Predloženi budžet za 2026. godinu u osnovi predstavlja nastavak fiskalne politike vođene tokom 2025. godine, fiskalno je održiv i načelno kredibilan, ocenio je danas Fiskalni savet Srbije.
U vezi sa najvažnijim zakonom za funkcionisanje države u 2026. godini, o kojem je rasprava u parlamentu zakazana za utorak, 25. novembra, istaknuto je da iako je novi deficit nominalno veći za oko 200 miliona evra u odnosu na ovogodišnji, to povećanje u skladu sa očekivanim rastom BDP-a, pa planirani deficit budžeta i u 2026. ostaje na nivou od 3,0 odsto BDP-a, kao i 2025. godine.
„Predviđeni deficit trebalo bi da se finansira pre svega novim zaduživanjem zemlje, za oko 2,2 milijarde evra, dok će preostalih približno 700 miliona evra biti pokriveno korišćenjem postojećih državnih depozita. Zbog novog zaduženja, javni dug opšte države će da poraste sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardu na kraju 2026. godine. Međutim, njegovo učešće u BDP-u blago će da se smanji - sa 45 odsto na oko 44,5 odsto - jer se očekuje da će privredni rast biti nešto brži od rasta duga“, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.
Dodaje se da je budžetom za 2026. planiran deficit značajnog obima, što državi daje prostor za relativno visoku javnu potrošnju, ali da se ipak ne prelazi granica koja bi negativno uticala na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemlje.
Iz Fiskalnog saveta ukazuju da je predloženim budžetom za 2026. prvi put posle dužeg niza godina nešto ozbiljnije smanjeno učešće javnih investicija u BDP-u ali da i pored ovog umanjenja, javne investicije u Srbiji ostaju među najvećim u Evropi, tako da se ovo usporavanje ne može oceniti kao dramatično.
Netransparentnost hroničan problem
Zamerka je da nedostaje objašnjenje za neke konkretne stavke budžeta koje su znatno izmenjene i da "na primer, nije jasno zašto se značajno smanjuju troškovi za obavezne rezerve nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, što deluje kontradiktorno s obzirom na neizvesnosti u vezi sa sankcijama prema NIS-u".
Naročito veliki problem, smatraju u Fiskalnom savetu je taj, što izostaje objašnjenje za znatna poskupljenja nekih od najvećih investicionih projekata države, poput Fruškogorskog koridora, puta Ruma-Šabac-Loznica, projekata linijske infrastrukture, izgradnje Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe specijalizovane izložbe EXPO.
Što se javnih prihoda tiče, ocenjuje se da su oni u predloženom budžetu kredibilno planirani, u skladu sa izmenjenim makroekonomskim okvirom i navodi da se predviđa rast ukupnih javnih prihoda od 4,2 odsto u odnosu na njihovo procenjeno izvršenje u 2025. godini.
To je primetno niže od očekivanog nominalnog rasta BDP-a u 2026. koji se prognozira na 6,8 odsto a kao glavni razlog za sporiji rast javnih prihoda od BDP-a navodi se smanjenje neporeskih prihoda.
Kada je reč o rashodima, ističe se da su ukupni rashodi planirani u skladu sa projektovanim kretanjem prihoda, što je zadržalo fiskalni deficit na nivou iz 2025, od 3,0 odsto BDP-a.
„U okviru javnih rashoda došlo je do određenih promena u strukturi, pre svega na račun kapitalnih rashoda. Najpre, zakonska indeksacija penzija od 12,2 odsto dovela je do osetnog povećanja transfera Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, koje procenjujemo na oko 20 odsto, što predstavlja jedan od najvećih pojedinačnih pritisaka na rashode. Slično tome, i rashodi za zarade zaposlenih u opštoj državi su povećani brže od ukupnih javnih prihoda“, ističu iz Fiskalnog saveta.
Dodaju da se plate u državnom sektoru u 2026. povećavaju za 5,1 odsto, ali da bi na to trebalo dodati i preneti efekat vanrednog rasta zarada u obrazovanju tokom 2025, što dodatno uvećava masu zarada u 2026. godini i da je zbog svih pritisaka na tekuće rashode, bilo neophodno napraviti izvesna prilagođavanja, pre svega na poziciji javnih investicija.
