Direktorat civilnog vazduhoplovstva odložio je primenu odredbe koja je dovela u pitanje opstanak jedine baze strane avio-kompanije u Srbiji, onu Vizera (Wizz Air). Odlaganje traje do 28. marta 2027, a pravno pitanje spora ostaje otvoreno.
Wizz Air će zadržati bazu na beogradskom aerodromu tokom cele zimske sezone 2026/27. Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV), dopunio je Pravilnik odredbom koja odlaže primenu sporne norme. Pravilnik o dopuni objavljen je u Službenom glasniku RS broj 93/2026 od 28. septembra, a na snagu je stupio u utorak, 29. septembra, piše AeroTelegraf.rs.
Šta je „dopunjeno“…
Novi član 15a je prelazna odredba. Ona određuje da se član 3 stav 4 na letove stranih prevoznika koji počinju i završavaju se u Srbiji primenjuje tek na zahteve za saobraćajne periode koji počinju 28. marta 2027. ili kasnije. Sporna odredba, dakle, nije ukinuta, samo je njena primena pomerena. Zimska sezona traje od 25. oktobra do 27. marta, pa odlaganje pokriva celu zimu, ali ne i letnju sezonu 2027.
Na pitanje zašto se Srbija predomislila i odlučila da odloži primenu sporne odredbe pravilnika, kao i da li je to učinila zbog pritisaka iz Evropske unije, urednik portala EX-YU Aviation News Luka Popović kaže za Danas da još uvek nije poznato kakav je stav Evropska komisija prenela srpskim vlastima povodom ove odredbe.
„Međutim, može se pretpostaviti da je upravo sa te strane izvršen najveći pritisak, budući da je odluka doneta samo dva dana nakon što su sporne izmene razmatrane na evropskom nivou. Biće zanimljivo ispratiti i predstojeći redovni izveštaj o napretku Srbije na putu ka EU, koji sadrži posebno poglavlje posvećeno vazdušnom saobraćaju“, ukazuje Popović.
… a šta ostalo sporno
Izmena pravilnika o odobrenjima stranim prevoznicima potpisana je 27. marta 2026. Član 3 propisuje da se za redovan prevoz po pravima treće i četvrte „slobode letenja“ odobrenje izdaje samo za letove koji počinju i završavaju se u državi koja je prevoznika ovlastila, odnosno u EU za prevoznike iz EU.
Za Wizz Air, koji leti sa mađarskim operativnim sertifikatom, to znači da rotacije više ne bi mogao da započinje u Beogradu. Kompanija je u junu upozorila da bi po novom propisu morala da zatvori bazu u novembru.
Stavovi strana se razlikuju u tumačenju. Wizz Air se poziva na Protokol VI uz Aneks V ECAA sporazuma i smatra da evropskim prevoznicima garantuje neograničena prava treće i četvrte slobode između Srbije i država članica EU.
DCV je 3. juna saopštio da nijednom prevoziocu nije uskraćeno pravo letenja između Srbije i EU i da izmene uređuju okvir koji se jednako primenjuje na sve. Srpske vlasti tvrde i da osnivanje stranih baza nije dozvoljeno dok je zemlja u prvom prelaznom periodu ECAA, a kompanija mere smatra diskriminatornim i protekcionističkim.
Pravna slika nije jednostrana. ECAA nema eksplicitnu odredbu o pravu stranih prevoznika na baze, ali garantuje slobodu osnivanja, uključujući filijale i podružnice. To bi Wizz Air-u omogućilo da zatraži srpski AOC. Kompanija je tu opciju odbacivala, jer smatra da je sam propis nezakonit. Bloomberg Adria je pisao da bi pribavljanje srpskog sertifikata moglo da košta i nekoliko stotina hiljada evra.
Popović kaže da Srbija ima pravni osnov da tvrdi da ECAA u Prvom prelaznom periodu garantuje prevoznicima iz EU neograničena prava letenja između Srbije i EU, ali ne i punu slobodu poslovnog nastanjivanja u Srbiji.
