Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) još jednom je produžila operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije (NIS), ovog puta do 30. septembra. Za kompaniju koja već deset meseci posluje pod teretom sankcija, ova odluka je dvosekli mač – s jedne strane potvrđuje da za Srbiju presudan posao u Pančevu može da ide dalje, a s druge produžava stanje u kojem NIS ne može da planira budućnost.
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da nova licenca omogućava nastavak rada Rafinerije nafte u Pančevu, što ministarka Dubravka Đedović Handanović ocenjuje posebno važnim u trenutku kada je potražnja za gorivom povećana, a uvoz otežan zbog niskog vodostaja Dunava. Rafinerija je tokom avgusta podigla proizvodnju na oko 13.000 tona dnevno kako bi pokrila potrebe domaćeg tržišta. „Produžena licenca je važan signal da vidimo napredak, ali i omogućava da nastavimo da radimo odgovorno i bezbedno, kao i do sada bez obzira na sve poteškoće, sa prioritetom da građani i privreda imaju dovoljno goriva i da energetska sigurnost Srbije ni u jednom trenutku ne bude dovedena u pitanje", poručila je ministarka.
Pregovori MOL–Gaspromnjeft: Kraj nikako da dođe
Suština priče i dalje leži u razgovorima mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela u NIS-u – transakciji koja je jedini put ka trajnom skidanju sankcija. Urednica portala „Energija Balkana" Jelica Putniković za RTS kaže da ovo produženje doživljava slično prethodnima, ali sa nešto više nade da bi moglo biti i poslednje.
„Nadam se da ovo što su naši zvaničnici rekli da imaju pozitivne signale da bi mogao konačno u septembru da bude finiš tih pregovora između 'Gaspromnjefta' i MOL-a, da je to ono što ćemo zaista imati i posle toga da normalno krene preuzimanje kompanije", kaže Putnikovićeva za RTS.
Prema njenim rečima, dugotrajna neizvesnost – koja traje već godinu i po – ostavila je vidljiv trag na poslovanje: „NIS ne posluje normalno i to je ono što je zaista veliki problem." Ipak, veruje da državni vrh raspolaže informacijama koje javnosti nisu poznate, bilo iz Vašingtona, bilo direktno od pregovarača, te da bi pozitivne vesti mogle stići i pre isteka roka.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije gleda na odluku OFAC-a kao na nešto što nosi i dobre i loše strane istovremeno.
„To je i dobra i loša vest. Dobra je u tom smislu što se ipak nastavlja snabdevanje, a sa druge strane loša što se nastavlja pritisak, jer i dalje postoji neizvesnost da li ćemo do 30. septembra zaista rešiti problem NIS-a", objašnjava Stanić. On produženje delom pripisuje unapređenim odnosima Beograda i Vašingtona u okviru strateškog dijaloga, ali priznaje i „blago razočaranje" što rok nije produžen na duži period.
Oba sagovornika slažu se da je situacija bolja nego ranije u toku sankcija, kada je transport sirove nafte kroz JANAF do Pančeva bio potpuno obustavljen. „Ovo je sada daleko bolja situacija i smatramo da je ono što je najgore iza nas", ocenjuje Stanić, mada dodaje da kompanija i dalje trpi realne posledice: „Činjenica je da je kompanija pretrpela gubitke, činjenica je da je kompanija značajno ugrožena i, treće, još uvek ne možemo biti sigurni da ćemo zaista u roku od mesec dana imati taj dogovor koji će značiti vraćanje NIS-a u normalne okvire poslovanja."
Ono što nedostaje javnosti jeste uvid u konkretne uslove dogovora MOL-a i Gaspromnjefta. Putnikovićeva podseća da je pregovore Vlade Srbije sa MOL-om praćeno saopštenjem o prihvaćenim „crvenim linijama", ali da od najave preliminarnog dogovora dva pregovarača do danas nije poznato mnogo detalja – a ono što je dostavljeno OFAC-u očigledno nije bilo dovoljno za trenutni prelazak u fazu preuzimanja.
„Nadam se da neće sada biti možda i zle volje sa američke strane ili da neće biti napravljena neka greška u koracima. Jednostavno, mi ne znamo, a verujem da malo ko i u Rusiji i u Mađarskoj zna detalje tih pregovora i to je možda problem", kaže ona.
Stanić ipak izdvaja jednu činjenicu kao ohrabrujuću – da razgovori nisu prekinuti
„Značajno je da pregovori napreduju, da nisu obustavljeni i takođe je značajno jer mi zaista verujemo da je to u završnoj fazi", kaže on, uz upozorenje da konačne garancije nema dok papiri ne budu potpisani i dok OFAC zvanično ne odobri transakciju.
Ukoliko dogovor ipak bude potpisan i dobije zeleno svetlo iz Vašingtona, Stanić ne očekuje dugo čekanje na realizaciju: „Ukoliko bi zaista bio potpisan dogovor, ukoliko bi se dve strane koje pregovaraju sporazumele na obostranu korist, ukoliko bi Amerika to odobrila, onda zaista ne vidim da bi bilo prostora da se taj dogovor ne ispoštuje." Proces bi, kaže, mogao biti relativno brz, jer bi odugovlačenje nakon dobijenog odobrenja bilo teško opravdati pred svim uključenim stranama.
