Desetine hiljada zaposlenih u nemačkoj automobilskoj industriji danas je u protestima na ulicama, tražeći fer rešenje za spas sektora koji je motor cele evropske ekonomije.
Sidikat IG Metal (IG Metall) je za danas najavio više od 280 događaja, od Volfsburga i Cvikaua do Štutgarta i Rura, a očekuje se više od 100.000 učesnika.
Marža koja nestaje
Protesti stižu tri dana nakon što je Folksvagen Grupa (Wolksvagen), najveći evropski proizvođač automobila, drastično srezao prognozu profitabilnosti. Drugi svetski proizvođač automobila je u petak snizio prognozu operativne marže za 2026. sa 4,0–5,5% na najviše 1%, uz 2,8% ostvarenih prošle godine.
Glavni uzrok je otpis vrednosti Poršea od oko šest milijardi evra, koji ne utiče na gotovinu, ali opterećuje iskazani rezultat. Bez posebnih efekata, marža bi bila oko 4%, ali prema rečima finansijskog direktora Arna Antlica ni to nije dovoljno za snažna ulaganja.
Akcije su pale 5,6% i bile su najveći gubitnik indeksa DAX. Uz Kinu, koncern navodi i brži prelazak na električna vozila, na kojima trenutno zarađuje manje nego na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Rezovi u brojkama
Nadzorni odbor Folksvagena je početkom septembra odobrio smanjenje od ukupno oko 100.000 radnih mesta do kraja decenije, dok budućnost fabrika u Hanoveru, Emdenu, Cvikauu i Nekarzulmu nije zagarantovana ni za 2030-e. BMW ukida oko 8.000 radnih mesta, uglavnom u indirektnim funkcijama u Nemačkoj. Mercedes seli proizvodnju A-klase u mađarski Kečkemet, gde je u julu počela i proizvodnja električne C-klase.
Na nivou industrije, VDA računa da je od 2019. do 2025. izgubljeno 100.000 radnih mesta, a nova procena je da bi do 2035. u odnosu na 2019. moglo nestati ukupno 225.000, što uključuje već izgubljenih 100.000. Ranija prognoza bila je 190.000. Najteže su pogođeni dobavljači.
Kriza profitabilnosti, ne samo prodaje
Slika ipak nije jednostrana. Prema analizi EY, prihodi Folksvagena, Mercedesa i BMW-a zajedno pali su u prvoj polovini 2026. za 2,9% na oko 284 milijarde evra, dok je 19 analiziranih proizvođača prosečno povećalo prihode za 3,6%.
Domaće tržište raste, ali proizvodnja u Nemačkoj u prvih osam meseci pala je 4% na oko 2,65 miliona vozila, što je 16% ispod nivoa iz 2019. Problem nije samo potražnja, već i to gde se i po kojoj ceni proizvodi.
Cena rada i cena ćutanja
Razlika u troškovima je merljiva. Sat rada u Nemačkoj koštao je 2024. prosečno 43,30 evra, a u Mađarskoj 14,10, dok Mercedes ukupne troškove proizvodnje u Mađarskoj procenjuje na oko 70% niže.
Sindikat, međutim, deo odgovornosti prebacuje na uprave. Horst Ot, rukovodilac IG Metala u Bavarskoj, kaže da su menadžeri prespavali razvoj e-mobilnosti, digitalizacije i baterija, a sada napadaju i 35-časovnu radnu nedelju.
Greger poručuje: „Nećemo tek tako gledati kako se ključna industrija korak po korak izdubljuje", i dodaje da radnici nisu skrivili greške iz prošlosti pa ne bi smeli da plate račun.
Sindikat traži da kompanije ponovo ulažu u nemačke pogone, poput baterija, autonomne vožnje i modernih proizvodnih linija, i da vrate modele većeg obima koji bi popunili kapacitete. Od politike traži konkurentne cene struje, manje birokratije, podršku dobavljačima i jaču zaštitu od nelojalne konkurencije. Protest je i uvod u tarifnu rundu u metalskoj industriji.
Šta to znači za Srbiju
Za Srbiju je nemačka auto-industrija mnogo više od kupca. Oko 100.000 ljudi u zemlji radi u auto-industriji, prema podacima Srpske asocijacije uvoznika vozila. Razvojna agencija Srbije navodi oko 160 aktivnih proizvođača delova u lancima snabdevanja: oko 40 odsto su domaće firme, ali strane kompanije stvaraju oko 95 odsto prihoda sektora, a najviše proizvođača dolazi iz Nemačke, pa iz Kine.
Među najvećim izvoznicima su nemački ZF, Boš i Kontinental (danas Aumovio), a delovi najčešće idu u Nemačku, Mađarsku, Češku, Slovačku, Francusku i Italiju.
ZF u Pančevu zapošljava oko 2.000 ljudi, a Boš u Beogradu i Pećincima oko 4.000. Država je tu vezu i finansirala: za 74 ugovora u ovom sektoru od 2016. opredeljeno je oko 652 miliona evra podsticaja, od čega je isplaćeno više od 517 miliona, a najviše pojedinačnih ugovora sklopljeno je sa firmama nemačkog porekla. Samo je Aumovio dobio 51,7 miliona evra, a ZF 30,8 miliona.
Zavisnost radi u oba smera. Kada nemačke uprave štede, prvo stradaju najjednostavniji poslovi. Nemački Leoni je zatvorio pogon u Malošištu, pa je u decembru 2025. oko 1.900 radnika ostalo bez posla.
Dräxlmaier gasi pogon u Zrenjaninu, uz još 400 otkaza u junu, a potpuno zatvaranje se očekuje krajem godine ili početkom sledeće. Oba pogona su proizvodila kablovske snopove za nemačke proizvođače, poput BMW-a, Mercedesa i Audija.
Nikola Avramović iz konsultantske kuće Alvarez & Marsal ocenio je početkom 2025. da bi oko 10.000 ljudi u srpskoj auto-industriji moglo ostati bez posla. Profesor Dušan Marković objašnjava da neke firme odlaze u Severnu Afriku, gde im je rad i do četiri puta jeftiniji. Otvoreno ostaje ko će platiti cenu prilagođavanja: nemački radnici na ulicama, srpski radnici u pogonima koje neko drugi zatvara, ili država koja je u taj sektor uložila stotine miliona evra podsticaja.
