Ulaganje u akcije kompanija na berzi još je jednako daleko, za velikoj čini ljudi u Srbiji, kao i ulaganje u digitalnu imovinu – kriptovalute i tokene. A na razvijenom Zapadu imati akcije je uobičajena stvar, kao imati pare na štednji, polisu osiguranja ili plaćati za privatnu penziju. A u današnje vreme digitalnog, blokčejna i savremenih finanasijskih proizvoda, „izlazak“ svakoga na berzu još je jednostavniji – i jeftiniji jer tu su sad i tokenizovane akcije kompanija. I u Srbiji.
Tokenizovane akcije, doduše samo nekoliko izabranih kompanija, možete kupiti i u Srbiji, jer prva kriptomenjačnica u nas – ECD.rs, pored kriptovaluta, digitalnog zlata ima odnedavno u ponudi i ovaj vid investiranja. Time se i iz Srbije može uključiti na tržište tokenizovanih akcija koje je prošle godine dostiglo 1,2 milijarde dolara. I ne samo to. već možda od danas posedovati i token SpaceX.
Šta su tokenizovane akcije i zašto su novost?
Tokenizovane akcije – ili xStocks, kako ih zovu – predstavljaju digitalne tokene čija vrednost u svakom trenutku prati vrednost realne akcije određene kompanije na berzi.
Princip je jednostavan: kompanija koja stoji iza ovog proizvoda, tjk. kupuje akcije Nvidije, Tesle ili Amazona, a zatim na osnovu njih izdaje tokene čija se vrednost u odnosnu „jedan prema jedan“ kreće zajedno sa tržišnom cenom originalne akcije.
„Na ECD platformi trenutno su dostupne akcije pet vodećih svetskih kompanija: Nvidia, Tesla, Amazon, Alphabet i Apple. Već od danas bi mogla da se nađe i akcija SpaceX-a, koja sada drma berzansko tržište zbog IPO-a. Nvidia je do sada najpopularnija kod naših korisnika. Ali evo vidim da se zadnjih mesec dana i ove druge beleže veći broj interakcija. Izbor nije slučajan – pristup je od početka bio konzervativan i promišljen, išli smo na najjače kompanije, jer na njima se možda može napraviti manja zarada nego na nekim drugim, ali je isto tako i rizik manji.", kaže za BizSrbija Marko Matanović, suvlasnik i direktor ECD.rs.
Prednosti u odnosu na klasičnog brokera
Razlike između kupovine tokenizovane akcije i odlaska kod tradicionalnog brokera su višestruke i praktične.
Prva je brzina i dostupnost. Ceo proces otvaranja naloga traje jedan dan i obavlja se potpuno onlajn, uključujući video-identifikaciju. Kod brokera korisnik najčešće mora fizički da dođe u poslovnicu, prebaci novac i sačeka dok se sve ne sredi. Ovde se prva transakcija može obaviti istog dana kada je nalog otvoren.
Nema konverzionih gubitaka. Brokeri uglavnom rade sa evrima ili dolarima, što znači da domaći investitor mora da kupuje devize pre nego što uopšte počne da ulaže. Na ECD platformi sve kreće od dinara – nema kursnih razlika, nema skrivenih gubitaka pri konverziji.
Niži ulazni prag. Jedna akcija Nvidije košta trenutno 205 dolara, Tesle 400… ali ni kupcu ni brokeru se ne isplati da se kupi samo jednu akciju, suviše su velike provizije i suviše posla za nešto tako malo. A kod tokenizovanih akcija u ECD minimalni iznos za ulaganje iznosi oko 600 dinara.
„Mi ne živimo od tih transakcija od 600 dinara, ali je ideja da ljudima damo priliku da probaju nešto novo – da ne bude odmah u startu neka ograda, pa da pomisle: 'Uf, ovde treba da ubacim 100 evra', pa pošto je to skroz nepoznato, da odustanu.", dodaje Matanović.
Naknade za transkacije kod tokenizovanih akcija iznose manje od jednog procenta, što je povoljnije od većine tradicionalnih kanala investiranja.
"E sad, naravno, pitanje je ko šta više voli i kome šta više odgovara. Ovde su naknade znatno niže, opet ispod 1%, dok je za investiciono zlato – kupiti ga ili prodati – naknada 2, 3, 5, 7 ili 8 procenata, zavisi gde se kupuje. Ali, kažem, neko ima više simpatija ili ima više potreba koje donosi fizičko zlato, a neko ovo drugo. Ali to je dosta popularno u zadnjih sedam meseci kod nas", dodaje Matanović.
Kao poslednja ali ne i najmanje važna osobina, je što se kupljena imovina (tokeni) može pratiti i njome upravljati sa bilo kog mesta u svetu gde je takva trgovina zakonski dozvoljena. Platforma radi 24/7, bez zavisnosti od radnog vremena ili rasporeda brokera.
Ko i kako investira?
Platforma beleži dve različite grupe korisnika. Pravna lica uglavnom koriste kripto i tokenizovanu imovinu kao zaštitu od inflacije ili kao sredstvo za efikasno poslovanje sa inostranim partnerima.
Fizička lica imaju širi spektar ponašanja – od svakodnevnih trgovaca do onih koji grade diversifikovani portfelj po principu „dollar-cost averaging". Kombinacija tokenizovanih akcija, digitalnog zlata i kriptovaluta postaje popularan način dugoročnog čuvanja vrednosti novca. Logika je jasna.
