Hrvatski proizvođač hrane za pčele Agro Simpa iz Siska pokreće, zajedno sa ukrajinskim partnerom VRM AHRO LLC, izgradnju proizvodnog pogona u Odesi planiranog kapaciteta 2.000 tona godišnje.
Iako rat u Ukrajini traje već četvrtu godinu, kompanija računa da će do njegovog kraja imati uhodanu proizvodnju, prepoznat proizvod i partnera koji poznaje lokalno tržište — a samim tim i priliku da brzo proširi kapacitete kada se prilike stabilizuju, piše Poslovni.hr.
Hrvatske receptura, ukrajinske "ruke"
Prema saopštenju sisačke kompanije, u zajednički projekat će uneti svoj know-how, tehnologiju i recepture, kao i proteinske dodatke i suplemente koje razvija godinama unazad, a koji se koriste u prevenciji određenih bolesti pčela i ući će u sastav finalnog proizvoda.
VRM AHRO, sa druge strane, preuzima lokalnu proizvodnju i distribuciju na ukrajinskom tržištu. Dve kompanije najavljuju i saradnju na razvoju novih proizvoda i razmeni iskustava na različitim tržištima.
Direktor Agro Simpe, Saša Simić, kaže da organizovanje proizvodnje direktno u Ukrajini donosi značajno nižu cenu ključne sirovine - šećera - kao i jeftiniju radnu snagu i logistiku u odnosu na uvoz gotovih proizvoda iz Hrvatske. Kontrola kvaliteta, ističe, ostaje u rukama Agro Simpe, dok VRM AHRO, kao već poznato ime u ukrajinskom pčelarstvu, organizuje proizvodnju i distribuciju na terenu.
Zašto Ukrajina — i zašto baš sada
Ukrajina spada među najveće pčelarske zemlje Evrope, sa oko 2,3 miliona pčelinjih zajednica i 187.000 registrovanih pčelara. Duge i hladne zime, ali i sve izraženija letnja suša, stvaraju kontinuiranu potrebu za prihranom pčela tokom skoro čitavog pčelarskog ciklusa — energetskom hranom za prezimljavanje i period bez paše, te proteinskom hranom za razvoj zajednica.
Iz Agro Simpe poručuju da odluku o nastavku projekta donose uprkos ratnim okolnostima, jer smatraju da privreda mora nastaviti da funkcioniše, a svakom projektu — pogotovo proizvodu koji je nov na tržištu — treba vreme da se pozicionira. Računica je jednostavna: kada rat završi, kompanija će već imati uhodanu proizvodnju, prepoznat proizvod, partnera koji najbolje razume potrebe ukrajinskog tržišta i mogućnost brzog širenja kapaciteta.
Tržište hrane za pčele raste brže od tržišta meda
Odluka Agro Simpe uklapa se u širi trend rasta industrije prihrane pčela, koji pokreće kombinacija klimatskih promena, gubitka prirodne paše i sve učestalijih gubitaka pčelinjih zajednica.
Prema jednoj od novijih tržišnih analiza, globalno tržište hrane za pčele bilo je vredno oko 1,8 milijardi dolara u 2025. godini, sa projekcijom rasta na 3,1 milijardu dolara do 2034, po prosečnoj godišnjoj stopi rasta od 6,2 odsto.
Druga agencija procenjuje tržište nešto konzervativnije za 2026, ali predviđa znatno bržu ekspanziju — sa 1,41 milijarde dolara u 2026. na 5,5 milijardi dolara do 2035, po stopi rasta od 9 odsto godišnje. Razlike u procenama nisu neuobičajene za nišu koja se tek profesionalizuje, ali oba izvora se slažu da je reč o tržištu koje raste dvocifreno brže od proizvodnje meda.
Evropa je, prema istom izvoru, drugo najveće regionalno tržište hrane za pčele, sa učešćem od otprilike 27,6 odsto globalnih prihoda u 2025, pri čemu su Nemačka, Francuska, Španija i Velika Britanija glavna tržišta sa ukupno preko 16 miliona registrovanih pčelinjih zajednica.
Rastuću potražnju dodatno podstiče i regulativa — sve strože ograničenje neonikotinoidnih pesticida u Evropskoj uniji i Britaniji smanjuje prirodnu dostupnost paše, pa se pčelari sve više oslanjaju na veštačku prihranu.
Prema istraživanju koje citira ista agencija, košnice koje redovno dobijaju nutritivnu prihranu tokom perioda bez paše imaju do 2,3 puta veću šansu da uspešno prezime u odnosu na neprihranjene zajednice — što praktično objašnjava zašto prihrana od "opcije" postaje standardni deo pčelarskog menadžmenta.
Šire tržište pčelinjih proizvoda u Evropi — koje pored hrane za pčele obuhvata i med, propolis, vosak i matičnu mlečnu — procenjuje se na 3,66 milijardi dolara u 2024, sa očekivanim rastom na 6,99 milijardi dolara do 2032, po stopi od 8,41 odsto godišnje, najviše zahvaljujući rastućoj potražnji za prirodnim i organskim proizvodima.
Podaci Eurostata pokazuju i zašto tržište prihrane raste zajedno sa samim pčelarstvom: na farmama širom Evropske unije tokom 2023. godine registrovano je 9,4 miliona košnica, što je najviši nivo otkako se vodi ova statistika i 16 odsto više nego 2020. godine. Više košnica po definiciji znači i veću potražnju za prihranom, pogotovo u godinama sa lošom pašom — kakva je, na primer, bila 2025. za deo srpskih pčelara, gde je rano izmrzavanje bagrema oborilo prinose.
Na globalnom nivou, pritisak dodatno stvara i visoka stopa gubitka pčelinjih zajednica — u proseku 35 do 40 odsto godišnje u ključnim tržištima poput SAD i pojedinih delova Evrope — što prihranu čini sve važnijim alatom za očuvanje kapaciteta postojećih pčelinjaka, a ne samo za povećanje prinosa meda.
U tom kontekstu, ulazak Agro Simpe u proizvodnju direktno na ukrajinskom tržištu — jednom od najvećih u Evropi po broju zajednica i pčelara — deluje kao logičan potez kompanije koja želi da obezbedi poziciju pre nego što se tržište, posle rata, ubrza.
