Predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, potpisao je ukaz kojim se ograničava javno objavljivanje određenih podataka o ruskom sektoru nafte, gasa i drugih energenata, uključujući informacije o izvozu, proizvodnji rafinerija i trgovanju gorivom.
Prema dokumentu koji je objavila pres služba Kremlja, mere su donete kao odgovor na poteze Sjedinjenih Američkih Država i država i međunarodnih organizacija koje su im se pridružile, prenosi Komersant.
Ograničeno je širenje informacija o izvozu energetskih kompanija, uključujući naziv robe, cenu, količinu, prodavce, kupce i prevoznike.
Pored toga, ograničava se i objavljivanje podataka o rutama i pravcima isporuka, kao i koordinatama skladišta.
Ukaz takođe obuhvata carinsku statistiku o izvozu energetskih proizvoda i podatke o obimu proizvodnje ruskih rafinerija.
Ograničeno je i objavljivanje informacija o berzanskim transakcijama gorivom, a podaci sa tog spiska neće moći da se objavljuju u medijima i na internetu.
Ukaz bi mogao da oteža praćenje ruskog izvoza energenata, posebno količina, cena, kupaca i pravaca isporuke, kao i procenu proizvodnje u rafinerijama, prenose mediji.
Šteta od sankcija i rata
Analitičari nezavisnog centra NEST navode da sankcije SAD (prema kojima se usmerava ceo Zapad) i EU nisu smanjile obim ruske proizvodnje, a da su pad izvoznih i budžetskih prihoda uglavnom uzrokovali niže svetske cene i jačanje rublje.
Prihodi od nafte u budžetu bili su od maja do decembra 2025. niži za 35 odsto na godišnjem nivou, što približno odgovara padu rublje cene izvozne nafte od 32 odsto.
Promena je nastupila sa američkim sankcijama Rosneftu i Lukoilu, koje su stupile na snagu 21. novembra 2025. Pomorski izvoz sirove nafte te dve kompanije od decembra 2025. do februara 2026. pao je za 83 odsto na godišnjem nivou, ali su Rusi sankcije zaobilazili posrednicima i posebnim kompanijama koje su pravno odvojile sankcionisane proizvođače od izvoznih transakcija.
Jedna analiza procenjuje da bi prihodi od izvoza nafte i gasa u 2026. samo zbog sankcija mogli pasti za oko 15 odsto, a budžetski prihodi biti niži od plana za 1–1,2 biliona rubalja. Zabrana EU na uvoz goriva proizvedenog od ruske sirove nafte, na snazi od 21. januara, dodatno sužava tržište.
U Rusko-ukrajinskom ratu (feb. 2022- do danas) ukrajinski vojni udari, za razliku od sankcija, pogađaju fizičku infrastrukturu. Pogotovo u poslednjih godinu dana. Prema Rojtersu, oko 40 odsto ruskih izvoznih kapaciteta nafte, oko dva miliona barela dnevno, bilo je van pogona zbog udara na luke Primorsk, Ust-Luga i Novorosijsk i prekida isporuke naftovodom Družba.
Ruska proizvodnja nafte je u aprilu smanjena za 300.000 do 400.000 barela dnevno u odnosu na prvi kvartal, što je najoštriji mesečni pad u šest godina. Prerada nafte u julu pala je na najniži nivo u više od dve decenije, oko trećinu ispod sezonske norme.
Samo uzastopni udari na rafineriju Tuapse doprineli su padu izvoza naftnih derivata od 65 odsto na godišnjem nivou u periodu januar–april 2026.
Ukrajinski generalštab tvrdi da je onesposobljeno 42,74 odsto ruskih kapaciteta prerade i procenjuje kumulativnu štetu na 13,5 milijardi dolara od avgusta 2025, dok nezavisni analitičari funkcionalni poremećaj procenjuju na oko trećinu kapaciteta.
Ukrajinski podaci su, dakle, strana u sukobu i treba ih tumačiti oprezno. Ako se sve to sabere, sankcije su uglavnom smanjivale cenu i marže ruske nafte, a napadi su smanjivali njen fizički obim, prvenstveno preradu i izvozne kapacitete. f
