Sa 2,5 miliona tona godišnje, Crna Gora ima ubeljivo najmanji robni promet u lukama među 26 evropskih zemalja obuhvaćenih pregledom Eurostata.
Tokom 2024. kroz crnogorske luke prošlo je 2,5 miliona tona robe – gotovo devet puta manje nego kroz luke susedne Hrvatske i više od 200 puta manje nego kroz u Evropi vodeće Holandiju.
Pomorski transport predstavlja jednu od ključnih arterija evropske trgovine, ali podaci Eurostata pokazuju ogromne razlike među državama kada je riječ o količini robe koja prolazi kroz njihove luke, prenosi Investitor.me.
Na samom začelju evropske tabele nalazi se Crna Gora, sa svega 2,5 miliona tona robe obrađene u svim lukama tokom 2024. godine, pokazuju podaci koje je objavio Euronews.
Time je Crna Gora zauzela 26. i poslednje mesto među zemljama prikazanim u analizi, koja, pored članica Evropske unije, uključuje i pojedine zemlje kandidate i članice EFTA.
Hrvatska ima više od osam puta veći lučki promet
Razlika je naročito vidljiva kada se Crna Gora uporedi sa državama slične veličine ili zemljama iz regiona. Kroz hrvatske luke tokom 2024. prošlo je gotovo 21 milion tona robe, odnosno oko 8,4 puta više nego kroz crnogorske.
Slovenija je zabeležila oko 22 miliona tona, Bugarska gotovo 30 miliona, dok je Rumunija dostigla skoro 60 miliona tona.
I manje ostrvske ekonomije nalaze se ispred Crne Gore: Malta je zabeležila 4,5 miliona tona, Island 7,2 miliona, a Kipar gotvo 9 miliona tona.
Podatak od 2,5 miliona tona pokazuje koliko je crnogorski robni pomorski saobraćaj mali u evropskim razmjerama, ali i koliko prostora postoji za razvoj tranzitne funkcije crnogorskih luka, pre svega Luke Bar.
Holandija i Turska suvereno na vrhu
Na suprotnom kraju liste nalazi se Holandija, čije su luke tokom 2024. obradile čak 538 miliona tona robe. To je više od 215 puta veći promet nego u Crnoj Gori.
Odmah iza Holandije je Turska sa 525 miliona tona, a slede Italija sa 489 miliona i Španija sa 486 miliona tona.
Belgija je zabeležila 275 miliona tona, Nemačka 274 miliona, a Francuska 270 miliona tona.
Norveška je sa 212 milion tona osma, dok su Grčka, Švedska i Poljska takođe premašile granicu od 100 miliona tona.
Roterdam ubjedljivo najveća evropska luka
Kada se posmatraju pojedinačne luke u Evropskoj uniji, Roterdam ostaje neprikosnoveni lider. Najveća holandska luka tokom 2024. primila je i otpremila više od 397 miliona tona robe.
Na drugom mestu je belgijski kompleks Antwerp-Bruges sa 244 miliona tona, dok je Hamburg treći sa 97 miliona tona.
Slede Algeciras u Španiji sa 82 miliona i Amsterdam sa 79 miliona tona.
Među deset najvećih nalaze se još francuski HAROPA kompleks Le Havre–Rouen, Gdanjsk, Marsej, Valencia i Konstanca.
More nosi gotovo 90 odsto spoljne trgovine EU
Značaj luka daleko prevazilazi same brojke o pretovaru robe. Prema podacima EU Blue Economy Observatory, gotovo 90% spoljne robne trgovine Evropske unije odvija se morskim putem.
Globalno je tokom 2024. morem prevezeno oko 13 milijardi tona robe, dok su luke Evropske unije obradile približno 3,4 milijarde tona – oko četvrtine ukupnog svetskog obima.
Evropska komisija zato pomorski transport opisuje kao jedan od istorijskih pokretača ekonomskog razvoja i prosperiteta kontinenta.
U martu ove godine Komisija je usvojila i dve strategije kojima želi da ojača konkurentnost, održivost, bezbednost i otpornost evropskog pomorskog sektora, uključujući luke, brodarstvo i brodogradnju.
CG: Dobar položaj nije dovoljan
Za Crnu Goru, međutim, podaci Eurostata ukazuju i na dugogodišnji izazov: geografski položaj na Jadranu nije sam po sebi dovoljan da zemlja postane ozbiljniji regionalni transportni i logistički centar.
Za značajniji rast prometa potrebni su snažnija privreda i spoljna trgovina, bolja železnička i drumska povezanost zaleđa, veći tranzitni tokovi i snažnije pozicioniranje Luke Bar prema tržištima Srbije i Centralne Evrope.
