Srpska preduzeća moći će da apliciraju za povoljno finansiranje zahvaljujući sporazumu vrednom 22 miliona evra koji su zaključili Evropska investiciona banka (EIB) i Erste Bank a.d. Novi Sad. Sporazum obuhvata zajam EIB od 20 miliona evra i bespovratna sredstva Evropske unije u iznosu od dva miliona evra, koja će Erste Banci plasirati malim i srednjim preduzećima (MSP) i srednje kapitalizovanim preduzećima u Srbiji za projekte u oblasti digitalizacije, zelene tranzicije i održive poljoprivrede.
Sredstva će biti dostupna malim i srednjim preduzećima, kao i kompanijama srednje tržišne kapitalizacije, kroz kombinaciju kredita EIB i bespovratnih sredstava Evropske unije. Kompanije će moći da ih koriste za ulaganja u digitalizaciju, inovacije, energetsku efikasnost i održivu poljoprivredu.
Digitalizacija do svake kompanije
Predsednica izvršnog odbora Erste Banke Jasna Terzić ocenila je da je novi instrument usmeren na jedan od ključnih zadataka za srpsku privredu - kako kompanijama omogućiti da budu profitabilnije i energetski efikasnije.
"Verujemo da digitalna transformacija neće biti uspešna ako ne stigne do svake kompanije", istakla je Jasna Terzić.
Prema njenim rečima, cilj je da se kroz ovaj program klijentima pruži podrška kako bi unapredili poslovanje i postali konkurentniji na tržištu EU.
Ričard Amor, direktor poslovanja za zemlje proširenja i susedstva u EIB, rekao je da je cilj programa da pomogne srpskim kompanijama da postanu efikasnije, inovativnije i spremnije za zelenu tranziciju i prilagođavanje klimatskim promenama.
"Za to nisu potrebne samo finansije, već i kreditne linije, grantovi, kao i tehnička pomoć", naveo je Amor.
On je istakao da je podrška održivom rastu koji predvodi privatni sektor od "suštinskog značaja za jačanje ekonomske otpornosti zemlje i njenu integraciju u tržište EU".
Zamenik ambasadora Delegacije Evropske unije u Srbiji Julian Vasalo ocenio je da se ovaj projekat uklapa u širu sliku podrške EU, posebno u Plan rasta i približavanje kompanija koje posluju u Srbiji jedinstvenom tržištu Evropske unije.
Poseban fokus, kako je naveo, stavljen je na povećanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća.
"Nisu u pitanju samo sredstva, već i grantovi i savetodavna podrška na polju inovacija, digitalizacije i održivog ekološkog sistema", rekao je Vasalo, ukazujući da je upravo kombinacija finansijske i tehničke podrške važna za pripremu kompanija za poslovanje na jedinstvenom tržištu EU.
Prema njegovim rečima, cilj je da podrška doprinese većoj produktivnosti kompanija, ali i poljoprivrednika, dok tehnička pomoć treba da omogući preduzećima da nastave da rastu.
Poboljšati produktivnost
Detalje kreditne linije predstavio je Miloš Zečević, direktor sektora računovodstva i kontrolinga u Erste banci, koji je održivu transformaciju povezao sa inovativnim tehnologijama, digitalizacijom i produktivnijom proizvodnjom, bez obzira na to da li je reč o poljoprivredi ili nekoj drugoj industrijskoj grani.
Zečević je ukazao i na posledice klimatskih promena i njihov uticaj na čitav lanac vrednosti. Kao primer je naveo ovogodišnji vodostaj Dunava, koji, kako je rekao, utiče ne samo na navodnjavanje, cene hrane i transport, već i na čitav lanac dodate vrednosti u ekonomijama.
Zbog toga su ovakve kreditne linije, prema njegovoj oceni, Srbiji potrebne, posebno u oblasti poljoprivrede. Kao jedan od potencijala izdvojio je pametno navodnjavanje i primenu senzora koji mogu da prate sastav zemljišta i nivo navodnjenosti i na osnovu tih podataka omoguće efikasnije upravljanje proizvodnjom.
"Produktivnost je ključna reč koja je ovde najvažnija", poručio je Zečević.
On je pozvao kompanije da se obrate Erste banci, navodeći da će banka klijentima predložiti tehnologiju, način finansiranja, kao i mogućnost dodele granta, odnosno povraćaja 10 odsto inicijalne investicije.
Program tako objedinjuje finansiranje i bespovratnu podršku, uz savetodavnu i tehničku pomoć, sa ciljem da domaće kompanije ulažu u tehnologije i projekte koji mogu da povećaju njihovu produktivnost, energetsku efikasnost i konkurentnost, dok se istovremeno pripremaju za zahteve jedinstvenog tržišta Evropske unije.
