Čovečanstvo će do sutra potrošiti celokupni godišnji proračun prirodnih resursa i usluga koje zemljini ekosistemi mogu da obnove u jednoj godini, a posle toga će živeti na „ekološki dug“, saopštila je danas WWF Adria.
Ekološki dug znači da će se trošiti prirodni kapital brže nego što priroda može da ga obnovi. Čime se dugoročno ugrožava stabilnost ekosistema, proizvodnju hrane i kvalitet života širom sveta, istakao je ovaj regionalni ogranak Svetske organizacije za prirodu (World Wide Fund for Nature).
Prema proračunima organizacije Global Footprint Network, koja je razvila metodologiju ekološkog otiska, čovečanstvo trenutno koristi prirodne resurse 73% brže nego što Zemljini ekosistemi mogu da ih obnove, što odgovara potrošnji od 1,73 planete Zemlje.
Saradnica za komunikacije u WWF-Adriji Aleksandra Ugraković izjavila je da iako Dan ekološkog duga ove godine pada šest dana kasnije nego prošle i da to, nažalost, nije posledica smanjenja pritiska na prirodu, već prvenstveno ažuriranja podataka i metodologije izračunavanja.
„Stvarni trendovi pokazuju da se jaz između ljudske potrošnje i biokapaciteta planete i dalje povećava. To je isto kao da cele godine trošite 1,73 mesečne plate, a raspolažete samo jednom. U nekom trenutku će nas razlika skupo koštati“, istakla je ona.
Posledice prekomerne potrošnje prirodnih resursa vidljive su u gubitku šuma, degradaciji tla, nestanku bioraznovrsnosti kao i koncentraciji ugljendioksida u atmosferi, što dodatno pojačava klimatsku krizu i ugrožava sigurnost hrane i resursa.
Rešenja postoje, od smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i održive proizvodnje hrane do delotvornijeg korišćenja energije i prirodnih resursa, navode iz WWF Adria i dodaju da su ipak, za pomeranje Dana ekološkog duga na kasniji datum potrebne hitne i sistemske promene u načinu na koji proizvodimo, trošimo i upravljamo prirodnim bogatstvima.
Kada je reč o zemljama Balkana, one svoj kredit počinju mnogo ranije pa je Srbija u ekološkom dugu od 16. maja, Hrvatska od 25. aprila, Bosna i Hercegovina od 26. aprila, dok je Crna Gora prešla ovu granicu već 20. aprila.
To znači da naš način proizvodnje i potrošnje zahteva više resursa nego što priroda može da obnovi, čak i u regionu koji se često smatra umerenijim po pitanju potrošnje.
