Ukupna vrednost svih najavljenih pomoći države građanima Srbije iznosiće 980,6 miliona evra, izjavio je danas prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, dodajući da će te pomoći biti isplaćene tokom septembra meseca.
"Ispunjavamo obećanje koje smo dali, pokazujemo snagu naših javnih finansija i brigu o ljudima. Rebalansom budžeta za 2026. godinu se stvaraju i formalni uslovi da se obećanje ispuni“, rekao je Mali gostujući na RTS-u, dan pošto je Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2026. godinu.
Ministar je izrazio očekivanje da će se predlog rebalansa budžeta, ali i predlog zakona koji se odnosi na isplatu pomoći građanima, već naredne nedelje naći na dnevnom redu parlamenta.
"Čim se ta zakonska rešenja usvoje, stvaraju se formalni preduslovi za isplatu ovih pomoći i za sprovođenje svega što je predviđeno rebalansom“, objasnio je Mali.
Ministar finansija je istakao da je stopa rasta Srbije u drugom kvartalu iznosila 3,6 odsto, što je, kako je rekao, jedna od najviših u Evropi. Naveo je da je inflacija u julu smanjena na 1,9 odsto, da stopa nezaposlenosti iznosi 8,9 odsto, dok je pre 12-13 godina bila 25,9 odsto, te da na računu u ovom trenutku imamo oko 600 milijardi dinara, uz devizne rezerve veće od 30 milijardi evra i rekordne rezerve zlata.
Prema njegovim rečima, uprkos svim globalnim problemima i izazovima, naša ekonomija raste i stabilna je.
Rekordan iznos za poljoprivredu
Govoreći o rebalansu budžeta, Mali je između ostalog naveo da je predviđeno skoro 30 milijardi dinara više za zdravstvo, između ostalog namenjenih za retke bolesti, inovativne lekove, za nastavak velikih projekata poput izgradnje Tiršove 2.
Takođe, rekao je, rebalansom budžeta opredeljeno je oko 25 milijardi dinara više za oblast socijalne zaštite, a ta sredstva su, između ostalog, namenjena za Alimentacioni fond i za sprovođenje Zakona roditelj-negovatelj. Ministar je istakao i da budžet za poljoprivredu sada iznosi 7,3 odsto budžeta Republike Srbije, što je rekordan iznos.
Rebalansom je predviđeno i više novca za puteve, kako je i predsednik Aleksandar Vučić i obećao, a novac je opredeljen za nastavak svih aktuelnih kapitalnih projekata od Ekspa do Moravskog koridora, Dunavske magistrale, „Smajlića“, za početak radova na putu „Vožd Karađorđe“…
"Cilj rebalansa je da nastavimo da nam ekonomija raste. Idemo na više od tri odsto rasta ove godine, dok je prosek evrozone jedan ili ispod jedan. Rastemo brže od ostalih. S druge strane, hoćemo da ispunimo obećanje dato građanima, da isplatimo novčanu pomoć, a to je, takođe, jedan od najvažnijih razloga zbog kojih donosimo rebalans“, poručio je ministar.
On je podsetio da će 14. septembra penzionerima biti isplaćena jednokratna novčana pomoć od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine njihove penzije, da pomoć stiže i građanima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, dečiji i borački dodatak, kao i borcima.
Govoreći o paketu pomoći građanima, Mali je rekao da je prijava penzionera za vaučere za odmor u Srbiji završena, kao i da su već smanjene cene lekova tako što je država na sebe preuzela deo troškova koje su građani do sada plaćali.
Pomoć građanima krajem septembra
S druge strane, podsetio je, deo paketa je i isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara svim punoletnim građanima, što će biti realizovano između 22. i 25. septembra.
Kako je objasnio ministar, lica koja imaju status nosioca prava u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije - pravo na novčanu naknadu ostvaruju iz sredstava Akcionarskog fonda, prema odredbama tog zakona i oni ne treba da se prijavljuju za ovu pomoć.
Ostali punoletni građani će se prijavljivati za novčanu pomoć na portalu Uprave za trezor. Prijavljivanje će, dodao je, biti jednostavno, uz osnovne lične podatke, a na portalu će biti moguće i da se proveri da li imate pravo na novčanu naknadu iz Akcionarskog fonda ili je prijava potrebna.
