Kada je 6. oktobra 2025. godine bitkoin dostigao rekordnih 126.198 dolara, činilo se da ništa ne može zaustaviti kriptovalutu koja je za samo godinu dana postala punopravni deo globalnog finansijskog sistema. Svega četiri meseca kasnije, ista ta valuta klizila je ispod 60.000 dolara – obrisavši više od polovine vrednosti u jednom od najbrutalnijih korigovanja u modernoj istoriji kripto tržišta. Taj vrtoglavi pad, izazvan kombinacijom trgovinskih ratova, institucionalnih prodaja i geopolitičke nesigurnosti, ostavio je neke investitore da se pitaju da li je ciklus rasta zauvek iza njih.
Odgovor, bar za sada, izgleda da je – ne. Bitkoin se vratio iznad 81.000 dolara, noseći sa sobom i ostatak kripto tržišta, dok geopolitičko popuštanje tenzija s Iranom i novi optimizam oko veštačke inteligencije ponovo pale apetit globalnih investitora. No, pravi udarac stigao je iz neočekivanog smera: Michael Saylor, čovek koji je izgradio kult kupovine i zadržavanja bitkoina, prvi put je naglas izgovorio da bi njegova kompanija Strategy mogla da proda deo svojih rezervi.
Bitkoin je u utorak, tokom azijskog trgovanja, premašio 81.000 dolara, prema tržišnim podacima kompanije CoinDesk. To je sedmični rast od 6,7%, podstaknut opštim povratkom apetita investitora prema rizičnijim klasama imovine – kombinacijom slabljenja geopolitičkih tenzija u Iranu i novog talasa optimizma u sektoru veštačke inteligencije, pioše Seebiz..
Od rekorda, preko slobodnog pada do oporavka
Da bi se razumeo trenutni trenutak, potreban je širi kontekst. U poslednjih godinu dana, bitkoin je prošao kroz jedan od najdramatičnijih ciklusa u svojoj istoriji. Na vrhuncu od 126.198 dolara, zabeleženom 6. oktobra 2025. godine, vodeća kriptovaluta oborila je sopstveni rekord, podstaknuta snažnim prilivima u spot bitkoin ETF fondove, trojnim sniženjem referentnih kamatnih stopa Federalnih rezervi i sve izraženijem institucionalnom prihvatanjem.
Taj vrhunac, međutim, nije dugo trajao. Eskalacija trgovinskih tenzija između SAD-a i Kine krajem oktobra pokrenula je prodajni talas koji je, kroz nekoliko meseci intenzivnih oscilacija, odveo bitkoin na godišnji minimum od oko 60.062 dolara – ostvaren 6. februara 2026. godine. Reč je o padu od više od 52% u manje od četiri meseca. Iz te doline, podstaknut povoljnijim geopolitičkim signalima i novim optimizmom oko veštačke inteligencije, bitkoin je u narednim nedeljama delimično povratio izgubljeno i ponovo prešao granicu od 81.000 dolara.
Širi kripto tržišni pomaci
Ostale vodeće kriptovalute pratile su uzlazni trend bitkoina. Solana je porasla tri%, na 87,35 dolara. Dogecoin je dodao četiri% i dostigao vrednost od 0,1158 dolara, produžavajući nedeljni dobitak na 14,5%, dok je otvoren interes za terminske ugovore dostigao godišnje maksimume. Rast su tokom dana beležili i XRP, BNB i TRX.
Ether zaostaje za ostatkom tržišta – pao je 0,3% u prethodnih 24 sata, uprkos nedeljnom rastu od 3,9%, i trguje se na 2.376 dolara. Prilivi u spot ETH ETF fondove prošle nedelje su postali negativni, čime je prekinut tronedeljni niz neto prihoda.
Geopolitika i veštačka inteligencija nose tržišta
Berzanski indeksi Volstrita zatvorili su se u utorak na rekordnim vrednostima, pošto je predsednik Donald Tramp signalizirao napredak ka "konačnom sporazumu" s Iranom i najavio kratku pauzu Operacije "Projekat Sloboda". Cena sirove nafte brent pala je za 1,7%, na oko 108 dolara po barelu. Dolar, koji je tokom trajanja američko-izraelskog vojnog sukoba s Iranom bio omiljeno sigurno utočište investitora, oslabio je u odnosu na sve valute zemalja G-10.
Azijske berze u sredu ujutro dostigle su rekordne vrednosti: indeks MSCI Asia Pacific porastao je za 1,8%. Južnokorejski Kospi skočio je više od šest% na rekordnu vrednost, dok je Samsung Electronics porastao za čak 15% i dostigao tržišnu kapitalizaciju od bilion dolara – svega druga azijska kompanija u istoriji koja je prešla taj prag.
Snažni rezultati poslovanja kompanija Advanced Micro Devices i Super Micro Computer dodatno su podstakli zamah trgovine u sektoru veštačke inteligencije, a terminski ugovori na Nasdaq 100 porasli su za 0,6%.
Sejlor najavljuje presedan: Strategy mogao da proda bitkoin
Ključni signal stigao je od kompanije Strategy, najvećeg korporativnog vlasnika bitkoina na svetu. Izvršni predsednik Majkl Sejlor (Michael Saylor) izjavio je na konferenciji za analitičare, posvećenoj rezultatima kompanije za prvi kvartal 2026. godine, da bi Strategy mogao da proda deo svojih bitkoin rezervi radi finansiranja isplate dividendi.
„Verovatno ćemo prodati nešto bitkoina kako bismo isplatili dividendu – samo da bismo cepili tržište i poslali poruku da smo to učinili.“
Ovo bi bio istorijski presedan. Kompanija, koja drži 818.334 BTC-a po prosečnoj nabavnoj ceni od 75.537 dolara, do sada nije prodala nijednu jedinicu iz svog portfelja. Poslovni model Strategija uvek je počivao na jednoj premisi – kupovati i zadržati.
Kontekst ove izjave je bitan. Strategy je u prvom kvartalu 2026. zabeležila neto gubitak od 12,54 milijardi dolara, koji je direktna posledica pada cene bitkoina sa rekordnih 126.000 dolara u oktobru prošle godine. Pad cene negativno je uticao na računovodstveno vrednovanje imovine prema tržišnoj vrednosti (mark-to-market). Kompanija trenutno ima oko 1,5 milijardi dolara godišnjih obaveza po osnovu dividendi za povlašćene akcije i neizmirenog duga, a raspolaže rezervama u američkim dolarima dovoljnim za njihovo pokrivanje narednih 18 meseci po trenutnim kursevima.
Tržišna reakcija
Tržišna reakcija bila je trenutna. Akcije MSTR-a pale su za više od četiri% u produženom trgovanju neposredno nakon objave rezultata, a bitkoin je nakratko klizio ispod 81.000 dolara pre nego što se stabilizovao i ponovo vratio iznad te granice.
