Srbija je među pionirima u svetu po pitanju uređenja upotrebe kriptovaluta (Zakon o digitalnoj imovini je iz 2020), ali praksa pokazuje da frilenseri iz Srbije koji rade za strane klijente i dalje često ne znaju da treba da prijave porez kada umesto klasične uplate deviza za svoj rad dobiju kriptovalute.
Iskustvo poreskih savetnika govori da „radnici na internetu“ u tim slučajevima kroz praktično preskakanje jednog koraka u proceduri mogu sebi napraviti potencijalno veliku štetu, piše Bloomberg Adrija (BBA).
U praksi to obično izgleda tako što frilenser, koji od stranog klijenta primi određenu količinu kriptovaluta na svoj digitalni novčanik, reši da ga ne prodaje odmah. Razlog je najčešće to što se nada da će vrednost te digitalne imovine u narednom periodu rasti.
A onda, kada posle više meseci ili godina konačno proda i uredno prijavi porez na kapitalni dobitak, shvati da je napravio poreski prekršaj. Ispostavlja se da je preskočena prva etapa, što je prijavljivanje i plaćanje standardnog poreza za frilensere u momentu kada je digitalna imovina zapravo zarađena i legla na novčanik. I eto prekršaja, pa verovatno i kazne za isti.
Sve to jer frilenseri zanemare osnovnu zakonsku distinkciju - kriptovaluta primljena kao naknada za rad nije isto što i kriptovaluta kupljena kao investicija.
Spajanje koraka
Miloš Praštalo, osnivač i izvršni direktor računovodstvene agencije MNP Advisory, kaže da suština problema leži u tome što se u ovom slučaju prijem kriptovalute za pruženu uslugu tretira isto kao da ste primili dolare, evre (ili druge devize), pa čak i robu.
Taj kripto u trenutku prijema nije bio investicija (iako ste vi možda smislili da ga na taj način naknadno iskoristite) jer ga niste kupili svojim novcem, već ste ga dobili u razmenu za pruženu uslugu i time namirili potraživanje od kupca/klijenta.
To znači da poreska obaveza ne nastaje u trenutku kada vlasnik odluči da unovči kriptovalute, već onog sekunda kada one legnu na njegov virtuelni novčanik. Jednostavno, to je kripto koji je zaradio, pa samim tim poreska obaveza počinje od trenutka kada je kripto primio kao naknadu za rad.
Dakle, prva etapa je podnošenje poreske prijave za frilensere, na isti način kao da je poreski obveznik stekao devize po osnovu nekog rada za ino-klijenta. "Sve je isto, samo što frilenser mora da konvertuje vrednost kripta (kalkulatorom) u dolare/evre, nakon čega dobija iznos u dinarima koji upisuje u frilens poresku prijavu i na kraju bira da li da ga oporezuju po modelu A ili B. Dakle, momenat sticanja je tu bitan, kad je zaista dobio kripto u svoj digitalni novčanik (taj dan, sat i minut) i vrednost prebacuje u dinare, u tom momentu i na osnovu tih dinara podnosi poresku prijavu", kaže Praštalo.
Potom, druga etapa frilensera jeste poreska prijava na kapitalne dobitke (PPDG 3R), "ali to samo i ako je prodao/swapovao taj kripto i konvertovao ga do deviza/dinara", napominje sagovornik BBA.
„On nije morao da proda, mogao je da ga i dalje čuva, ali to ne znači da ne podnosi prvu prijavu, to jest prijavu iz prve etape. Ona se svakako podnosi, a za poresku prijavu na kapitalne dobitke čeka dok ne proda/ne razmeni kripto koji je stekao“, ističe Praštalo.
Kazne
Porez na kapitalnu dobit se naplaćuje po stopi od 15 odsto. Ukoliko frilenser pokuša da Poreskoj upravi prijavi samo kapitalni dobitak nakon što je prodao kriptovalutu stečenu pre, recimo, par godina, inspektori će sasvim logično postaviti pitanje odakle mu ta imovina.
Ako odgovor izostane ili se pokaže da porez na prihod od rada nikada nije plaćen, otvara se put ka prekršajnoj odgovornosti.
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisuju se, između ostalog, novčane kazne za fizička lica koja ne podnesu poresku prijavu ili u nju unesu netačne podatke (a ne isprave ih u propisanom roku). Prema članu 180, za taj propust propisuje se kazna od 5.000 do 150.000 dinara.
Da li je nabavna vrednost uvek nula?
Zanimljivo je da je opšte pravilo da se poreska prijava za porez na kapitalnu dobit podnosi bilo da je prilikom prodaje imovine ostvaren dobitak, bilo gubitak. Takođe je opšte pravilo da fizička lica koja ulažu u kripto i u jednoj prijavi navedu gubitak - u narednoj prijavi će onda opet navesti taj gubitak i neće platiti porez na ceo iznos, već će iznos biti umanjen za ranije utvrđeni gubitak. Može li se ovo primeniti i na frilensere, koji kao fizička lica praktično zarađuju u kriptu?
„Može, mada ne vidim kako će neko biti u gubitku ako kripto stiče konstantno kao naknadu za rad, pošto mu je nabavna vrednost uvek nula“, kaže Praštalo.
Domaća poreska praksa zasad o ovome nema čvrst stav, pa bi se pitanje utvrđivanje stvarne nabavne vrednosti digitalne imovine koja je stečena kao naknada za rad moglo otvoriti na nekom teorijskom ili pomalo filozofskom nivou.
„Ovo može biti dobro pitanje za dodatno istraživanje: da li je kriptu zaista nabavna vrednost uvek nula? Ili, pošto je frilenser platio neke poreze i doprinose, treba makar to da mu se računa kao ulaz (nabavna vrednost)?“, kaže Praštalo.
