Festivalom u Subotici obeležen je jubilej 25 godina rada GIZ i KfW u Srbiji i Nemačko-srpske razvojne saradnje, a brojke iznete tim povodom govore same za sebe u partnerstvu koje ide od dualnog obrazovanja, automobilske industrije, do održive poljoprivrede i obnovljivih izvora energije.
Kada se u centru Subotice ui petak okupilo oko dve hiljade ljudi da obeleži više od 25 godina nemačko-srpske razvojne saradnje, proslava je simbolično pokazala koliko je čvrsta ekonomska podloga zajedničkog rada dve zemlje.
Nemačka je od 2016. godine najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, a ukupna robna razmena dve zemlje porasla je od 2015. do 2022. za oko 137% (3,6 na 8,4 milijarde evra, prema analizi rađenoj za Nemačko-srpsku privrednu komoru).
U Srbiji posluje više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom, koje zapošljavaju oko 80.000 ljudi a analize ističu da je prelivanje efekata saradnje posebno snažno u nedovoljno razvijenim delovima Srbije. Subotica nije slučajno izabrana. Odatle je praktično počela saradnja GIZ i srpskih partnera, i sad je taj grad među onima koji prednjače: šest nemačkih kompanija zapošljava oko 4.000 ljudi u tom relativno malom srpskom multikulturalnom gradu.
Festival kao izlog saradnje
Festival su organizovale Ambasada SR Nemačke u Srbiji, GIZ i KfW. Posetioci su u 11 tematskih zona mogli da se upoznaju sa projektnim partnerima, učestvuju u radionicama i saznaju više o mogućnostima za mlade i privredu, od stručnog obrazovanja i razmene učenika do zaštite životne sredine, energetike i lokalnog razvoja.
Ambasadorka Anke Holštajn poručila je da je cilj saradnje bio i ostao unapređenje života ljudi, ekonomski razvoj i podrška Srbiji na putu ka članstvu u EU. Srđan Samardžić, pomoćnik gradonačelnika Subotice, ocenio je da festival može da podstakne nova povezivanja i razmenu ideja.
Infrastruktura = KfW
Finansijski najveći trag ostavio je KfW. Prema podacima organizatora, od njegovih projekata u energetici, vodosnabdevanju i prečišćavanju otpadnih voda korist je imalo više od tri miliona ljudi u više od 40 gradova i opština.
U Kruševcu je izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda po standardima EU za oko 90.000 stanovnika, uz 60 kilometara kanalizacione mreže.
U energetici, Transbalkanski koridor obuhvata više od 250 kilometara novih dvostrukih dalekovoda napona 400 kV i rekonstrukciju postojećih trafostanica, čime je Srbija čvršće povezana sa regionalnom i panevropskom mrežom.
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović ocenio je da je Nemačka jedan od najvažnijih i najpouzdanijih bilateralnih donatora Srbije i da iza saradnje stoji stotinu realizovanih projekata.
Zelena strana saradnje: poljoprivreda i životna sredina
Zelena komponenta saradnje ne staje na energetici. GIZ-ov program razvoja održivog tržišta bioenergije polazi od toga da Srbija ima veliki potencijal za korišćenje biomase iz poljoprivrede i šumarstva. Program savetuje ministarstva o uklanjanju regulatornih prepreka, a sa KfW-om radi na stvaranju održivih lanaca snabdevanja biomasom za toplane u odabranim regionima, čime se fosilna goriva zamenjuju poljoprivrednim i šumskim ostacima, uz doprinos ruralnom razvoju i smanjenju emisija.
Partnerstvo Srbije i pokrajine Baden-Virtemberg u oblasti bioenergije uspostavljeno je još 2014. Ranijim projektom jačanja opštinskog upravljanja zemljištem GIZ je ukazivao i na nepotrebno pretvaranje obradivog zemljišta i pašnjaka u građevinsko, a među rezultatima su onlajn rešenja za upravljanje državnim poljoprivrednim zemljištem i grupa stručnjaka za komasaciju.
