Rebalans budžeta za 2026. godinu povećava planirani deficit Republike Srbije sa tri na 3,5 odsto BDP-a, odnosno za 59 milijardi dinara, i to u trenutku kada privreda ne pokazuje znake usporavanja koji bi opravdali ovakvu fiskalnu ekspanziju, istakao je Fiskalni savet u Oceni Predloga rebalansa budžeta Srbije za 2026. godinu.
Kako ističu, bez rebalansa budžeta, deficit bi na kraju godine iznosio svega dva do 2,5 odsto BDP-a, što znači da se fiskalni rezultat pogoršava za više od jednog procentnog poena BDP-a.
Istovremeno, dodaju, Vlada Srbije je najnovijom projekcijom povećala očekivanu stopu privrednog rasta Srbije u 2026. sa tri na 3,3 odsto. Fiskalni savet zato ocenjuje da dodatno podsticanje tražnje kroz povećanu javnu potrošnju nije ekonomski opravdano, jer u uslovima rasta bliskog potencijalnom može imati ograničene efekte na privrednu aktivnost, a istovremeno pojačati inflatorne pritiske.
Gotovo 100 milijardi dinara za jednokratne isplate
Glavni razlog povećanja deficita je snažan rast rashoda. Rebalansom se rashodi republičkog budžeta povećavaju za oko 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112,5 milijardi dinara.
Najveća nova mera odnosi se na jednokratne isplate građanima, čija je ukupna vrednost gotovo 100 milijardi dinara. Od tog iznosa oko 71 milijardu obezbediće republički budžet, dok će približno 28 milijardi biti finansirano iz Akcionarskog fonda.
Fiskalni savet ukazuje da su isplate penzionerima delimično diferencirane prema visini penzije, ali da značajan deo programa ostaje neselektivan, van sistemskih mehanizama socijalne politike i privremenog je karaktera.
Zbog toga su, ocenjuje Savet, efekti ovih mera na smanjenje siromaštva i nejednakosti ograničeni. Njihov doprinos privrednom rastu takođe je mali, dok u trenutnim makroekonomskim uslovima dodatna potrošnja može pojačati inflatorne pritiske.
Važan podatak je da bi, bez ovih diskrecionih davanja, deficit ostao ispod tri odsto BDP-a, odnosno u okvirima opštih fiskalnih pravila koja su trenutno suspendovana.
Fiskalni savet je ranije upozoravao da odluka o suspenziji tih pravila do 2029. godine otvara prostor za ad hok vođenje fiskalne politike i može da naruši njen kredibilitet. Ovogodišnji rebalans, prema oceni Saveta, predstavlja upravo primer takvog rizika.
Prihodi rastu, ali najviše zahvaljujući vanrednim prilivima
Na prihodnoj strani slika je povoljnija. Ukupni prihodi povećavaju se za 112,5 milijardi dinara, pri čemu se poreski prihodi povećavaju za oko 28 milijardi dinara.
Najveći doprinos tom rastu trebalo bi da daju veći prihodi od PDV-a i poreza na dobit. Istovremeno, privremeno smanjenje akciza na naftne derivate smanjuje budžetske prihode za oko 30 milijardi dinara.
Najveća promena ipak se odnosi na neporeske prihode, koji su rebalansom povećani za gotovo 80 milijardi dinara. Najvećim delom očekuje se da taj novac dođe od uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i Narodne banke Srbije (NBS).
Fiskalni savet ocenjuje da su ovakvi prilivi po svojoj prirodi promenljivi i da ne mogu predstavljati trajan izvor finansiranja javne potrošnje. Dodatni problem je, kako se navodi, to što poreklo ovih prihoda u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano.
Drugim rečima, deo prostora za povećanje potrošnje otvoren je zahvaljujući prihodima koji se ne mogu jednostavno ponavljati iz godine u godinu.
