom UN za smanjenje rizika od katastrofa (UNDRR), istakli značaj jačanja otpornosti malih i srednjih preduzeća na buduće krize.
„Ne postoji uspešno društvo otporno na krize ukoliko privreda nije otporna na krize i obrnuto, ne postoji uspešna privreda ukoliko društvo nije otporno na krize i nemoguće je ovaj posao uraditi samostalno“, rekao je Vesović.
Prema njegovim rečima, otpornost privrede i društva su međusobno povezane, dok PKS želi da ovu temu proširi i na region Zapadnog Balkana, imajući u vidu sličnost ekonomskog prostora i kriza sa kojima se zemlјe suočavaju.
„Primer su vremenski uslovi i visoke temperature ovog leta, što je dovelo do prenapregnutosti energetskog sistema ne samo kod nas već i u regionu“, rekao je Vesović.
On je dodao da posledice takvih kriza na kraju snose kompanije, pri čemu velike kompanije češće imaju mogućnost da izdrže udare, dok mala i srednja preduzeća, prema njegovim rečima, ponekad ostaju bez zaštite i finansijskih instrumenata.
Srećom, gine manje ljudi, ali ekonomske štete se ne smanjuju
Ekonomske posledice katastrofa u svetu dostižu oko 2,3 triliona dolara godišnje, što predstavlјa oko dva odsto ukupne globalne ekonomije, a posebno su ugrožena mikro, mala i srednja preduzeća u svetu, ocenio je Kamal Kišore, specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa.
Kišore je ukazao da je u prethodnih deset godina na globalnom nivou postignut napredak u smanjenju broja izgublјenih života usled katastrofa, ali da istovremeno nema napretka kada je reč o ekonomskim posledicama, prihodima, infrastrukturi i uslugama.
„U proteklih 10 godina uspeli smo da globalno ostvarimo napredak u smislu da se smanjio broj izgublјenih života usled katastrofa, ali kada se radi o ekonomskom uticaju, posledicama po prihode, infrastrukturu, usluge, tu napretka nema. Naprotiv, krećemo se u suprotnom pravcu“, ukazao je Kišore.
Kišore je istakao da planiranje kontinuiteta poslovanja mora da uzima u obzir sve moguće rizike i odgovarajuće scenarije, dok je inkluzivan pristup celom procesu planiranja i njegove primene od klјučnog značaja.
Poseban akcenat programa stavlјen je na inkluzivno liderstvo i ulogu žena preduzetnica i žena na rukovodećim pozicijama u izgradnji otpornijih i održivijih kompanija, rečeno je na sastanku. Razmatrana su dosadašnja iskustva u primeni alata za procenu rizika i planiranje kontinuiteta poslovanja u Srbiji, primeri dobre prakse i mogućnosti za dalјe unapređenje saradnje institucija, poslovne zajednice, međunarodnih organizacija i akademskog sektora. Skupu su prisustvovali predstavnici resornih ministarstava, sistema Ujedinjenih nacija, malih i srednjih preduzeća, organizacija, finansijskih institucija i Privredne komore Srbije.
