Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za jul i drugi kvartal 2026. pokazuju dva lica srpske ekonomije: industrijska proizvodnja robe koju možemoi da razmenjujemo sa svetom pada ali domaća potrošnja (državna i lična) nastavlja da gura BDP naviše.
Kada BDP raste u nekoj ekonomiji jer trgovini ide dobro i kod kuće i napolju, građevinarstvo buja ali industrijska proizvodnja je u vidnom padu, to nije kontradiktornost u podacima, već može biti signal da se motor rasta pomerio sa industrije ka uslugama, građevinarstvu i potrošnji. Problem može biti što je jedno u BDP-u „lakše merljivo“ od drugog – industrijske cene određuje tržište a cene usluga i potrošnju, kada država plaća, neko drugi.
Industrijska proizvodnja u julu u Srbiji je pala 2,3% na godišnjem nivou, dok je za sedam meseci 2026. i dalje u blagom plusu – što ukazuje na usporavanje tempa ali ne i na kolaps.
Na to ukazuje struktura pada, jer najveći krivac je energetika (sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom pao je čak 8,8%) odnosno vodostaj. Prerađivačka industrija pala je umerenije, ali ne i beznačajno (za 1,6%), dok je rudarstvo je jedini sektor u plusu (+3,0%).
Trgovina i potrošnja i dalje snažno rastu
Nasuprot slabljenju industrije, promet u trgovini ubrzava i kod kuće i u svetu. Trgovina motornim vozilima je čak na 10,2 (Q2, tekuće cene) a trgovina na veliko (bez vozila) 12,6% u Q2. Istovremeno, trgovina na malo je veća za 8,5% (Q2), uz realni rast od čak 7,1% za prvih šest meseci.
Ovo pokazuje da je domaća tražnja i dalje motor privrede, uprkos padu industrijske proizvodnje potrošačke robe — što delom objašnjava i zašto uvoz raste brže od izvoza.
Spoljna trgovina: Deficit se smanjuje
Ukupna robna razmena Srbije je u periodu januar–jul bila iznosi 54,2 milijarde dolara (+12,1% godišnje). Izvoz raste brže od uvoza (14,6% naspram 10,1% u dolarima), što je smanjilo trgovinski deficit za 7,6% (u evrima čak 12,6%), a pokrivenost uvoza izvozom poboljšana je sa 79,4% na 82,7%. Ovo je pozitivan strukturni pomak, iako je deficit i dalje značajan (4,4 milijarde evra za sedam meseci).
BDP: Rast vuku usluge i građevinarstvo, ne industrija
Realni rast BDP-a od 3,8% na godišnjem nivou u Q2 2026. (i 1,5% desezonirano u odnosu na prethodni kvartal) potvrđuje da ekonomija raste i to iznad revidirane NBS projekcije od 3,0% za celu godinu.
Izvor rasta je jasan: građevinarstvo sa 9,1%, stručne, naučne i tehničke delatnosti 5,8% i trgovina, saobraćaj, ugostiteljstvo: +4,4%
Sa strane potrošnje, sve komponente rastu, ali uvoz robe i usluga (+5,2%) raste brže od izvoza (+4,1%), što znači da neto spoljna trgovina usporava rast BDP – rast se oslanja pretežno na domaću tražnju (lična potrošnja 4,0%, investicije 3,3%).
Situacija da je sporija industrija i energetika a ubrzani građevinarstvo, usluge i domaća potrošnja, održiva je dokle god investicije (rast kapitalnih proizvoda 8,8%) nastave da pune kapacitete. To je trenutno prevashodno EXPO i donekle gradnja puteva.
Ali, ot sa sobom nosi i velik irizik. Ako se globalna tražnja ili cene energenata ponovo pogoršaju, sektor koji i trenutno najviše koči rast (energetika sa -8,8%) mogao bi dodatno da uspori privredu, dok bi istovremeno rast uvoza brži od izvoza mogao ponovo da proširi trgovinski deficit.
