Alternativa za Nemačku (AfD), ako je sudeći po rezultatima izbora u Saksoniji, mnogo više je „realnost“ od „alternative“ za Nemačku. Sa osvojenih 43,85 glasova, u odnosu na 17,25 vladajuće CDU Fridiha Merca, ova ultradesničarska stranka šalje poruku Evropi i svetu da bi mogla imati ključnu ulogu na saveznim parlametarnih izborima u Nemačkoj 2029. godine. Šta to znači za kompanije u Srbiji?
Ako znamo da "kada nemačka ekonomija dobije kijavicu, srpska privreda dobije tešku upalu pluća“, da je Nemačka naš glavni spoljnotrgovinski partner, da u Srbiji radi više od 900 nemačkih kompanija koje zapošljavaju oko 80.000 radnika... onda je za Srbiju i značajno pitanje kako bi izgledala nemačka ekonomija u slučaju pobede AfD za saveznom nivou i kako bi se to odrazilo na našu ekonomiju?
Na prvi pogled, imali bismo koristi, ali na kraju…
Za sada u ovdašnjoj privredi ne razmišljaju mnogo o mogučnosti ovakvog ishoda. Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, ocenjuje za BizSrbija da rezultat AfD-a u Saskoj ne treba posmatrati kao pokazatelj raspoloženja birača u celoj Nemačkoj, imajući u vidu specifičnosti te pokrajine.
„Saksonija je tradicionalno pokrajina koja uvek glasa za desno orijentisane partije, tim više kada je nezadovoljstvo zbog neke politike veće. Ona ne odražava sliku ukupne Nemačke, koja ima skoro 90 miliona stanovnika. To je mali deo Nemačke“, kaže Rajić.
Prema njegovoj oceni, ukoliko bi sada bili održani parlamentarni izbori u celoj Nemačkoj, AfD bi gotovo sigurno osvojio više glasova nego na prethodnim izborima, ali to ipak ne bi bilo dovoljno da ta stranka samostalno preuzme vlast.
„I dalje bi sve ostale stranke imale značajno više glasova i mogle bi da formiraju vladu“, navodi Rajić.
Ovakav stav deli i Filip Simović, predsednik upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore (AHK) i CEO kompanije Militzer&Munch Srbija.
„Sama pobeda AfD u Sasen-Anhaltu je jasan politički signal ali to ne bi, zasad, mogli da dovodimo u vezu sa mogućnošću promene savezne vlade. Čak ni ako bi ova stranka pobedila, kao što se očekuje, i u septembarskim izborima u još dve savezne države na istoku Nemačke. Ekonomska politika Nemačke se neće tako brzo menjati i niko ozbiljan ne vidi takav preokret“, kaže Simović za naš portal.
Zbog toga Simović ne očekuje ni posledice po nemačku, a time i srpsku privredu.
„Za kompanije, i tamo i ovde, je bitno da situaciju bude stabilna, da imaju uslove da budu konkurentne i da imaju siguran pristup evropskom tržištu. Ne vidimo tome nikakav rizik, zasad“, napominje Simović.
Ekonomska politika AfD
Savezni ekonomski program AfD iz 2025. predviđa veće benefite za kompanije i radnike: nižu poresku stopu na dobit, veći neoporezivi deo dohotka, ukidanje solidarnog poreza, poreza na nasledstvo i na imovinu, manji PDV u ugostiteljstvu. Ovako pobrojane - sve dobre vesti. Ali, u isto vreme, AfD obećava veće penzije i poštovanje ustavne „kočnice zaduživanja”, što se bez novog zaduživanja države teško uklapa u budžet.
Institut ZEW procenio je da bi delovi ekonomske politike AfD smanjile državne prihode za oko 97 milijardi evra godišnje, dok šire procene drugih stručnjaka predviđaju i manjak u budžetu od 181 milijarde evra, ili 20 odsto ukupnih poreskih prihoda. S druge strane, Institut Ifo je izračunao da bi eventualni rast zaposlenosti i privredne aktivnosti pokrio tek oko 10% ovog manjka, što znači da bi ostatak morao da se nadoknadi rezovima u javnim uslugama, novim porezima ili kršenjem sopstvenog fiskalnog pravila. A novih poreza u programu AfD – nema!