„Inflacija 100% ubija vrednost novca, i to vrlo konzistentno. Bitkoin može i da padne i da poraste – ali inflacija sigurno smanjuje vrednost. Oni ne idu sa idejom 'ja ću od toga da se obogatim', nego 'ja hoću da sačuvam vrednost novca'", objašnjava Matanović.
Procedura otvaranja naloga je klasična
Otvaranje naloga dostupno je i fizičkim i pravnim licima, a ceo proces je poznat svakom ko je otvarao klasičan račun u banci. Čak jednostavnije od toga, jer zahvaljujući opciji video-identifikacije, sve se završava onlajn – bez odlaska „na šalter“.
„Za fizička lica procedura traje svega nekoliko minuta aktivnog angažovanja; ostatak se odvija automatski u pozadini sistema. Za pravna lica potrebna dokumentacija zavisi od vlasničke strukture i pravnog oblika (d.o.o., preduzetnik i sl.), ali ko god je već prošao kroz otvaranje poslovnog računa u banci, neće imati iznenađenja – tok je sličan. Novčanik firme glasi na pravno lice, a zakonski zastupnik određuje koja osoba u kompaniji njime upravlja“, kaže naš sagovornik.
Otvaranje, održavanje i zatvaranje naloga su besplatni. Naknade se obračunavaju isključivo na transakcije unutar sistema. Što se tiče limita, donji iznos je manji od 1.000 dinara, dok gornji limit praktično ne postoji – uz uslov da korisnik za veće iznose dostavi dokumentaciju o poreklu sredstava, što je standardna regulatorna obaveza finansijskih institucija.
"Koliko je to sigurno"?
Kada je u pitanju bilo koje ulaganje, tako i kod berze ili tokena, pitanje "sirgurnosti ulaganja se uvek postavlja kao prvo.
"Niko ne garantuje da posrednik ili sama kompanija koja izadje token neće propasti, ali to se ne može garntovati ni za kompanije koje izadjau akcije, Videli mso kako su prošle na primer Blackberry ili Nokija. Ali akko gledamo biznis model kompanija koje izdaju tokenizovane asete, on je izuzetno profitabilan jer one uzimaju delić svake transakcije, dok je tehničko izdavanje tokena jednostavno i jeftino. To se meni čini veoma održivo", kaže Matanović.
Naravno, piošto se i ovde u suštini radi o novcu, postoji i zvanična kontrola i revizija. Ozbiljne kompanije u ovom sektoru podležu regulativi, pa tako u SAD prolaze kroz redovne eksterne revizije koje rade poznate revizorske kuće (npr. provera pokrića za tokenizovano zlato).
Na kraju, tokenizovane akcije se i očima države, gledaju kao one klasične, sa berze. Prihodi od prodaje tokenizovane imovine u Srbiji podležu porezu na kapitalnu dobit od 15%. Korisnici su u obavezi da sami podnesu poresku prijavu. Imovina koja se drži duže od deset godina bez konverzije u drugu vrstu imovine oslobođena je ovog poreza.
Rastuće tržište
Tržišna kapitalizacija tokenizovanih akcija dostigla je 1,2 milijarde dolara u 2025. godini, a analitičari povlače paralele sa ranim rastom stabilnih kovanica, koje su se na kraju razvile u tržište vredno 300 milijardi dolara.
Širi kontekst je još impresivniji: tržište tokenizacije imovine vredelo je 1.756 milijardi dolara u 2025. godini i prema projekcijama treba da dostigne 24.479 milijardi dolara do 2033, uz godišnju stopu rasta od 42,1%. BitgetGrand View Research.
Potencijal je lako razumeti kada se stavi u perspektivu: globalno tržište akcija vredi 134 biliona dolara, a tokenizovane akcije trenutno predstavljaju svega 0,0004% toga. Ako bi se samo 1% globalnih akcija tokenizovalo u narednoj deceniji, tržište bi naraslo na 1,34 biliona dolara – što bi predstavljalo rast od 2.680 puta u odnosu na danas.
Korporativni svet ne čeka. Robinhood je u junu 2025. lansirao tokenizovane akcije za korisnike u EU, nudeći više od 200 tokenizovanih američkih akcija i ETF fondova sa minimalnim ulaganjem od samo jedan evro. Akcije se trguju 24 sata dnevno, pet dana nedeljno, putem partnerstva sa blockchain mrežom Arbitrum, bez provizije i bez dodatnog spreada.
Među dostupnim hartijama su i najveći globalni ETF fondovi poput Vanguard S&P 500, kao i akcije Nvidije, Applea i Microsofta.
Robinhoodov izvršni direktor Vladimir Tenev prilikom lansiranja nije birao reči: „Tokenizacija je kao teretni voz – ne može se zaustaviti i na kraju će progutati ceo finansijski sistem."
U septembru 2024. Backed Finance lansirao je paket xStocks na Ethereum mreži sa oko 60 tokenizovanih akcija, u partnerstvu sa kripto berzama Kraken i Bybit, dok je Nasdaq podneo zahtev američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC) za ponudu tokenizovanih akcija na sopstvenoj platformi.
Kompanija Securitize, registrovani broker-diler pri SEC-u, ima pod upravljanjem oko 38 milijardi dolara u tokenizovanoj imovini, a u junu 2025. prikupila je 47 miliona dolara u investicionoj rundi koju je predvodio BlackRock. Regulatorni okvir se ubrzano uspostavlja: SAD signalizuju prijateljski pristup, Švajcarska već dozvoljava tokenizovane hartije od vrednosti, a Abu Dabi je uveo detaljan pravilnik za bezbednosne tokene.
