Cene nafte nastavile su pad i dostigle u ponedeljak najniži nivo u nedelju dana nakon što su investitori pozitivno reagovali na signale da bi sukob na Bliskom istoku mogao da se smiri. ECB: Zalihe nafte u Kini spasile svet
Cena severnomorske nafte brent pala je na oko 88 dolara po barelu, dok je američka laka sirova nafta WTI oslabila na oko 82 dolara po barelu.
Optimizam na tržištu podstakla je izjava predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da Vašington vodi "dobre razgovore" sa Iranom i da postoji mogućnost postizanja sporazuma, uz istovremeno poboljšanje globalnog snabdevanja sirovom naftom, preneo je Trejding ekonomiks.
Sjedinjene Američke Države su u petak obustavile vojne udare na Iran, nakon gotovo dve nedelje sukoba, dok je Teheran saopštio da je suspendovao svoje „vojne odmazde“ i započeo razgovore sa Omanom, kao posrednikom,.o bezbednosti plovidbe kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih ruta za transport nafte.
Dodatni uticaj na pad cena došao je sa strane ponude, nakon što je obnovljen utovar sirove nafte u terminalu Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) na ruskoj obali Crnog mora.
Reč je o ključnom izvoznom pravcu za kazahstansku naftu, čiji je rad prethodnih dana bio poremećen zbog napada ukrajinskih bespilotnih letelica.
U međuvremenu, jemenski pobunjenici Huti saopštili su da su gađali postrojenja u vezi sa saudijskom naftnom kompanijom Aramko u gradovima Džizan i Janbu, ali ni vlasti Saudijske Arabije ni kompanija Aramko nisu potvrdili te navode.
ECB: Kineske zalihe nafte ublažile globalne ekonomske posledice rata s Iranom
U ovoj turi ratovanja na Bliskom istoku nafta nije uzletala u nebesa, pre svega zbog velike kineske zalihe sirove nafte, ubrzana elektrifikacija saobraćaja i smanjena potrošnja u petrohemijskoj industriji. Sve je to doprinelo ublažavanju globalnih ekonomskih posledica rata s Iranom i ograničili rast cena energenata, ocenili su ekonomisti Evropske centralne banke (ECB) u analizi objavljenoj danas.
U analizi objavljenoj na blogu ECB navodi se da je Kina značajno povećala strateške rezerve sirove nafte, pa su zalihe porasle sa količine dovoljne za 92 dana uvoza tokom 2023. godine na 115 dana u prvoj polovini ove godine.
Prema oceni ekonomista, to je pomoglo da se ublaže posledice poremećaja u snabdevanju energentima, koji su znatno veći nego nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, preneo je Euraktiv.
Kako se navodi, rat sa Iranom doveo je do smanjenja svetske ponude nafte za oko 14 miliona barela dnevno, odnosno približno 14 odsto globalne proizvodnje, dok je nakon početka rata u Ukrajini iz ponude bilo povučeno oko milion barela dnevno, što je predstavljalo oko jedan odsto svetske proizvodnje.
Uprkos toj razlici, oba sukoba izazvala su gotovo identičan rast cena energenata.
Cena nafte početkom juna bila je za 29 odsto viša nego pre izbijanja rata sa Iranom, dok je nakon početka rata u Ukrajini dostigla rast od oko 30 odsto.
Analitičari ECB navode da su dodatnom obuzdavanju cena doprineli povećana proizvodnja nafte iz škriljaca u Sjedinjenim Američkim Državama, korišćenje strateških rezervi zapadnih zemalja i očekivanja investitora da će sukob biti brzo okončan.
Izveštaj je, kako navodi briselski portal, objavljen u trenutku kada dolazi do smirivanja tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, nakon što su obe strane obustavile uzajamne napade posle raspada primirja ranije ovog meseca.
Referentna cena brent nafte danas se kretala oko 90 dolara po barelu, nakon što je prošle sedmice premašila 100 dolara za barel.
Ekonomisti ECB ocenjuju da bi trajno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza moglo da izvrši snažan pritisak na pad cena energenata, ali upozoravaju da stanje u tom području, a samim tim i na svetskom energetskom tržištu, ostaje veoma nestabilno.
„Oduženo zatvaranje moreuza postepeno bi iscrpelo postojeće zalihe i zaštitne rezerve, dok bi tržišta bila prinuđena da odustanu od očekivanja brzog rešavanja sukoba, čime bi se povećao rizik od novog rasta cena energenata“, navodi se u analizi ekonomista objavljenoj na blogu ECB.