„Međutim, Sporazum nigde izričito ne kaže da avion mora započeti i završiti dnevnu rotaciju u EU niti zabranjuje njegovo baziranje u Srbiji, to je tumačenje srpskih vlasti. Ono što ne ide u korist našem Direktoratu je da 15 godina nije imao problem sa Vizovom bazom“, naglašava Popović.
Prema podacima iz medija, u beogradskoj bazi je stacionirano četiri aviona, a broj zaposlenih se u izvorima kreće od preko 150 do oko 200. Wizz Air je tokom letnje sezone 2026. u Srbiji prevezao 700.000 putnika na više od 3.000 letova, a od početka rada 2010. ukupno više od 14 miliona.
Mađari pozdravljaju odluku
Wizz Air je danas saopštio da pozdravlja odluku srpskih vlasti da odlože regulatorne mere koje su ugrožavale budućnost njegove baze u Beogradu, potvrđujući da će aviokompanija zadržati svoju bazu u Srbiji tokom predstojeće zimske sezone.
Wizz Air i dalje smatra da uvedene mere, koje su ranije ove godine stupile na snagu, diskriminišu evropske aviokompanije i da nisu u skladu sa obavezama Srbije u okviru Sporazuma o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru, sa čime se saglasna i EU.
Ovejn Džons, glavni direktor za korporativne poslove Wizz Air-a, ocenio je da je ovo pravi ishod za naše sjajne kolege u Wizz Air timu u Beogradu i, pre svega, za srpske putnike tokom predstojeće zimske sezone.
„Wizz Air je ostao pri svom stavu jer smo verovali da su ove mere pogrešne i nespojive sa međunarodnim obavezama Srbije. Razgovarali smo sa srpskim vlastima i evropskim institucijama, a EU je zaključila da je stav Wizz Air-a ispravan. Takođe smo zahvalni na ogromnoj podršci koju su pokazali naši korisnici, od kojih je više od 25.000 potpisalo peticiju za podršku našoj bazi u Beogradu. Drago nam je što je razum prevladao, ali je od suštinskog značaja za buduću povezanost Srbije i fer konkurenciju da suspenzija ovih mera postane trajna, kako bismo mogli da nastavimo da ulažemo u Srbiju i da našim srpskim korisnicima omogućimo pristupačan avio-prevoz tokom leta 2027. godine i nadalje“, rekao je Jones.
Wizz Air je podsetio da posluje u Srbiji od 2010. godine, ulažući stotine miliona evra i prevezavši više od 14 miliona putnika. Samo tokom ovog leta, aviokompanija je obavila više od 3.000 letova i prevezla oko 700.000 putnika iz i ka Srbiji.
„Sada kada je regulatorna neizvesnost otklonjena, Wizz Air se raduje nastavku svog dugoročnog prisustva u Srbiji i pružanju usluga srpskim putnicima iz svoje baze u Beogradu“, poručili su u saopštenju.
Dodatnih šest meseci neizvesnosti
Vremenski, odlaganje sledi zasedanje ECAA Zajedničkog komiteta u Briselu. Komitet se sastao u utorak i sredu prošle nedelje, a spor oko baze se, prema saznanjima portala, razmatrao na sastanku i u bilateralnim razgovorima Evropske komisije i Srbije na marginama. Zvanične potvrde da je odlaganje posledica tih razgovora nema. Isti izvor navodi da je DCV odložio primenu na zahtev Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Odlaganje je predah, a ne rešenje. Isti propisi će važiti i sledeće godine, osim ako ne bude novih izmena ili odlaganja. Ključno pitanje je da li će do 28. marta 2027. biti postignut sporazum o usklađenosti sa ECAA ili će se odlaganje ponovo produžiti. Za putnike i zaposlene je to šest meseci izvesnosti, a za regulatore i EU isto toliko vremena da odluče čiji je pravni okvir merodavan.
