Fridrih Merc je izjavio da će ostati nemački kancelar i nakon što je njegova Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ostvarila najgori rezultat u istoriji na pokrajinskim izborima, ne uspevši da osvoji ni jedno jedino poslaničko mesto.
Nakon poraza u Saska-Anhalt početkom septembra, u nedelju je CDU poražena od Levice u Berlinu a od krajnje desnice u Meklenburg-Zapadna Pomeranija.
Na poslednjim izborima koji su se održavali na istoku zemlje, CDU je u nedelju osvojila samo 4,9% u Meklenburg-Zapadna Pomeranija, čime je ostala ispod cenzusa za ulazak u parlament. Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku pobedila je sa 38,2% glasova, dok su Socijaldemokrate, koji su dugo dominirali, zauzeli drugo mesto sa 35,5%.
"Ne možemo da ulepšavamo stvari, ovo je katastrofa", prenosi Bloomberg Adrija izjavu Merc novinarima u Berlinu u izjavi neposredno nakon objavljivanja izlaznih anketa, odstupajući od dosadašnje prakse da se kancelari obraćaju javnosti dan nakon izbora. On je okupio visoke funkcionere CDU-a u sedištu stranke, gde je pokušao da proceni koliko njih i dalje podržava njegovo vođstvo.
Iako je ovakav razvoj situacije očekivan na siromašnijem istoku zemlje, to zasad ne menja ništa na nivou cele zemlje, il injene ekoniomije, rekao je za BizSrbije nedavno Filip Simović, predsednik UO Nemačko-srpske privrdne komore.
Mercu se ljulja fotelja
Nemački politički establišment uzdrman je pre dve nedelje, kada je CDU pretrpeo ubedljiv poraz od antiimigracionog AfD-ja u Saskoj-Anhaltu, još jednoj istočnoj pokrajini u kojoj bi mogla da bude formirana prva krajnje desničarska vlast u zemlji od Drugog svetskog rata.
Posledice poraza zadale su udarac Merzovom mandatu, podstakavši članove stranke da pozovu na njegov odlazak, posle samo 16 meseci na funkciji. Ankete pokazuju da je Merc najmanje popularan nemački kancelar u posleratnom periodu.
Osam premijera pokrajina iz redova CDU-a prošle nedelje pokušalo je da spreči sukob izjavom da stoje iza kancelara, ali mnogi stranački funkcioneri uvereni su da njegovo vođstvo može da nanese samo dodatnu štetu. Čak i ako zasad ostane na vlasti, njegov odlazak mogao bi da usledi pre nego kasnije, rekli su izvori iz stranke.
"U celini gledano, ovo je još jedan podsetnik na sve podeljeniju političku scenu: pobeda desničarske populističke stranke u jednoj pokrajini i pobeda levičarske populističke stranke u drugoj. Godine ekonomske stagnacije doprinele su toj fragmentaciji. Sada će zbog toga biti još teže izaći iz stagnacije.", naveo je Carsten Brzeski, šef makroekonomskih istraživanja u ING Researchu, u izveštaju."
Merc je otkazao planirano putovanje u Njujork, gde je ove nedelje trebalo da prisustvuje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. U ponedeljak će se sastati sa još stranačkih lidera, a u utorak sa poslanicima bloka predvođenog CDU-a.
Lars Klingbeil, kopredsednik SPD-ja i vicekancelar, izjavio je da vlada mora da sagleda situaciju i zapita se zašto su birači izrazili toliko nepoverenje u politiku koja se vodi u Berlinu.
Mercova koalicija teško uspeva da pridobije podršku za plan reforme penzionog sistema i dodatnog zaduživanja radi povećanja potrošnje na odbranu i infrastrukturu.
„Ovo shvatam veoma ozbiljno. Takođe smatram da ovakve rezultate moramo da sagledamo sa dozom poniznosti i zapitamo se šta možemo da uradimo drugačije. Šta možemo da uradimo bolje?“, rekao je Klingbeil za ARD.
Izbori u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji najnovija su potvrda privlačnosti AfD-a, čija je podrška više nego udvostručena. Krajnja desnica prvi put je osvojila vlast u toj pokrajini, uz pozive na deportaciju migranata, protivljenje vojnoj pomoći Ukrajini i kritike političkog establišmenta.
Ipak, AfD se suočio sa snažnom konkurencijom dugo dominantnih Socijaldemokrata, što je donekle ublažilo njegov uzlet. SPD je ostao iza AfD-a, ali je i dalje u poziciji da formira novu koaliciju sa drugim strankama.
U Saskoj-Anhaltu, nasuprot tome, krajnja desnica osvojila je gotovo 44% glasova i nastoji da obezbedi dovoljnu podršku za postavljanje premijera pokrajine narednog meseca.
Manuela Schwesig, popularna premijerka Meklenburga-Zapadne Pomeranije, izjavila je da ima podršku većine birača u toj pokrajini na obali Baltičkog mora koji se protive krajnjoj desnici.
„AfD je planirala da ovde osvoji apsolutnu većinu i formira jednopartijsku vladu. I da, ja sam bila 'žena protiv plavih' kako bih to sprečila - i uspeli smo", dodala je, aludirajući na boju koja se povezuje sa AfD-om.
Izgubljena prestonica
U Berlinu je Merzova stranka, koja upravlja nemačkom prestonicom od 2023. godine, zaostala za levicom. Levica, koja se zalaže za eksproprijaciju portfelja velikih kompanija za nekretnine, osvojila je podršku 25,7% birača, dok je CDU dobio 18,8%, pokazala je projekcija ARD-ja.
Ankete su pokazivale da CDU, koji je preuzeo vlast u nemačkoj prestonici 2023. godine, prvi put posle više od dve decenije, zaostaje za levicom, koja je kampanju zasnovala na pitanju priuštivosti života. Njena vodeća kandidatkinja Elif Eralp, ćerka političkih izbeglica, mogla bi da postane prva gradonačelnica Berlina turskog porekla.
Ipak, nije bilo jasno koja bi stranka mogla da formira vladu, uz mogućnost koalicije koja bi uključivala Zelene i SPD.
„Od danas ćemo zajedno menjati Berlin“, rekla je Eralp pristalicama nakon objavljivanja prvih rezultata. Navela je da ankete pokazuju da postoji "nada za bolji Berlin u kojem su troškovi života pristupačniji".
