Približno 1.000 kompanija iz Srbije, koliko ih je tokom 2025. godine izvozilo u Evropsku uniju, podleže sada i CBAM obavezama, ali je stepen izloženosti različit. Koliko će na kraju platiti, uveliko zavisi i od sposobnosti prilagođavanja sami kompanije, kažu iz PKS.
Evropa je ove godine krenula da primenjuje CBAM takse na svoj uvoz i prema analizi Ministarstva finansija, najveći uticaj tog mehanizma na Srbiju očekuje se u sektorima električne energije i gvožđa i čelika, ali i industriji cementa.
ALi, ukupno više od 12% izvoza Srbije u EU je na udaru. jer ovde posluje više od 3.500 kompanija koje su direktno ili indirektno povezane sa sektorima obuhvaćenim CBAM mehanizmom. Ti sektori zapošljavaju oko 4,5% ukupne radne snage u zemlji, navodi Ministarstvo finansija u fiskalnoj strategiji.
Nesumnjivo je da će CBAM uticati na konkurentnost pojedinih domaćih preduzeća, kaže Radman Šelmić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za zelenu i cirkularnu ekonomiju za Bloomberg Adriju.
„Prvi put količina ugrađenih emisija u proizvode sa CBAM liste postaje jedan od faktora konkurentnosti čitavog niza proizvoda iz pomenutih industrijskih sektora.“, napominje Šelmić.
Emisije CO2 više nisu samo ekološka, već i monetarna kategorija, jer će uvoznici to plaćati.
„Neminovno je da će pojedine kompanije iz EU, suočene sa novom troškovnom komponentom, tražiti alternativna rešenja, uključujući i promene u postojećim dobavljačkim lancima.", dodaje sagovornik iz PKS.
Da li smo spremni za održivost?
Na pitanje Bloomberg Adrije da li su domaće kompanije dovoljno spremne za ulaganja u tehnologije za smanjenje emisija, Šelmić kaže da se poslovne strategije pojedinačnih preduzeća znatno razlikuju, kako po tome koliko kompanije prepoznaju značaj internih transformacija, tako i po obimu i brzini sprovođenja konkretnih prilagođavanja.
„Sve promene, naravno, počinju od svesti o njihovom značaju. One nisu važne samo zbog usklađivanja sa domaćom i evropskom regulativom, niti isključivo zbog direktnog ili indirektnog doprinosa borbi protiv klimatskih promena, čije nas posledice svakog leta iznova zabrinjavaju. Dekarbonizacija je istovremeno i važna komponenta očuvanja konkurentnosti, ali i prilika za ostvarivanje značajnih ušteda“, kaže on.
Najmanje 140 miliona evra
Ukupan efekat CBAM regulative procenjuje se na oko 140 miliona evra u 2026. godini, sa postepenim rastom na približno 161 milion evra do 2029. godine.
„U alternativnom scenariju, koji podrazumeva puno priznavanje domaće cene ugljenika od strane Evropske unije, efekat bi bio niži i kretao bi se u rasponu od oko 127 do 148 miliona evra“, kaže analiza Ministarstva finansija.
CBAM mehanizam, sasvim očekivano, dovodi do povećanja cene srpskih proizvoda na tržištu EU. Iako povećanje cena zavisi od više faktora, prema analizi Ministarstva finansija, CBAM obaveza zapravo može činiti i više od 50 odsto vrednosti proizvoda.
„Postoji realna mogućnost da će kupci u Evropskoj uniji nastojati da prebace trošak CBAM-a na proizvođače iz Srbije, bilo kroz pritisak na cene, bilo kroz ugovorne mehanizme. Indirektni efekti mogu obuhvatiti i potencijalno povećanje cena električne energije, mada je obim ovog efekta u ovom trenutku teško pouzdano proceniti.", kažu iz Ministarstva.
Direktni efekat CBAM takse u ovoj godini se procenjuje na oko 0,16 odsto BDP-a. Ipak, navodi se u analizi, ova procena ne obuhvata šire makroekonomske posledice - koje bi se mogle ispoljiti kroz pad izvoza, investicija ili relokaciju proizvodnje, i potencijalno biti znatno veće od direktno izmerenih efekata.
Problem i za investitore
Kompanije iz EU koje posluju u Srbiji uglavnom imaju više tehnološke i ekološke standarde, pre svega zahvaljujući prenosu tehnologija iz matičnih zemalja. Zbog toga uslovi za dekarbonizaciju postaju sve bitniji faktor pri donošenju investicionih odluka.
