„Domoljublje nije ruka na srcu i tko će glasnije pevati himnu nego ko će platiti veći porez, više zapošljavati i časno plaćati ljude i biti stvarno osetljiv na standarde ljudi”, kaže prvi čovek čelnik Atlantic Grupe, Emil Tedeschi. A, izgleda, nije jedini s ovakvim stavom među čelnicima najvećih hrvatskih kompanija.
Produktivnost kao temelj održivog privrednog rasta, u trenutku kada se ekonomija suočava s rastućim troškovima, globalnim neizvesnostima i potrebom za dodatnim jačanjem konkurentnosti, bili su tema konferencije „Hrvatska kakvu trebamo“, u Kneževim Vinogradima u Baranji.
Na konferenciji koja se održava već devetu godinu, piše Poslovni.hr, okupili su se predstavnici poslovne zajednice, institucija i donosioci odluka i raspravljali o ključnim izazovima i prilikama za hrvatsku privredu.
Sudionici su razgovarali o tome kako nove tehnologije i digitalna transformacija mogu otvoriti prostor za povećanje produktivnosti i efikasnosti, ali i o tome kako geopolitičke promene utiču na poslovanje kompanija i razvoj ekonomije.
U središnjem delu programa, na panel-diskusiji na kojoj su učestvovali Martina Dalić (Podravka), Emil Tedeschi (Atlantic Grupa), Marko Pipunić (Žito Grupa) i Stepan Orešković (Bosqar Invest), čuli su se i nesvakidašnji tonovi o „patriotizmu“ za ovaj region.
Marko Pipunić, predsednik Uprave Žito Grupe, upitan je o budućnosti proizvodnje, rekao je da ne možemo menjati ni klimu, ni svetsku ili evropsku politiku, već samo svoju zemlju.
„Kad dođu ovakva vremena kad se puno na svetskim nivoima menjaju stvari, mali su puno fleksibilniji i mogu se brže prilagoditi situacijama. Dijalog nam često fali. Fali nam i ovde među nama. Često državu volimo smatrati kao kasicu-prasicu, a kad se treba platiti porez, platiću ga negde u Švajcarskoj… Trebamo se malo osvestiti gde smo mi u tome svemu. Politika je moć koja kreira trendove, no bez nje se ne može. Tvrdim da Hrvatska može bolje, imamo šanse, ne bih rekao da smo ugroženi toliko koliko sami stvaramo percepciju ugroženosti”, rekao je Pipunić.
Da postoji „Hrvatska koja plaća porez i Hrvatska koja ne plaća porez“, slaže se i Emil Tedeschi.
„Ja imam najveću objavljenu platu u Hrvatskoj i na to sam ponosan, no nikada nije izračunato koliko je doprinosa i poreza iz te plate dato u državu. Kod nas je i bogatstvo kriminal. A istovremeno postoji značajno bogatstvo u ovoj zemlji koje nema nikakvog fundamenta u plaćanju poreza. U Francuskoj nasleđivanje nije profitabilan biznis. U Hrvatskoj postoji puno imobiliziranih nekretnina, imovine, kupljeni su od ko zna kakvog novca i dalje stoje. Domoljublje nije ruka na srcu i tko će glasnije pevati himnu nego ko će platiti veći porez, više zapošljavati i časno plaćati ljude i biti stvarno osetljiv na standarde ljudi”, rekao je čelnik Atlantica.
Na pitanje može li doći do povećanja plata i kako se odnositi prema radniku, Martina Dalić odgovorila je:
„Troškove rada i plate definira stanje na tržištu rada. Mi bismo kao poslodavci mogli tvrdo reći ’neću povećati plate, nađi si posla ako možeš, a ja ću si naći radnike koji će raditi za platu koju ja mogu platiti’. To (više) ne postoji. Ne možemo si priuštiti da se na taj način ponašamo jer niti postoji prevelika ponuda rada niti je to dobro za produktivnost i efikasnost. Ima li ili nema prostora, to nije pitanje koje artikulira očekivanja za raspon plata“, kazala je Dalić.
Na kraju, sve se svodi na produktivnost.
„Kad govorimo o produktivnosti, nema ničega što možemo definisati kao naš uspeh ili neuspeh da upravljamo svim faktorima kao to kako merimo produktivnost. Ako ne dižete produktivnost, a dižete plate, doći ćete do toga da ćete imati manju produktivnost i manje plate. Moramo razmisliti o tome koji su faktori koji utiču na rast produktivnosti Hrvatske i učiniti sve da njih pojačamo. Pokazuje se da jedan model polako trošimo i iscrpljujemo”, zaključio je Stjepan Orešković.