Otpornost sela na klimatske promene u fokusu je regionalnog projekta „Zelena agenda za Zapadni Balkan“, u okviru kojeg se za poljoprivredne savetodavne službe organizuju radionice o prilagođavanju klimi. GIZ i UNDP od 2016. zajednički podržavaju Vladu Srbije u borbi protiv klimatskih promena, a od 2018. njihovu saradnju uređuje memorandum o razumevanju.
Znanje kao investicija - GIZ, dualno obrazovanje ali i OIE
GIZ u Srbiji radi od 2000. godine, uglavnom uz podršku nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj i EU, u oblastima ekonomskog razvoja i zapošljavanja, klime i energetike i dobrog upravljanja. Najznačajniji je projekat Reforma srednjeg stručnog obrazovanja, koji je od 2013. do 2019. sprovođen u saradnji sa Ministarstvom prosvete.
Kroz njega je razvijen kooperativni model nastave prilagođen srpskim uslovima. Pilot projekte je do 2016. prošlo 900 učenika u 16 škola uz učešće 60 kompanija, a njegov uspeh omogućio je da Skupština u novembru 2017. usvoji Zakon o dualnom obrazovanju.
Prema rezultatima projekta, više od 65 odsto učenika koji su položili završni ispit u modernizovanim profilima zaposlilo se u prvih šest meseci.
U Subotici je model najbolje zaživeo kroz Tehničku školu „Ivan Sarić“, koja je dualno obrazovanje uvela 2014. godine. Prema podacima organizatora, oko 80 odsto učenika koji su prošli program pronašlo je posao. Ključne partnere činile su lokalne kompanije.
Robert Bosch d.o.o. je 2014. uveo profil industrijski mehaničar, a svih deset učenika prve generacije završilo je program, dobilo ponudu za posao i prihvatilo je, navodi kompanija (podatak iz 2020). Continental Subotica u dualnom obrazovanju učestvuje od 2015, a o modelu je razgovarao sa GIZ-om i školom „Ivan Sarić“.
Flender u svojoj subotičkoj fabrici ima „školu zavarivanja“ za učenike profila bravar-zavarivač: teoriju uče u školi, u drugoj godini dva, a u trećoj tri dana nedeljno provode na praksi u fabrici.
GIZ je aktivan i van obrazovanja. Projekat promocije obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti (2022–2024) pomagao je Ministarstvu rudarstva i energetike da uspostavi pravni okvir za energetsku tranziciju u zgradarstvu, uključujući solarne panele, toplotne pumpe i modele za prosumere.
Osim toga, savetuje Vladu o modernizaciji privatnog sektora, a start-apovima i srednjim preduzećima pomaže da izađu na nova tržišta i povežu se sa međunarodnim lancima snabdevanja. Obrazovanje ostaje težište i dalje: Nemačka je za program „Good Jobs for Serbia“ izdvojila ukupno 60 miliona evra, od čega je 10 miliona bespovratno.
Obostrana zavisnost
"Zavisnost" od saradnje ide u oba smera. Srbija je 2025. u razmeni sa Nemačkom ostvarila suficit, a među pet najvažnijih izvoznih proizvoda su putnička vozila, provodnici i auto-gume, dakle proizvodi automobilskog lanca vrednosti.
Automobilska industrija prednjačila je i u novim nemačkim ulaganjima, pa recesija u Nemačkoj i najave zatvaranja fabrika velikih proizvođača ne ostaju samo nemačka tema.
Privredna komora Srbije je, doduiše, početkom 2025. ukazala da je priliv stranih direktnih investicija iz Nemačke u prethodnoj godini bio negativan, uz ocenu da to nije alarmantno jer se pogoni ne zatvaraju. Istovremeno, trgovinska politika traži alternativna tržišta, od Kine do Južne Koreje i Jugoistočne Azije.
