Rizik da se ostane bez celokupne ušteđevine zbog finansijske nepismenosti višestruko se povećao sa digitalnim tehnologijama a na digitalne prevare uveliko nasedaju i “generacijski digitalno potkovani“ mladi. Štaviše, većina studenata ekonomije ne zna koliko iznosi prosečan račun za struju ili vodu, pa čak ni koliko košta prosečan odlazak u prodavnicu, jer o tome počinju da brinu tek kada se osamostale od roditelja, piše poslovni magazin Biznis i finansije (B&F).
Kada se govori o finansijskoj pismenosti u domaćoj javnosti, najčešće se koriste podaci iz istraživanja kompanije S&P Global, prema kojima je u Srbiji finansijski pismeno tek 38% odraslih, što je procenat koji delimo sa Kenijom, Madagaskarom i Belorusijom.
Međutim, ova studija je urađena još 2014. godine, a novijih uporednih podataka nema, jer Srbija od tada nije učestvovala u međunarodnim istraživanjima na ovu temu, poput onih koje sprovode OECD-a i Eurobarometar.
Analizu o finansijskoj pismenosti domaćeg stanovništva, Narodna banka Srbije (NBS) je poslednji put objavila 2012. godine. Jedan od glavnih zaključaka u tom istraživanju glasi da je finansijska pismenost usko povezana za obrazovnim i imovinskim statusom ispitanika. Sa finansijskim proizvodima je najbolje bilo upoznato radno aktivno stanovništvo, a ispitanici su pokazali najslabije rezultate u oblasti finansijskog planiranja. Centralna banka zato sprovodi programe finansijskog opismenjavanja dece i odraslih kroz različite vidove edukacije, kojima je prošle godine prisustvovalo više od 340.000 ljudi.
Naučni rad „Finansijska pismenost i upotreba finansijskih usluga u Srbiji” koji je objavio beogradski Fakultet organizacionih nauka 2021. godine, potvrdio je da obrazovanje i imovinski status bitno utiču na znalačko baratanje novcem. Naime, u istraživačkom uzorku, sa ponudama finansijskih sluga najbolje su bili upoznati ispitanici koji su zarađivali više od 100.000 dinara mesečno.
Među istraživanjima na ovu temu, najaktuelnije je ono koje je uradila Erste banka 2024. godine. Prema dobijenim nalazima, skoro četvrtina anketiranih nema osnovna znanja o finansijskim proizvodima i uslugama, dok većina ispitanika ne planira da radi na poboljšanju svoje finansijske pismenosti. Kada je reč o izvorima informacija o ovoj temi, 76% anketiranih se o tome obaveštava iz medija, slede banke i štedionice (72%), a potom članovi porodice (68%).
„Bol plaćanja“
Erste banka, zato, već osam godina sprovodi program #ErsteZnali za finansijsko opismenjavanje građana, a krajem prošle godine je organizovala konferenciju za mlade „Finansijska pismenost – od finansijskog fitnesa do finansijskog zdravlja“, na kojoj se diskutovalo i o digitalnoj finansijskoj pismenosti.
Govoreći o ovoj temi, Dajana Barbić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Zagrebu je istakla da su cele generacije u ovom regionu decenijama odrastale u političkom i ekonomkom sistemu koji je bio potpuno drugačiji od današnjeg i da iz tog razloga finansijska pismenost najčešće nije mogla da se stiče u porodici.
Zato ne čudi da smo nespremni dočekali i digitalizaciju finansijskog sektora, koja je pred potrošače postavila neke nove zamke. „Primera radi, postoji psihološki koncept koji se zove ‘bol plaćanja’. On podrazumeva neprijatnost koju osećamo kada se odvajamo od svog novca, i znatno je veći kada na kasi dajemo stvarne novčanice, nego kada prislanjamo karticu na aparat. Istraživanja pokazuju da zato više trošimo kada plaćamo karticama i telefonima, kao i da impulsivnije kupujemo kada to činimo onlajn”, objašnjava profesorka.
Osim ove nesvesne velikodušnosti, nove tehnologije donele su nam i ozbiljnije rizike, kao što su sajber prevare. One nisu zaobišle ni mlađe generacije, koje prema rečima profesorke jesu digitalno pismene, ali nisu finansijski. To znači da su mladi, iako znaju kako funkcioniše internet, ipak podložni dezinformacijama i da veruju influenserima više nego što bi trebalo, bez svesti da su oni često plaćeni za promovisanje određenih sadržaja.