Više novca za odbranu i putare
Rebalans donosi i značajne promene u strukturi javne potrošnje koje, prema oceni Fiskalnog saveta, nisu dovoljno objašnjene.
Investicije u sektoru odbrane povećavaju se za oko 41 milijardu dinara, dok se subvencije javnim putarskim preduzećima povećavaju za više od 22 milijarde dinara. Međutim, za ove promene, ocenjuje Savet, nije jasno pokazana veza sa novim strateškim dokumentima niti su precizno definisani prioriteti.
Istovremeno, kapitalni rashodi u drugim oblastima smanjuju se za oko 20 milijardi dinara. Među njima su i pojedini važni saobraćajni i ekološki projekti.
Deo povećanja rashoda predstavlja i ispravljanje slabosti prvobitnog budžetskog planiranja, naročito kada je reč o socijalnoj zaštiti.
Ipak, Fiskalni savet ocenjuje da rebalans, uprkos kritikama, ne predstavlja neposrednu pretnju makrofiskalnoj stabilnosti. Jedan od razloga je to što su najveća povećanja rashoda privremenog karaktera, dok bi javni dug tokom 2026. godine trebalo da ostane ispod 45 odsto BDP-a.
Problem nije samo novac, već i transparentnost
Poseban problem koji Fiskalni savet izdvaja jeste nedovoljna transparentnost procesa usvajanja rebalansa i veoma kratki rokovi za njegovu skupštinsku raspravu.
Rebalans donosi velike promene u strukturi budžeta i uvodi nove, fiskalno izdašne mere, ali su njihova ekonomska opravdanost, kriterijumi za dodelu sredstava i očekivani efekti u brojnim slučajevima nedovoljno obrazloženi.
Posebno je problematično to što od usvajanja Predloga rebalansa na sednici Vlade do početka plenarne sednice Narodne skupštine prolaze svega tri dana. Istovremeno, rebalans se razmatra zajedno sa još 58 tačaka dnevnog reda, iz složenih i uglavnom tematski različitih oblasti.
Takav način rada, ocenjuje Fiskalni savet, ostavlja premalo prostora za ozbiljnu parlamentarnu raspravu o promenama koje su po svom obimu i značaju mnogo više od tehničkog prilagođavanja budžeta.
Rebalans bi, smatra Savet, trebalo da bude prilika da Vlada detaljno obrazloži javnosti i parlamentu zašto se menjaju budžetski prioriteti, kome su namenjena dodatna sredstva i kakve ekonomske efekte država očekuje.
Pitanje je kako se novac troši
Suština ocene Fiskalnog saveta jeste da problem ovog rebalansa nije u tome što će Srbija premašiti granice fiskalne održivosti. Javni dug ostaje relativno nizak, a deficit od 3,5 odsto BDP-a sam po sebi ne predstavlja neposredan rizik za makroekonomsku stabilnost.
Problem je, pre svega, u tome zašto se deficit povećava i kako se dodatni novac troši.
U trenutku kada Vlada očekuje ubrzanje privrednog rasta na 3,3 odsto, a ne njegov nagli pad, povećavanje javne potrošnje kroz jednokratne i delom neselektivne transfere nema istu ekonomsku funkciju kao fiskalna podrška u vreme krize.
Umesto privremenog odgovora na pad privredne aktivnosti, rebalans prema oceni Fiskalnog saveta otvara pitanje kvaliteta i predvidivosti fiskalne politike. Posebno zato što se deo dodatne potrošnje finansira prihodima koji su vanredni i promenljivi, dok se istovremeno menjaju investicioni prioriteti i povećavaju pojedine subvencije i izdvajanja.
Zbog toga Fiskalni savet ocenjuje da ovogodišnji rebalans predstavlja primer šireg problema - slabljenja fiskalnih pravila i otvaranja prostora za diskrecione odluke o javnoj potrošnji, umesto jasnijeg vezivanja budžeta za dugoročne ekonomske prioritete.