Ministar je poručio da država demonstrira snagu javnih finansija kroz pomoć građanima uz ocenu da „smo svi zajedno uspeli da našu ekonomiju dovedemo do toga da bude jedna od najbrže rastućih u Evropi“.
Mali je istakao da je javni dug Srbije 43,7 odsto, što je, kako je rekao, duplo manje od proseka Evropske unije.
"Sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, tržište rada je stabilno, BDP će nam ove godine preći prvi put u istoriji 95 milijardi evra, dok je 2012. bio 33 - 34. Ispunićemo obećanje koje smo dali da sledeće godine BDP bude višeNov od 100 milijardi. To znači tri puta jaču ekonomiju i privredu nego što je bila“, rekao je ministar.
Do kraja 2027. prosečna plata 1.400 evra
On se osvrnuo i na novu cenu minimalne zarade u Srbiji za 2027. godinu, donetu Odlukom Vlade Srbije, a nakon razgovora sa sindikatima i poslodavcima.
Kako je rekao, nova cena minimalne zarade je još jedan korak ka ispunjenju obećanja datog kroz program „Skok u budućnost-Srbija 2027“, kada je rečeno da će do kraja 2027. prosečna plata u Srbiji iznositi 1.400 evra, penzija 650 i minimalna zarada 650 evra.
Od 1. januara naredne godine minimalna zarada u Srbiji prvi put u istoriji će iznositi 600 evra, što je skok od 9,2 odsto, što je, kako je ocenio ministar, posledica kontinuiranog unapređenja uslova poslovanja.
On je naglasio da će se zbog poslodavaca, kako ne bi došlo do otpuštanja zaposlenih, za isti procenat povećati i neoporezivi deo zarade.
"Država preuzima na sebe najveći teret ovog povećanja minimalne zarade“, poručio je ministar.
Mali je zaključio i da radovi na izgradnji Ekspo kompleksa teku po planu, te da se do sada 10.000 mladih ljudi već prijavilo da volontira. Ministar je istakao da su prijave i dalje otvorene i pozvao mlade da budu deo spektakla i najvećeg događaja ikada organizovanog u Srbiji.
Detalji predloga rebalansa budžeta
Predloženim rebalansom budžeta ukupni prihodi i primanja planirani su u iznosu od 2.527,15 milijardi dinara, što je uvećanje od 112,45 milijardi dinara, a ukupni rashodi iznose 2.923 milijardi dinara i povećani su za 171,45 miijarde dinara (6,23 odsto).
Kapitalni rashodi uvećani su u odnosu na originalni budžet za 20 milijardi dinara (3,3 odsto). U obrazloženju se navodi da su sredstva između ostalog usmerena na vojsku i izgradnju Ekspa 2027.
Ukupna javna kapitalna ulaganja u ovoj godini prema rebalansu trebalo bi da iznose 623,4 milijarde dinara. Rashodi za zaposlene povećani su 2,1 odsto ili 13,8 milijardi dinara rebalansom.
Rashodi za korišćenje roba i usluga su povećani za 14 milijardi ili 5,17 odsto da se povećavaju izdaci za univerzitete, sudove i tužilaštva, generalni sekretarijat i organizaciju događaja od značaja za Srbiju.
Kada je reč o prihodima, poreski prihodi planirani su u iznosu od 2.108,3 milijarde dinara, a neporeski prihodi u iznosu od 382,9 milijardi dinara.
U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi učestvuju sa 83,4 odsto, neporeski prihodi sa 15,2 odsto, a donacije sa 1,4 odsto. Privredni rast za 2026. godinu je projektovan na 3,3 odsto BDP, dok se očekuje da će BDP u apsolutnom iznosu u ovoj godini iznositi 95,3 milijarde evra.
Javni dug je na kraju 2026. godine projektovan na 43,8 odsto na centralnom nivou vlasti, odnosno 44,2 odsto na nivou opšte države.
Povoljnija cenovna kretanja od početka godine stvorila su prostor za blagu reviziju projekcije prosečne inflacije za 2026. godinu naniže, na 3,4 odsto.
