Nova Fiskalna strategija Srbije uspešno čuva stabilnost javnih finansija, ali ne nudi dovoljno uverljiv odgovor na ključne razvojne izazove zemlje, ocenio je Fiskalni savet u analizi Nacrta fiskalne strategije za 2027. sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu.
Najveća vrednost dokumenta, prema oceni Saveta, jeste što predviđa održive budžetske deficite i postepeni pad javnog duga, čime Srbija zadržava fiskalnu stabilnost u uslovima sve veće globalne ekonomske i geopolitičke neizvesnosti.
Strategija planira budžetski deficit od tri odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, koji bi potom bio smanjen na 2,5 odsto, dok bi javni dug do kraja 2029. bio spušten sa 44,7 na 43,9 odsto BDP-a. Fiskalni savet ocenjuje da su ti ciljevi realni i u skladu sa fiskalnim pravilima.
Međutim, Savet smatra da Strategija znatno slabije odgovara na pitanje kako će Srbija rešavati strukturne probleme koji usporavaju privredni razvoj. Iako su razvojni prioriteti, poput energetike, obrazovanja, zdravstva i poljoprivrede, formalno navedeni, dokument ne objašnjava dovoljno jasno koje će mere biti sprovedene, koliko će koštati i kakve će efekte imati na privredu i budžet.
Zaposlenost i investicije najveći izazovi
Među najvećim izazovima izdvajaju se usporavanje rasta zaposlenosti, pad konkurentnosti pojedinih privrednih grana, sve manji priliv stranih direktnih investicija u odnosu na deficit tekućeg računa, kao i nedovoljno razrađena strategija prilagođavanja energetskog sektora evropskom mehanizmu CBAM, koji bi mogao značajno da poveća troškove domaće elektroprivrede.
Fiskalni savet upozorava i da Strategija stanje javnih finansija prikazuje nešto povoljnijim nego što ono zaista jeste. Kao rizici navode se moguće novo zaduživanje EPS-a uz državne garancije, potencijalni troškovi rešavanja statusa NIS-a, ali i činjenica da Srbija, uprkos relativno niskom javnom dugu, plaća znatno više kamate od proseka Evropske unije.
Fiskalni savet je objavio i procene da bi samo za EXPO i neposredno povezane projekte ukupni troškovi mogli da iznose oko 3,4 milijarde evra, uz upozorenje da su troškovi osam velikih putnih pravaca porasli za 80 odsto u odnosu na prvobitno ugovorene iznose.
Nepoznati troškovi projekata
Kritike se odnose i na nedovoljnu transparentnost javnih investicija. Iako će izdvajanja za kapitalne projekte ostati među najvećima u regionu, Strategija ne pokazuje jasno koji su stvarni prioriteti ulaganja niti pruža dovoljno podataka o rastu troškova velikih infrastrukturnih projekata.
Fiskalni savet posebno ističe da poljoprivreda ostaje primer sektora u kojem budžetska izdvajanja godinama rastu, dok proizvodnja praktično stagnira, zbog čega smatra da je neophodna reforma sistema subvencija, a ne samo njihovo dalje povećavanje.
Zaključak Saveta je da Fiskalna strategija predstavlja dobar okvir za očuvanje makroekonomske stabilnosti, ali da je znatno manje ubedljiva kao plan koji bi trebalo da odgovori na dugoročne razvojne izazove Srbije i unapredi konkurentnost domaće privrede.