Svim generacijama preti i jedna nova opasnost - prevare zasnovane na sposobnosti veštačke inteligencije da pravi lažne snimke koji deluju veoma realno. Građani Hrvatske su prošle godine gubili svoj novac zbog jednog takvog lažnog videa. U njemu je hrvatski ministar finansija navodno predstavljao platformu za investiranje, sa obećanjima da građani zahvaljujući ulaganju od svega 250 evra mogu da zarade i do 10.000 evra.
Budući ekonomisti „operisani“ od svakodnevnih troškova
Zato bi ulaganjima trebalo da prethodi znanje o finansijama. No, jedan projekat na kom je Barbić radila sa studentima ekonomije pokazao je da 99% njih ne zna ni koliko iznosi prosečan račun za struju ili vodu, pa čak ni koliko košta prosečan odlazak u prodavnicu, jer o tome počinju da brinu tek kada se osamostale od roditelja.
Profesorka zagrebačkog Ekonomskog fakulteta smatra da sa finansijskim opismenjavanjem treba početi u ranom uzrastu. „Istraživanja pokazuju da deca stara četiri do pet godina razumeju šta je novac i utiču na potrošnju. Prodavci postavljaju rafove sa slatkišima nisko uz kasu upravo zato što računaju na decu koja sa roditeljima čekaju u redu”, ukazuje Barbić i napominje da tako malu decu ne treba učiti o složenim pojmovima kao što su krediti, investiranje na berzi i slično, već o samodisciplini koja je osnov finansijske odgovornosti.
Sličnog mišljenja je i Nenad Gujaničić, glavni broker kompanije Momentum Securities, koji smatra da bi razumevanje upotrebne vrednosti određenih proizvoda trebalo da prethodi finansijskoj pismenosti. Kao primer navodi zahteve mnogih tinejdžera u Srbiji da poseduju ajfon iako im on realno ne treba, a pored toga košta više od prosečne plate njihovih roditelja koji se čak i zadužuju kako bi im priuštili ovaj uređaj.
Mladi se suočavaju sa zamkama i u nešto kasnijem uzrastu, kada počnu da zarađuju i da razmišljaju o „oplodnji“ svog kapitala. „Istraživanje koje je sprovela Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga, pokazalo je da je veliki broj mladih ili ulagao ili planira da ulaže u kriptovalute bez znanja o rizicima koje nose ta ulaganja. Mnogi od njih misle da su kriptovalute pravno regulisane, isto kao tradicionalni finansijski proizvodi i usluge”, navodi Barbić.
O investiranju u kriptovalute na konferenciji Erste banke govorio je Ivan Andrejević iz subotičke organizacije CTB Crypto. Prema njegovim rečima, postoje stabilne digitalne valute koje nose manje prinose, ali i one nestabilne, sa većim rizikom i većom zaradom. „Svi znaju za bitkoin, a malo ko zna da je na našem kripto tržištu moguće investirati i u neke manje rizične proizvode. Recimo, srpska regulativa dozvoljava izdavanje digitalnih tokena čija vrednost je stabilna a ipak obezbeđuje pasivni prihod, kao u slučaju Walnut tokena”, objašnjava Andrejević.
Nema velike, a brze zarade
Gde je novac tu su i prevare, što znači da ih ima u svim oblastima finansijske industrije. Međutim, Andrejević tvrdi da ih u kripto industriji ima manje nego što se misli, pozivajući se na podatak Svetske banke da se manje od 0,8% kriptovaluta koristi u prevarama. Dodaje da je tehnologija uvek moralno neutralna i da iza prevara stoje ljudi.
Ljudi su ti koji i nasedaju na prevare, i to najčešće iz želje za brzom zaradom. „Nedavno sam razgovarao sa osobom koja ima ekonomsko znanje, ali je uprkos tome izgubila novac u prevari, verujući obećanoj zaradi od 150% za tri meseca. Takve prinose nisu obećavali čak ni Jezda i Dafina”, podseća Gujaničić.
On upozorava da treba biti oprezan svaki put kada se pomene velika i laka zarada. „Prinosi na korpu akcija najvećih američkih kompanija, dakle S&P500, na godišnjem nivou iznose oko 10%. Kamata na štednju u bankama je 2-3%, a prinos na obveznice 4-5%. To su realni iznosi, a prevarant može da vam obeća i 1.000% jer zna da vam to neće isplatiti”, ističe ovaj broker dok objašnjava zašto neko ko želi da se upusti u ulaganja, prethodno mora da ima osnovna znanja o finansijama, zakljujuče se u tekstu B&F.
