Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas rebalans Budžeta za 2026. u kojem su povećani i prihodi i rashodi,. uprkos kritika Fiskalnog saveta.
Prema rebalansu budžeta, ukupni prihodi i primanja državne kase planirani su u iznosu od 2.527 milijardi dinara (21,5 milijardi evra), što predstavlja uvećanje od 112,5 milijardi dinara u odnosu na prvobitni budžet.
I pored toga što su (planirani) prihodi uvećani, povećan je i deficit republičkog budžeta, i to sa 3% na 3,5% BDP-a, odnosno za 59 milijardi dinara (503 miliona evra). To je zbog toga što su povećani rashodi i to za Rebalansom se republički rashodi povećavaju za oko 172 milijarde dinara (1,5 milijardi evra).
Kada je reč o prihodima, poreski prihodi planirani su u iznosu od 2.108 milijarde dinara (oko 18 milijardi evra), a neporeski od 382,9 milijardi dinara.
U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi učestvuju sa 83,4%, neporeski sa 15,2%, a donacije sa 1,4%.
Privredni rast za 2026. godinu je projektovan na 3,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok se očekuje da će BDP u apsolutnom iznosu u ovoj godini iznositi 95,3 milijarde evra.
Projektovano je da javni dug na kraju ove godine iznosi 43,8% na centralnom nivou vlasti, a 44,2% na nivou opšte države.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, koji je u Skupštini obrazlagao predloženi rebalans, rekao je da je za kapitalne investicije planirano 780 milijardi dinara (6,6 milijardi evra) ili 7,0% BDP, a za paket pomoći građanima iz budžeta 7,34 miliona evra.
Za zdravstvo je planirano 28,3 milijarde dinara više, između ostalog namenjenih za lečenje retkih bolesti, inovativne lekove, za nastavak velikih projekata poput izgradnje Tiršove 2.
Rebalansom budžeta opredeljeno je oko 25 milijardi dinara više za oblast socijalne zaštite, a ta sredstva su, između ostalog, namenjena za Alimentacioni fond i za sprovođenje Zakona roditelj-negovatelj.
Za ostvarivanje prava iz Alimentacionog fonda namenjeno je 61 milion dinara, a za roditelje- negovatelje 592 miliona dinara.
Za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije odvojeno je 316 milijardi dinara.
Rebalansom je namenjeno i više novca za puteve, pa je novac opredeljen za nastavak svih aktuelnih kapitalnih projekata od EXPO do Moravskog koridora, Dunavske magistrale, saobraćajnice „Smajli“ u Vojvodini, kao i za početak radova na putu „Vožd Karađorđe“.
Kritike Fiskalnog saveta
Usvajanjem rebalansa kakvim ga je predložila Vlada, narodni poslanici su ignorisali argumentovane kritike koje je izneo Fiskalni savet.
Ova nezavisna institucija koja odgovara Narodnoj skupštini, rekla je da Rebalans budžeta donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita. Navodi se da je glavni razlog deficita snažan rast rashoda, pre svega za jednokratna davanja stanovništvu. U svojoj oceni Fiskalni savet ističe da rebalans donosi značajne i nedovoljno razjašnjene promene strukture javne potrošnje i da se isti ovog puta priprema i usvaja uz nedovoljnu transparentnost i vrlo kratke rokove.
S obzirom na to da kretanje prihoda i rashoda ukazuje na to da bi bez rebalansa deficit u 2026. godini iznosio 2% do 2,5% BDP-a. Stoga rebalans suštinski pogoršava fiskalni rezultat za više od 1 p.p. BDP-a.
„Ovakva vanredna fiskalna ekspanzija bila bi ekonomski opravdana u slučaju naglog pogoršanja privrednih kretanja, kad se budžetskom intervencijom privremeno podstiče tražnja i privredna aktivnost i tako ublažava kriza. Međutim, u 2026. takvih okolnosti nema”, napominje se u rezimeu ocene.
Najnovijom projekcijom Vlade prognoza privrednog rasta je povećana sa 3% na 3,3%, a Savet kaže da u takvoj situaciji u kojoj je očekivani rast BDP-a blizak svom potencijalu, dodatno podsticanje tražnje fiskalnom ekspanzijom ne može doprineti održivom privrednom rastu, ali može pojačati inflatorne pritiske.
Završni račun 2025. i gomila finansijskih zakona
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2025. godinu, kao i više zakona iz oblasti finansija i privrede.
Narodni poslanici su usvojili Zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnom dugu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim otpremnicama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, Zakon o izmeni i dopuni Zakona o fiskalizaciji.
Skupština je usvojila i Zakon o izmenama Zakona o akcizama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o izmeni i dopuni Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, Zakon o dopuni Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
Narodni poslanici su usvojili i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Usvojeni su i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, Zakon o izmenama i dopuni Zakona o slobodnim zonama.
Skupština je usvojila i Zakon o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta.
