U podne 19. septembra gradonačelnik Minhena Dominik Krause, u svom prvom Anstichu na toj funkciji, zabio je slavinu u bure u šatoru Schottenhamel, uzviknuo čuveno „O'zapft is!" i otvorio 191. Oktoberfest. Od tog trenutka na Theresienwiese se ne samo pije, nego i gleda u "taksimetar".
A račun ove godine, onaj za kupce, izgleda ovako: prema zvaničnoj tabeli Referata za rad i privredu grada Minhena, litar piva košta od 14,80 do 15,90 evra, u proseku 15,61, što je 2,38 odsto više nego 2025.
Za dve krigle to znači između 29,60 i 31,80 evra. Ali krigla je samo najvidljiviji brojčanik mnogo šireg poslovnog mehanizma. Pravo pitanje nije koliko košta litar, već ko određuje cenu, ko je i dalje spreman da je plati i šta ona govori o festivalu čiju ekonomsku vrednost grad procenjuje na skoro 1,6 milijardi evra.
Ko postavlja cenu, a ko je odobrava?
Cenu ne određuje grad, već zakupci šatora. Grad, kao organizator, proverava da li je cena primerena, a kao referencu koristi cene u velikim minhenskim ugostiteljskim objektima. Zato ne postoji jedinstvena cena, nego njen raspon.
Među velikim šatorima najjeftinije je u Augustiner-Festhalle (14,90 evra), a najskuplje u šatorima Armbrustschützen, Bräurosl i Löwenbräu (15,90). Kufflers Weinzelt, koji služi pšenično pivo, naplaćuje 18,40 evra po litru. Najčešća cena je 15,80 evra, koju naplaćuje 13 od 34 objekta sa cenom Maß.
Pivo, inače, stiže isključivo iz šest minhenskih pivara: Augustiner, Hacker-Pschorr, Hofbräu, Löwenbräu, Paulaner i Spaten.
Poskupljenje malo, ali se nakupilo
Godišnje povećanje cena piva deluje skromno, ali se nakupilo tokom godina. Uoči pandemije, 2019. godine, litar je koštao od 10,80 do 11,80 evra, pa je današnji raspon oko 35% do 37% viši. Prosečna cena bila je 2014. oko 9,80 evra, što znači da je od tada porasla za skoro 60%.
Prema analizi Statiste, zasnovanoj na podacima minhenskog Referata i nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, pivo na Wiesnu je od 2004. do 2024, uz malo izuzetaka, poskupljivalo znatno brže od potrošačkih cena piva u Nemačkoj.
Cenovna moć ne staje na pivu: bezalkoholno pivo košta 15,73 evra po litru, dakle više od proseka za alkoholno.
Manje piva ali više novca po gostu
Skuplja krigla popravlja finansije koje beleže blago opadajuču potrošnju. Rekord posete postavljen je 2023, sa oko 7,2 miliona gostiju. Godine 2024. bilo ih je oko 6,7 miliona, a sledeće oko 6,5 miliona (uglavnom zbog zatvaranja posle pretnje bombom).
Festivalski prostor je dva puta bio zatvoren i zbog gužve. Zakupci procenjuju da je popijeno oko 6,5 miliona litara, naspram sedam miliona godinu ranije.
Istovremeno, veliki zakupci su prijavili rast prometa hrane (bez pečene piletine) od pet do šest odsto, manji šatori tri do četiri odsto, a potražnja za bezalkoholnim pivom porasla je, zavisno od šatora, šest do deset odsto. Poslovna logika se, čini se, pomera sa količine na cenu i potrošnju po gostu.
Ekonomija od 1,6 milijardi
Prema proceni Referata objavljenoj u julu, ekonomska vrednost Oktoberfesta 2026. iznosiće 1,6 milijardi evra. Obračun polazi od 6,7 miliona posetilaca koji na festivalu troše u proseku po 92 evra, odnosno 617 miliona evra.
Gosti koji dolaze spolja ostavljaju još 292 miliona evra na kupovinu i usluge, a 688 miliona na smeštaj i ugostiteljstvo.
Festival nudi oko 13.000 radnih mesta, od čega 8.000 stalnih i 5.000 povremenih.
Grubo računanje pokazuje koliko je pivo mali deo te slike: 6,5 do sedam miliona litara po ceni od 15,61 evro daje oko 100 do 110 miliona evra, odnosno šest do sedam odsto ukupne vrednosti i šestinu potrošnje na samom festivalu. To je naša procena, a ne zvanični podatak, jer koristi nepondersisani prosek cena i procene potrošnje koje daju sami zakupci.
Globalni brend, lokalna publika
Iako je Oktoberfest globalni brend, publika je pretežno lokalna. Prema podacima za 2025. godine, 41 odsto gostiju dolazi iz Minhena, 25 odsto iz okoline, a devet odsto iz ostatka Bavarske.
Stranci čine 21 odsto, a među njima prednjače Amerikanci (19,9 odsto), Italijani (13,4) i Britanci (11,8).
Sve osetljivije pitanje
Cena piva postaje osetljivo pitanje i za organizatore. Prema anketi grada iz 2019, koju od tada dopunjuju podaci dobijeni premo mobilnih telefona, više od 36 odsto ispitanika navelo je da u ponudi hrane i pića nedostaju povoljnije opcije. Među 15 odsto onih koji ne planiraju da uđu u pivski šator, cenu kao razlog navodi 11 odsto.
Pravi test stiže tek sa završetkom festivala. Konačni podaci o posećenosti i potrošnji biće poznati posle 4. oktobra.
Tada će se videti da li viša cena i veća potrošnja po gostu i dalje nadoknađuju manji obim, i koliko daleko ta računica može da ide.
Za sada prosečna krigla od 15,61 evro pokazuje da publika, uprkos poskupljenjima, i dalje plaća, i da je Oktoberfest ekonomski mnogo više od piva.
