Tržište usluga kućnog čuvanja dece u Srbiji se poslednjih godina intenzivno profesionalizuje. Sve ređe se usluge čuvanja dece neformalno ugovaraju između porodica i osoba "po preporuci", a roditelji se sve češće okreću privatnim agencijama za usluge dadilja i specijalizovanim platformama, koje povezuju dadilje sa klijentima, piše Bloomberg Adrija. Međutim, slika održivosti celog biznisa je drugačija.
Ponuda profesionlanih dadilja u Srbji zasad ne uspeva da isprati potražnju.
"Primećujemo rast potražnje, ali još više promenu u tome šta roditelji očekuju. Umesto osobe koja će samo biti uz dete dok roditelji nisu kod kuće, traže se ’provereni kandidati sa iskustvom sa bebama i malom decom, dobrim referencama, komunikacionim veštinama i stabilnošću’“, kaže za portal Marija Stojiljković iz beogradske agencije Royal Nanny.
Osim toga, roditelji sve češće očekuju da dadilja ima prethodno iskustvo rada sa bebama, reference, poznavanje prve pomoći, razvojnih potreba deteta i stranih jezika, kao i fleksibilnost da radi uveče, vikendima i dok su roditelji na putu.
Cene usluga povremenog čuvanja dece kreću se u širokom rasponu od 700 do 1.500 dinara i više po satu.
„Dugoročan, odnosno 'full-time' angažman okvirno počinje od 800 do 1.000 evra mesečno, dok za specijalizovane profile i međunarodne porodice može biti znatno skuplji", , kaže Stojiljković.
Prema podacima specijalizovane onlajn platforme Babysits, prosečna satnica koju dadilje u Srbiji traže iznosi 720 dinara. U Beogradu, sat čuvanja deteta u proseku košta 774 dinara na sat, u Novom Sadu prosečna tražena satnica iznosi oko 640, dok je u Nišu 611 dinara.
Potražnja već da premijum segment
Na tržištu se razvio i premijum segment. Kolibri Babysitting, sa sedištem u Beogradu, posluje kao "boutique private childcare" servis, pretežno kroz dugoročne i međunarodne angažmane. Oni ujedno vode Školu za dadilje, koja se bavi stručnim obukama, deficitarnim profilima i novim zahtevima porodica.
„Očekivanja su se definitivno promenila. Roditelji danas mnogo češće pitaju gde se dadilja školovala, koje je obuke završila, da li ima proverljive reference, poznaje li prvu pomoć i razume li razvojne, emocionalne i bezbednosne potrebe deteta. Više se ne traži samo osoba koja je dostupna, već profesionalac kome porodica može dugoročno da veruje", kaže za BBA, Jelena Ćirić, direktorka Škole za dadilje.
Posao dadilje u Srbiji i dalje je pretežno ženska profesija.
„Muškarci se pojavljuju sporadično, najčešće kao privatni edukatori, mentori, sportski pratioci ili stručni saradnici, dok među osobama koje žele da postanu profesionalne dadilje izrazito preovlađuju žene“, kaže Ćirić.
Državna služba čuvanja
Pored desetina privatnih agencija za usluge čuvanja dece, u Beogradu postoji Bebi servis, čiji je osnivač Grad Beograd koji subvencioniše cene usluga. Servis radi više od tri decenije i pruža usluge povremenog i stalnog čuvanja dece.
„Usluge dadilja više nisu luksuz, već potreba", rekla je nedavno za RTS Marina Aćimović, stručna saradnica i koordinatorka Bebi servisa pod okriljem Grada Beograda.
Kako je dodala, to je posebno važno za roditelje koji rade u smenama, imaju noćna dežurstva ili poslove koji ne prate standardni raspored.
Cene usluga čuvanja dece prethodnih godina su značajno porasle. U avgustu 2024. mesečno osmočasovno čuvanje jednog deteta preko beogradskog Bebi servisa koštalo je 58.857 dinara. U februaru 2025. cena je bila 67.685 dinara, dok aktuelni cenovnik pokazuje 74.455 dinara. To je rast od približno 26,5% za nešto više od dve godine. Četiri sata dnevnog čuvanja sada koštaju 52.655 dinara mesečno, pet sati 60.061, a šest sati 69.672 dinara. Za dvoje dece i osam sati dnevno cena je 89.346 dinara.
„Cene kod privatnih agencija idu i znatno više. Na cenu po satu utiču broj i uzrast dece, iskustvo, rad sa novorođenčadima, strani jezici, rad uveče i vikendom, putovanja, prva pomoć i dodatne obaveze koje očekuje da dadilja obavlja", kaže Stojiljković.
U poslednje dve godine, cene su skočile. Prema podacima koje je prethodno objavio RTS, u Beogradu uglavnom su se kretale od oko 500 do 1.200 dinara po satu, dok su početkom prošle godine skočile dostizale između 600 i 1.000 dinara. Tokom 2026. na aktuelnim platformama vidljive su ponude od 700, 800, 1.000, 1.200 i 1.500 dinara, u zavisnosti od profila i uslova rada.
Za puno radno vreme za jedno dete, teško da je moguće pronaći dadilju za manje od 100.000 dinara mesečno, odnosno dadilju dvoje dece za manje od 120.000. Okvirna mesečna zarada najčešće se kreće između 116.000 i 170.000 dinara, dok specijalističke i međunarodne pozicije mogu biti višestruko bolje plaćene. "Osoba kojoj roditelj poverava bebu ili malo dete preuzima veliku odgovornost", podseća Stojiljković i dodaje da bi iskustvo, znanje, reference i kompetencije trebalo jasnije vrednovati.