„Mogućnost brzog prelaska na obnovljive izvore energije, korišćenje industrijskog otpada kao resursa i razvoj cirkularne ekonomije danas imaju sve veću težinu kada strani investitori razmatraju proširenje postojećih ili pokretanje novih ulaganja.", objašnjava Šelmić.
PKS, adresa za besplatan stručni savet
Što se tiče grantova, koji su deo šireg programa podrške Privredne komore Srbije namenjenog malim i srednjim preduzećima iz prerađivačkog sektora koja već izvoze ili planiraju izvoz na tržište Evropske unije, Šelmić kaže da je reč o besplatnom savetodavnom programu podrške dekarbonizaciji poslovanja, te da će određeni broj odabranih preduzeća dobiti i bespovratnu finansijsku podršku.
„Uslov je da kompanija bude spremna da iz sopstvenih sredstava investira isti iznos, čime se podstiču konkretna ulaganja u zelenu tranziciju i unapređenje energetske efikasnosti“, kaže on za BBA.
Dugoročni cilj je da se domaćim preduzećima pomogne da se lakše usklade sa evropskim propisima i sve zahtevnijim standardima održivog poslovanja.
Za kompanije obuhvaćene CBAM-om ovakva podrška može biti veoma značajna, jer im omogućava da preciznije identifikuju izvore emisija, unaprede energetsku efikasnost i postepeno smanjuju ugljenični otisak svojih proizvoda.
Time ne samo da mogu da ublaže buduće CBAM troškove, već i da očuvaju konkurentnost i poziciju u evropskim dobavljačkim lancima, kažu iz PKS.
Odabrane kompanije dobiće stručnu podršku sertifikovanih konsultanata u jednoj od oblasti ključnih za zelenu tranziciju:
- cirkularnoj ekonomiji,
- upravljanju emisijama gasova sa efektom staklene bašte,
- sprovođenju energetskih pregleda ili finansijskom mentorstvu za razvoj zelenog poslovnog modela.
Prijave su otvorene do kraja jula, a broj mesta je ograničen.
Ko je pogođen CBAM taksom
CBAM taksu od ove godine plaćaju uvoznici u EU za robu koja se uvozi iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju. Da bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje koje imaju blažu regulativu za dekarbonizaciju, Evropska komisija planira da proširi obuhvat CBAM-a na 180 proizvoda sa visokim učešćem čelika i aluminijuma (prosečno 79 odsto), kao što su razne mašine i oprema (motori, pumpe, gorionici, frižideri i zamrzivači, industrijski roboti, kranovi, dizalice, liftovi, poljoprivredne i kućne mašine i dr.), vozila, medicinski proizvodi, metalni nameštaj, šine i dr.
Radi se, pre svega, o specijalizovanoj opremi i industrijskim proizvodima koji se koriste u teškoj industriji (94 odsto), dok se svega šest navedenih proizvoda koristi u domaćinstvima.
Novim izmenama su predviđeni stroži zahtevi za izveštavanje i veća ovlašćenja Evropske komisije u borbi protiv zloupotreba za izbegavanje CBAM finansijskih obaveza. Evropska komisija može da zahteva dodatne dokaze kada stvarne vrednosti nisu pouzdane.
Usled prigovora domaćih kompanija, Evropska komisija je predvidela fond za privremenu podršku proizvođačima u EU koji mogu biti manje cenovno konkurentni na trećim tržištima, gde proizvodi iz EU mogu biti zamenjeni jeftinijom robom sa većim emisijama. Ukoliko EU kompanije pruže dokaze o svojim naporima u dekarbonizaciji, mogu očekivati nadoknadu dela troškova u okviru EU-ETS-a. Finansiranje će obezbediti države članice, i to 25 odsto prihoda od prodaje CBAM sertifikata u 2026. i 2027. godini, dok će preostalih 75 odsto činiti sopstveni prihod EU.
Poenta je da svi učesnici na evropskom tržištu plaćaju istu naknadu za emisije gasova s efektom staklene bašte, bez obzira na mesto proizvodnje. S tim u vezi, zamišljeno je da se unutar EU naplata obavlja kroz sistem trgovine emisijama poznat kao EU ETS, a za uvozne proizvode da se to čini preko CBAM-a.