AfD u svom programu ima velike pogodnosti za onaj najznačajniji deo nemačke ekonomije - hemijsku, metalurgijsku i automobilsku industriju, kao i za staklo i papir. Predviđa se novi pristup jeftinom ruskom gasu kroz Severni tok, ukidanje nameta na CO2, produžetak rada termoelektrana, povratak nukelarnoj energiji (u Nemačkoj je pre incidenta u Fukošimi radio 17 nuklearnih reaktora, svi su ugašeni 2023.), stopiranje širenja vetroparkova.. Tu je i izlazak iz Pariskog sporazuma i ukidanje planirane zabrane novih benzinskih i dizel automobila. Ako dodatmo i najavljenu deregulaciju, ukidanje zakona o lancima snabdevanja, brže dozvole za gradnju... prava muzika za uši čelnika najvećih nemačkih korporacija koje bi brzo mogle da osete niže troškove. Bilo bi tu koristi i za našu privredu.
Ali, problem je sprovodljivost odluka. Većina nuklearne infrastrukture godinama nije operativna, ukidanje evropskog sistem CBAM otvorio bi sukob sa EU, dok bi jefitni ruski gas značio odustajanje od evropskih sankcija Rusiji, a tu je rat u Ukrajni i „Koalicija voljnih“, odnosi sa SAD... Ne tako jednostavno i ne tako brzo sprovodivo.
„Dexit“ - najveći rizik plana Alternative
Najosetljivija tačka AfD ekonomskog programa, zbog koje bismo i mi mogli da imao štete, je novi odnos Nemačke i EU. On već ima i ime –„Dexit“, u stilu Brexita, odnosno britanskog izlaska iz EU. Altenativa za Nemačku je već najavila da će u slučaju da osvoje vlast napustiti evro zonu, da će obnoviti „dojče marku“ i da će da vrati veliki deo nadležnosti koje su sada prenete na EU.
Bundesbanka je već upozorila da bi Nemačka u slučaju nauštanju evra, kao zemlja u kojoj više od polovine izvoza odlazi u druge članice EU, izgubila zaštitu od kursnog rizika koja danas olakšava trgovinu i investicije. Ta „nova nemačka marka“ bi verovatno ojačala što bi poskupelo nemačke automobile, mašine i hemijske proizvode i smanjilo izvoz, ali i otvorilo probleme oko kredita, ugovora i državnog duga.
Procene stručnjaka govore da bi “Dexit“ smanjio BDP Nemačke za 5,6%, napravio gubitke od približno 690 milijardi evra i ugrozio blizu 2,5 miliona radnih mesta. Iako je reč o proceni, a ne o preciznoj prognozi, cifre pokazuju zašto poslovna zajednica Nemačke ovaj deo programa smatra rizičnijim od bilo koje poreske olakšice.
Od dijaspore – milijardu evra!
Naša dijaspora u Nemačkoj svake godine pošalje u Srbiju nešto više od milijardu evra, procene su Narodne banke Srbije. S druge strane, AfD u svom programu se zalaže za antiimigracionu politiku, odnosno za ograničenu, strogo selektovanu, imigraciju kvalifikovanih radnika kroz bodovni sistem. Prioritet svakako daju domaćoj radnoj snazi, povratku nemačkih stručnjaka iz inostranstva i automatizaciji. I to može biti jedan od problema za našu ekonomiju.
Ali, realnost je da je imigracija poslednjih 15 godina jedini izvor rasta nemačke radne snage! Prema Institutu nemačke privrede 6,7 miliona stranih zaposlenih već stvara oko 13% nemačke bruto dodate vrednosti, a deficit stručne radne snage mogao bi do 2029. dostići 723.000 ljudi. Početkom 2026. u Nemačkoj je bilo između 600.000 i 770.000 nepopunjenih radnih mesta, sa posebno izraženim manjkom u MINT zanimanjima – energetici, metalu, građevini i mašinstvu. Sve ovo pokazuje da bi politika koja bi dodatno obeshrabrila strane radnike da žive i rade u Nemačkoj rizikovala bi da produbi manjak radne snage koji se već sada oseća u proizvodnji, zdravstvu, IT sektoru i logistici.
Kakav je uticaj na privredu Srbije?
