Moguće je pronaći ravnotežu između neophodne regulacije veštačke inteligencije i potrebe da se ne uspori naučni i tehnološki razvoj, i uvođenje mehanizma za označavanje sadržaja koji generiše veštačka inteligencija tzv. "watermarking" (vodeni žig) jedan je od njih, kaže zastupnik za patente i znake razlikovanja i ekspert za AI regulativu, Ljubomir Kljajić.
Kljajić je za Tanjug rekao, komentarišući plan kompanije Anthropic da počne da ugrađuje nevidljivi "vodeni žig" u tekst i slike generisane Claude AI modelom, da se kroz balansiranu regulativu "watermarking" nastoji da se ispoštuje zahtev privrede, a to je da se dozvoli razvoj i prodaja alata koji su zasnovani na veštačkoj intelogenciji, a sa druge strane da se poštuju i ljudska prava.
Na pitanje da li će obeležavanje AI generisanog sadržaja kroz "watermarking" teksta i metapodatke kod slika, zaista omogućiti transparentnost ili će tehnološki razvoj brzo pronaći načine da takve mehanizme zaobiđe, Kljajić je naveo da iako su se već pojavile najave da postoji u repozitorijumu GitHub-a neki kodovi koji bi mogli da naprave alate da to zaobiđu, praksa će pokazati gde ova tehnika "vodenih žigova" koči i dati preduslov za dalji razvoj.
Istakao je da je za zaštitu intelektualne svojime izuzetno važno da korisnik može pouzdano da zna da li je određeni sadržaj generisao čovek ili veštačka inteligencija, imajući u vidu da postojeća evropska i američka praksa potvrđuju da primena sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom po automatizmu isključuje autorsku pravnu zaštitu.
Odgovarajući na pitanje da li se može očekivati da će evropski sudovi u narednom periodu značajno uticati na način na koji se AI modeli razvijaju i treniraju, Kljajić je rekao da je zavod Gemma već u dva spora dobio pred nemačkim sudovima postupak protiv OpenAI-ja, gde je sud zauzeo stav da treniranje AI modela na autorskim delima bez dozvole autora predstavlja povredu intelektualne svojine.
„Kada AI napravi grešku, ono što evropski govori je da odgovornost treba da bude podeljena na kompaniju koja je razvila model i na korisnika koji ga je upotrebio. Zato se i radi na jednoj vrsti osvešćavanja ljudi da treba da pouzdano i odgovorno da koriste AI, ali i kompanije moraju da budu svesne rizika koji čine kada stavljaju ovu stvar na tržište“, poručio je on.
Na pitanje šta će biti sa ulogom čoveka ako veštačkoj inteligenciji prepusti odluke u oblasti kao što su medicina, saobraćaj i finansije, Kljajić je izjavio da ukoliko čovek veštačkoj inteligenciji prepusti odluke u ovim ključnim oblastima, može da se desi i veliki prodor ali i veliki kolaps.
„Mi ne možemo da predvidimo budućnost, ali ono što sada vidimo je da AI ne može da bude samostalni vođa ovih procesa, već naš partner u radu i u razvoju“, napomenuo je Kljajić.
Šta je do sada urađeno na planu obeležavanja AI sadržaja
Anthropicov potez, koji je povod za Kljajićevu izjavu, deo je šireg i relativno skorašnjeg zamaha u regulatornom pristupu Evropske unije prema veštačkoj inteligenciji. Kompanija je početkom avgusta 2026. objavila da će Claude modeli lansirani u EU 2. avgusta ili kasnije od starta podržavati mašinski čitljivo obeležavanje: generisani tekst nosiće ugrađeni vodeni žig, a fajlovi kao što su PNG, JPG i SVG slike sadržaće digitalno potpisane metapodatke o poreklu. Kompanija radi i na tome da tu funkcionalnost naknadno doda i modelima lansiranim pre tog datuma.
Tehnički, Anthropic je saopštio da se njegov pristup zasniva na SynthID-Text metodi koju je razvio Google DeepMind – umesto da tekst menja naknadno, sistem tokom samog generisanja blago usmerava izbor reči na način neprimetan čitaocu, ali prepoznatljiv onome ko poseduje odgovarajući ključ za dekodiranje. Za slike i druge fajlove kompanija koristi otvoreni standard C2PA (Coalition for Content Provenance and Authenticity), koji već primenjuju i Adobe, OpenAI i Google. Prema navodima kompanije, sistem se primenjuje globalno, ne samo u EU, jer trenutno ne postoji pouzdan način da se ograniči isključivo na jedan region, a najavljen je i poseban API koji će korisnicima omogućiti da sami proveravaju da li je neki tekst obeležen.
Anthropic pritom nije usamljen u ovom naporu. Kompanija se, zajedno sa oko 190 drugih potpisnika – uključujući i najveće konkurente u oblasti veštačke inteligencije – u julu 2026. pridružila Kodeksu prakse Evropske unije o transparentnosti sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom, dokumentu koji prati primenu člana 50 evropskog Zakona o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act) i čije obaveze transparentnosti stupile su na snagu 2. avgusta 2026. Google je svoj sistem obeležavanja SynthID prvi predstavio još 2023. godine, u početku za slike generisane Imagen modelom, da bi ga kasnije proširio i na tekst koji generišu Gemini modeli, dok je OpenAI najavio sopstvene korake u istom pravcu.
Kada je reč o sudskom sporu koji Kljajić pominje, radi se o predmetu koji je nemačko udruženje za zaštitu muzičkih autorskih prava GEMA pokrenulo protiv OpenAI-ja. Zemaljski sud u Minhenu (Landgericht München I) je 11. novembra 2025. presudio u korist GEMA-e, utvrdivši da je OpenAI-jev model tokom treniranja "zapamtio" i potom bio u stanju da gotovo doslovno reprodukuje stihove devet poznatih nemačkih pesama – uključujući hitove Helene Fišer i Herberta Grenmajera – bez odgovarajuće licence, i da se na takvo "pamćenje" ne može primeniti izuzetak za tekstualno i podatkovno rudarenje predviđen nemačkim Zakonom o autorskom pravu. Presuda se smatra prvom u Evropskoj uniji u kojoj je sud direktno utvrdio odgovornost razvijača AI modela za način na koji je model treniran, a OpenAI je najavio žalbu na odluku.