Još jedan deficitaran kadar
Iz ugla agencija, najveći problem je pronalaženje odgovarajućih kandidata. Stojiljković kaže da se posebno traže kandidati sa iskustvom sa novorođenčadima, stranim jezicima i međunarodnim porodicama.
„Royal Nanny ne može pozitivno da odgovori na svaki zahtev, jer agencija neće porodici ponuditi osobu samo zato što je trenutno slobodna", kaže Stojiljković.
Roditelji takođe očekuju "poznavanje ranog razvoja, pravilne ishrane, higijene, bezbednog spavanja, prve pomoći, emocionalnih potreba deteta i razvojnih aktivnosti prilagođenih uzrastu", kažu iz Škole za dadilje.
Kako dodaju, "važno im je da dadilja ume da uspostavi rutinu, postavi zdrave granice, prepozna promene u ponašanju deteta i jasno komunicira sa roditeljima".
„Najteže je pronaći pronaći dadilje sa iskustvom u radu sa novorođenčadima, prevremeno rođenim bebama, blizancima i decom kojoj je potrebna dodatna razvojna podrška. Deficitarni su i profili za noćni rad, ’rota angažmane’, česta putovanja, preseljenje u drugu zemlju i rad na stranom jeziku“, kaže Ćirić.
Promenila su se i očekivanja od samog sadržaja posla. "Roditelji sve češće očekuju organizovanje razvojno primerenih aktivnosti, razumevanje ranog razvoja, emocionalnu stabilnost, kvalitetnu komunikaciju i diskreciju", naglašava Stojiljković. "Posebno teško spojiti sve te kriterijume u jednom kandidatu - iskustvo sa bebom, dobre reference, odgovarajući karakter, dostupnost u tačno traženom terminu i spremnost na dugoročan rad", kaže Stojiljković.
Profesija tražena, ali biznis neodrživ?
Tržište dadilja u Srbiji u poslednje dve godine beleži rast prihoda, pre svega zbog rasta cena rada. Međutim, podaci koje je Bloomberg Adrija analizirala pokazuju da profitabilnost ne raste istim tempom. Podaci u bazi PKS Partners pokazuju da je 2024. donela snažan rast prihoda, dok je 2025. rast praktično stao. Kod glavnih tradicionalnih igrača vidi usporavanje prihoda i pogoršanje odnosa rashoda i prihoda.
Kako bi bliže analizirala stanje na tržištu usluga čuvanja dece, Bloomberg Adria je odabrala pet agencija u Srbiji, koje je mogla finansijski da proveri, a koje nude ove usluge. U pitanju su beogradski Bebi servis, agencija Happymama, Babysitters Club, Mirna kuća i Agava.
Bebi servis Beograd imao je 105,06 miliona dinara prihoda, ali 109,40 miliona rashoda i gubitak od 4,34 miliona. Agava trenutno nudi bebisiterke i guvernante, a pravno lice iz Novog Sada je 2025. ostvarilo 3,52 miliona dinara prihoda uz 587.000 dinara gubitka. Babysitters' Club aktivno pruža povremeno, redovno, celodnevno, noćno i drugo čuvanje dece a 2025. godine imao je 6,39 miliona prihoda i 1,49 miliona dinara gubitka. Od ovih pet finansijski proverljivih pružalaca usluga, samo je Happymamma završila 2025. sa neto dobiti. Mirna kuća je praktično na granici profitabilnosti, dok su Bebi servis, Agava i Babysitters' Club bili u minusu.
Treba naglasiti da je Bebi servis je u vlasništvu Grada Beograda i njegov poslovni model nije potpuno uporediv sa poslovanjem privatnih agencija. Agava, Happymamma i Mirna kuća nude i druge usluge, kao što su nega starih, obuka dadilja, personalni asistenti, pet siting i niz drugih usluga koje se odnose na pomoć u kući, pa njihovi ukupni finansijski rezultati nisu isključivo prihod od čuvanja dece.
U regiona svi "u istom sosu"
Regionalno poređenje pokazuje da su cene u Srbiji ispod cena najskupljih tržišta Adrija regiona. Prosečna tražena satnica u Beogradu iznosi 774 dinara, odnosno oko 6,6 evra po aktuelnom kursu dinara, pokazuju podaci platforme Babysits. U Zagrebu je prosek 9,37 evra, a u Ljubljani 10,30 evra po satu. Sarajevo je bliže Beogradu sa prosekom od 7,6 evra, dok je na znatno manjem uzorku u Skoplju prosečna oglašena satnica oko 6,5 evra.
Satnice dadilja u Beogradu su nominalno niže od onih u Zagrebu, Ljubljani i Sarajevu, ali kada ih uporedimo sa prosečnim neto platama, razlike su znatno manje. Kada pogledamo Srbiju sa prosečnom platom od 1.026 evra, Hrvatsku sa 1.555 evra, Sloveniju sa 1.679 evra, Bosnu i Hercegovinu približno 820 evra i Severnu Makedoniju oko 735 evra mesečno,, slika je ujednačenija.
Nominalno, satnica u Beogradu je oko 30% niža nego u Zagrebu, 36% niža nego u Ljubljani i 13% niža nego u Sarajevu, dok je gotovo jednaka onoj u Skoplju. Međutim, u odnosu na lokalnu prosečnu platu, Beograd i Ljubljana su veoma blizu: satnica dadilje odgovara približno 0,6% prosečne mesečne zarade. Zagreb je sličan, dok su Sarajevo i Skoplje relativno skuplji za angažovanje dadilje, jer njihova satnica čini oko 0,9% prosečne plate.