Prema anketi Nemačko-srpske privredne komore (AHK) iz maja 2026. u Srbiji posluje više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom koje zapošljavaju oko 80.000 ljudi. Robna razmena premašila je 10 milijardi evra u 2025. uz rast od 7,4%, a Nemačka je i kod direktnih stranih investicija, vodeći partner.
Najveći deo nemačkih ulaganja vezan je za automobilske komponente. I tu stižu lepe vesti. Ako bi AfD uspela da odloži evropski plan postepenog ukidanja klasičnih vozila sa dizel i benzinskim motorima to bi moglo da pomogne srpskim firmama koje proizvode komponente za klasične motore. S druge strane na gubitnku bi bili svi oni koji se okreću proizvodnji za električna vozila ili baterijske sisteme jer bi mogli da ostanu bez podsticaja koji danas dolaze iz Nemačke i EU.
Loše vesti po Srbiju su u scenariju izlaska Nemačke iz evra. To bi otvorilo novu kategoriju rizika za srpske podružnice nemačkih firmi: u kojoj valuti se obračunavaju transferne cene, kako se finansiraju lokalne fabrike i šta se dešava sa dugoročnim ugovorima vezanim za evro, dok bi matične kompanije prihodovale u novoj, verovatno ojačaloj marki. Taj scenario bi zahtevao radikalnu primenu programa i koji danas ostaje daleko od izvesnog, ali su ga nemački ekonomisti uzeli u obzir upravo zato što bi posledice bile nesrazmerno velike.
Jedna priča za izbore, druga kad se pobedila
Bogoljub Rajić tu ukazuje na istraživanja međunarodnih, uglavnom britanskih instituta koji prate društvene tokove i politička previranja. Kako navodi, istraživanja sprovedena na uzorku od 18 država u kojima su u poslednjih šest godina održani izbori pokazuju da su populističke stranke ispunile tek 29% obećanja koja su dale biračima.
„Šta to znači? Većina tih ekstremnih poteza ili nije povučena ili je delimično povučena. Veliki deo onoga što pominju u kampanji, kao što je povlačenje nemačkih kompanija iz dela Evrope, vraćanje u Nemačku i stavljanje akcenta na interese nemačke privrede, pitanje je da li bi uopšte bio ostvaren kada dođu na vlast“, ocenjuje Rajić.
On upozorava da bi eventualno povlačenje nemačkih kompanija sa drugih evropskih tržišta moglo da ima i suprotan efekat od onog koji zagovara AfD, jer bi smanjilo prodaju nemačke robe u tim zemljama.
„Na primer, za kompanije koje posluju u Srbiji najveći deo delova dolazi iz Nemačke. Ako bi se prodaja smanjila u Srbiji ili u nekim zemljama gde je velika kupovna moć, kao što su Italija, Španija, Holandija ili Poljska, onda bi samim tim nemačka država i nemačka privreda bile u gubitku“, kaže Rajić.
Kada sve saberemo i oduzmemo - u slučaju pobede AfD i ostvaranja njihovog ekonomskog programa na saveznom niovu promenila bi se i privreda Srbije. Nemačke fabrike u Srbiji sigurno ne bi nestale dan posle pobede AfD-a, ali ako bi Nemačka ušla u sukob sa EU ili napustila evro Srbija bi posledice najpre osetila kroz manje porudžbina, odlaganje novih investicija i zaustavljanje zapošljavanja u nemačkim izvoznim kompanijama.
Ali, ukazuje Rajić, upravo bi odnos između predizbornih obećanja i realnih ekonomskih posledica mogao da bude jedan od ključnih izazova za AfD ukoliko bi ta stranka jednog dana preuzela odgovornost za vođenje države.
„Potpuno ste u drugačijoj poziciji kada ste opozicija, a u potpuno drugačijoj kada ste na vlasti“, zaključuje Dragoljub Rajić.
Pogledajte samo Italiju i (do pobede na izborim radikalnu desničarsku) vladu Đorđije Meloni i njene partije Braća Italije, koja je vođenjem ipak centrističke politike postala najdugovečnija vlada u zemlji od Drugog svetskog rata. To bi sa ispunjavanjem (većine) predizbornih obećanja bilo teško ostvarivo.
