Direktor Beogradske berze najavljuje izdanje korporativnih obveznica nekoliko kompanija do kraja godine a u sledećoj i prvu veliku inicijalnu javnu ponudi (IPO) na BGDx. Iz Komisije za hartije od vrednosti tvrde da je srpsko tržište sazrelo, novi propisi čekaju potvrdu EU.
Aktuelna makroekonomska situacija dovela kompanije do toga da svoj dalji razvoj više ne mogu da oslone na banke već moraju da se uključe na tržište kapitala i postoji nekoliko kompanija koje su spremne da ponude na berzi svoje korporativne obveznice do kraja godine, kaže izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić.
„Kada je u pitanju IPO (Initial Public Offering), mislim da će realizacija biti sledeće godine. Privatne kompanije sa kojima sam razgovarao se uveliko pripremaju, a očekujem i neku državnu kompaniju“, rekao je Ostojić na beogradskoj konferenciji "Kapital u pokretu".
Kako kaže, kompanije su dotakle zid iznad koga više ne mogu da pređu, jer banke imaju svoja ograničenja, i za budući razvoj moraju da traže alternativni način finansiranja.
Ostojić je istakao da domaćim kompanijama nedostaje svest o tome da na berzi ne moraju da budu već da to same žele.
„Berza je mesto gde treba da se kotiraš i ponudiš svoje razvojne prilike i šanse drugim ulagačima. Mi radimo na tome da privučemo veći broj kompanija“, rekao je Ostojić.
Prema njegovim rečima, izdavanje prvih korporativnih i zelenih obveznica jeste pozitivan signal za druge kompanije koje razmišljaju da izađu na tržište, ali im i dalje nedostaje informisanost.
„U našoj strategiji, prvi korak je bio da se kompanije kroz prikupljanje kapitala, odnosno zaduživanjem, uključe na berzu, ne odričući se svog vlasništva. Veliki broj kompanija čeka uspešan primer kako bi se odlučile da izađu na berzu“, rekao je Ostojić.
Čeka se recenzija iz EU
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković kaže da je poverenje investitora u tržište od krucijalne važnosti za dugovečnost kapitala.
„Mnogo toga što je urađeno u prethodnom periodu imalo je za cilj da se napravi jedna infrastruktura poverenja, odnosno jedan regulatorni okvir koji će omogućiti svima, dakle i posrednicima na tržištu, onima koji treba da pružaju profesionalne usluge i investitorima, ali i kompanijama koje traže aktivno investitore, da budu sigurni da će u tom dugom roku imati adekvatnu zaštitu svojih prava“, rekao je Janković.
Janković ističe da je domaći regulatorni okvir gotovo u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama.
„Ova poslednja runda usaglašavanja u koju smo ušli ove godine je, iz naše perspektive, završena. Evropska komisija trenutno radi recenziju tih predloga i kada dobijemo zeleno svetlo, ta zakonska rešenja će biti usvojena. Praktično, od tog trenutka neće biti nikakve razlike niti za investitore, niti za kompanije u odnosu na to da li će raditi na srpskom tržištu ili na nekom tržištu neke zemlje Evropske unije“, naveo je Janković.
Janković dodaje da Srbija ima dovoljno razvijene institucije tržišta kapitala koje imaju dovoljno kapaciteta da nadziru sve ono što će se na samom tržištu dešavati.
„Naše tržište kapitala je konačno sazrelo, u smislu da svi shvataju da neki proizvodi o kojima se maštalo decenijama, poput IPO (Initial Public Offering) i investicionih fondova, nisu imaginarne stvari već praktični oblici ulaganja. Mi nismo ništa manje sposobni da tim instrumentima vladamo kao što su, dakle, neke zemlje koje su ispred nas, pre svega kada je kultura ulaganja u pitanju“, rekao je Janković ocenjujući da je naš bankarski sektor sposoban da isprati potrebe privrede.
Fintelov prvi (i jedini) od 1940.
Očekivani „veliki IPO“ neće biti i prvi koji se u Srbiji odigrao u moderno vreme. Prvi takav imala je kompanija Fintel Energija, koja je 2018. gdoine sprovela prvu inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) na Beogradskoj berzi nakon 1940. godine, odnosno posle skoro 80 godina.
Emitovano je 1,5 miliona novih akcija po nominali od 500 dinara, čime je prikupljeno preko 6,3 miliona evra za nove investicije (vetroparkovi). Akcije su uvrštene na Prime listing Beogradske berze, najkvalitetniji segment domaćeg tržišta kapitala.
Beogradska berza vapi za IPO
Aktuelno stanje na Beogradskoj berzi (BELEX) u septembru 2026. može se opisati kao tržište sa solidnom ponudom državnih obveznica, ali veoma tankim i koncentrisanim prometom akcija, što ga drži daleko ispod regionalnih i evropskih standarda po likvidnosti.
Na berzi je krajem 2025. / početkom 2026. kotiralo oko 247–248 emisija akcija, ali manje od 100 kompanija trguje češće od jednom nedeljno.
U segmentu Prime akcije (najkvalitetniji listing) trenutno je aktivno tek nekoliko desetina emisija; dnevni izveštaji pokazuju da se redovno trguje sa 10–20 različitih akcija, a najveći deo prometa ide na par „zvezda" (npr. Aerodrom Nikola Tesla, Dunav osiguranje, Jedinstvo Sevojno, Insa, Metalac, Iritel).
Tipičan dnevni promet je u rasponu od 25.000 do 150.000 evra, a veoma retko do 1,3 miliona evra kada prođe veća blok transakcija ili veći promet u državnim obveznicama. Beogradska berza je dva do tri reda veličine manja po dnevnom prometu od Zagreba i Ljubljane, a četiri do pet redova veličine manja od Beča.
Na Zagrebačkoj berzi (ZSE), u zemlji koja ima upola manje stanovnika i kompanija, početkom septembra 2026. redovan dnevni promet akcija iznosio je oko 1,5 miliona evra, i to bez blok transakcija. U prvom kvartalu 2026. ukupan promet (akcije + ETF + blok + obveznice) bio je 271 milion evra, što daje prosek oko 4–5 miliona evra dnevno po svim instrumentima.
Ljubljanska berza (LJSE) ima ukupan dnevni prosek (akcije + obveznice + struktuirani proizvodi) iznosio je oko 3,7–3,8 miliona evra dnevno; same akcije oko 3,2 miliona evra dnevno.
Bečka berza (Wiener Börse), kao jedna od najmanjih u „staroj EU“ je samo u akcijskom promet imala 69,5 milijardi evra od početka godine, a dnevni prosek premašuje 300 miliona evra sa ispadima do 8 milijardi evra dnevnog prometa u akcijama (npr. februar 2026).