Kompanija koja posluje uprkos svemu
Iza pregovaračkih poteza stoji kompanija koja je, uprkos deset meseci sankcija, uspela da se finansijski stabilizuje. Nakon što je 2025. godinu završila sa neto gubitkom od 5,6 milijardi dinara (47,7 miliona evra), NIS je već u prvom kvartalu 2026. poslovao pozitivno, da bi u prvih šest meseci ostvario neto dobit od 9,8 milijardi dinara – potpuni preokret u odnosu na gubitak od 3,6 milijardi dinara iz istog perioda prošle godine. Rastu dobiti doprineli su viši cenovni nivoi sirove nafte i derivata na svetskom tržištu, kao i povoljniji efekti jeftinijih zaliha nafte nabavljenih ranije.
Oporavila se i proizvodnja. Rafinerija u Pančevu, čiji je rad bio potpuno obustavljen mesec dana krajem 2025. dok OFAC nije izdao prvu dozvolu za rad, u drugom kvartalu 2026. je preradila 1,003 miliona tona sirovine i poluproizvoda – 19 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Gledano na nivou cele NIS grupe, u prvih šest meseci prerađeno je 1,615 miliona tona sirovine, dok je sektor prerade obradio 1,666 miliona tona, od čega najveći deo otpada na uvezenu naftu.
Putnikovićeva podseća da su problemi kompanije počeli i pre nego što su sankcije formalno stupile na snagu – još prošle zime pojedine strane kompanije prestale su da kupuju gorivo od NIS-a, otkazivani su dugoročni ugovori, a bilo je poteškoća i u nabavci opreme. „NIS je i zbog toga imao lošije poslovanje. Međutim, uspeli su da pametnom strategijom ipak posluju pozitivno i što je najbitnije da se taj njihov problem sa pretnjom sankcijama ne odrazi na tržište", ocenjuje ona, dodajući da je država doprinela stabilnosti povećanjem strateških rezervi derivata.
Cena goriva za građane, ističe Putnikovićeva, nije direktno pod uticajem sankcija NIS-u, jer država već godinama jednom nedeljno propisuje najvišu maloprodajnu cenu benzina i dizela. Rast cena derivata koji se ipak oseća posledica je kretanja na širem, evropskom tržištu, gde je potražnja za dizelom naročito visoka, pa se uvozne količine plaćaju po tekućim berzanskim cenama.
Promet u padu, deficit u rastu
Iza pozitivnog finansijskog rezultata krije se, ipak, i slika smanjenog obima poslovanja. U prvih šest meseci 2026. ukupan promet NIS-a pao je osam odsto u odnosu na isti period prošle godine, na 1,4 miliona tona, prema kvartalnom izveštaju kompanije. Maloprodaja je opala 14 odsto, najviše zbog otežanog plaćanja na benzinskim stanicama usled sankcija i prekida saradnje sa pojedinim korporativnim kupcima, ali i zbog slabije prodaje na inostranim tržištima. Veleprodaja je smanjena pet odsto, delom i zbog uredbe o zabrani izvoza derivata iz Srbije, uvedene u martu radi zaštite domaćeg snabdevanja nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku.
Rezultati po segmentima su neujednačeni: tranzit je porastao 24 odsto zahvaljujući većoj potražnji za mazutom, dok su prodaja avio-goriva i prihodi od bunkerisanja pali 29, odnosno 26 odsto, kao direktna posledica sankcija i raskinutih ugovora sa stranim klijentima. Promet bitumena i koksa smanjen je 27 odsto zbog manje dostupnosti tih proizvoda usled optimizacije potrošnje sirove nafte.
Na makro planu, smanjena prerada i veći uvoz nafte i derivata doveli su do rasta energetskog deficita Srbije. Prema podacima Narodne banke Srbije, deficit energetskog bilansa u prvoj polovini 2026. iznosio je dve milijarde evra, što je 252,4 miliona evra više nego godinu ranije. Vrednost uvoza sirove nafte porasla je isključivo zbog viših cena – u proseku 29,5 odsto skupljih nego prethodne godine – dok su uvezene količine bile manje, delom i zato što NIS u januaru nije dobijao naftu preko JANAF-a. Kod derivata je situacija obrnuta: uvezene količine su porasle jer je proizvodnja u Pančevu bila niža, dok je rast cena – prosečno 17 odsto – doprineo manjem delu povećanja vrednosti uvoza. Nakon eskalacije bliskoistočnog sukoba u martu, deficit se dodatno produbio, a NBS očekuje da će do kraja godine umereno nastaviti da raste.
Uprkos tome, centralna banka procenjuje da je rizik po privredni rast i inflaciju koji proističe iz situacije oko NIS-a manji nego ranije u toku sankcija, jer u svojim projekcijama polazi od pretpostavke da će sporazum o preuzimanju NIS-a od strane MOL-a biti postignut, a snabdevanje tržišta derivatima nastavljeno bez prekida. Normalizacija proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije jedan je od činilaca koji su NBS naveli da podigne prognozu privrednog rasta za 2026. godinu za 0,2 procentna poena, na 3,2 odsto.
