Izmene pravilnika koje je u martu usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije otvorile su pitanje budućnosti baze Vizera (Wizz Air) u Beogradu, jedine baze strane avio-kompanije u Srbiji, piše portal Aero.
Baza Vizera u Beogradu otvorena je 20. maja 2010. godine, a danas iz nje lete četiri aviona ka 25 destinacija. Kompanija u Srbiji zapošljava više od 150 ljudi, dok je tokom prošle godine na linijama ka i iz Srbije prevezla blizu dva miliona putnika.
Prema informacijama portala, među zaposlenima u beogradskoj bazi mađarske niskotarifne avio-kompanije pojavila se zabrinutost da bi nove odredbe mogle da utiču na njen dalji rad.
Tim povodom Vizer je izdao sledeće saopštenje.
Vizer oštro osuđuje plan srpskih vlasti da prekrše svoje obaveze prema Evropi sprovođenjem mera usmerenih na to da se avio-kompanija primora da od novembra 2026. godine obustavi bazne operacije u Beogradu. Njihovi postupci predstavljaju proračunat napad na fer konkurenciju, izbor potrošača, povezanost i hiljade radnih mesta u Srbiji, kao i nesporno kršenje obaveza zemlje iz Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru.
Od 2010. godine, Vizer je značajno ulagao u Srbiju, doprinoseći ekonomiji zemlje sa više stotina miliona evra, uz prevoz više od 14 miliona putnika i podršku turizmu, trgovini i zapošljavanju širom zemlje. Avio-kompanija je izgradila široku mrežu pristupačnih direktnih veza između Srbije i velikih evropskih gradova - 29 ruta ka 26 gradova u 10 zemalja, čineći putovanja dostupnim građanima Srbije, kompanijama, studentima i turistima.
Uprkos ovim doprinosima, srpske vlasti sada sprovode mere koje su očigledno osmišljene da potisnu Viz Er iz Beograda, u pokušaju da zaštite nacionalnog avio-prevoznika koji ima podršku države od legitimne konkurencije. Reč je o istoj avio-kompaniji podržanoj od strane države koja je, kroz državnu pomoć, apsorbovala iznose ekvivalentne stotinama miliona evra novca srpskih poreskih obveznika, u isto vreme dok je Viz Er investirao u Srbiju.
Ukoliko baza Vizera u Beogradu bude primorana na zatvaranje, posledice po Srbiju biće ozbiljne:
- bilo bi izgubljeno više od 150 visokokvalifikovanih i dobro plaćenih radnih mesta u avio-industriji
- hiljade dodatnih radnih mesta u turizmu, ugostiteljstvu, aerodromskim uslugama i povezanim industrijama bilo bi dovedeno u rizik
- Srbija bi izgubila ključne niskotarifne i direktne avio-veze sa velikim evropskim destinacijama potrošači u Srbiji suočili bi se sa smanjenom konkurencijom, manjim izborom putovanja i višim cenama avio-karata
- turistički sektor zemlje i šira ekonomija pretrpeli bi značajnu šteta
Pored neposrednog ekonomskog uticaja, ovi postupci otvaraju ozbiljna pitanja u vezi sa posvećenošću Srbije Evropskoj uniji i njenim statusom zemlje kandidata za članstvo u EU.
Vizer snažno veruje u fer konkurenciju, otvorena tržišta i snažnu povezanost, principe na kojima počiva evropski vazduhoplovni sistem.
Na oštre primedbe avioprevoznika odgovorio je dana iDirekotrat.
Nijednom avio-prevozniku nije uskraćeno pravo obavljanja letova između Srbije i država članica Evropske unije, niti pravo otvaranja novih linija u skladu sa važećim međunarodnim sporazumima, saopštio je danas Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije povodom medijskih navoda u vezi sa izmenama regulatornog okvira u oblasti civilnog vazduhoplovstva.
"Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije svoje nadležnosti obavlja profesionalno, nepristrasno i u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima, uz puno poštovanje principa ravnopravnosti i fer konkurencije. Važno je da javnost bude tačno informisana da predmetne regulatorne izmene ne predstavljaju ograničavanje prava saobraćaja, već uređivanje regulatornog okvira koji se jednako primenjuje na sve avio-prevozioce koji posluju na tržištu Republike Srbije", navodi se u saopštenju.
Direktorat poručuje da će i ubuduće nastaviti da postupa transparentno i odgovorno, u interesu bezbednog, stabilnog i konkurentnog razvoja civilnog vazduhoplovstva Srbije.
Šta je sporno?
U središtu pažnje nalazi se izmena Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom, koju je 27. marta 2026. godine potpisao vršilac dužnosti direktora Direktorata, Ognjen Babić.
Najviše pažnje privukla je nova formulacija člana 3 pravilnika:
„U slučaju da se međunarodnim ugovorom omogućava avio-prevoziocima strana ugovornica da obavljaju redovan javni avio-prevoz uz korišćenje prava treće i četvrte vazduhoplovne slobode, odobrenje se izdaje za letove koji započinju i koji se završavaju na teritoriji države koja je ovlastila stranog avio-prevozioca, odnosno na teritoriji Evropske unije ukoliko je reč o avio-prevoziocu iz Evropske unije.”
Iako se radi o svega jednoj rečenici u pravilniku, upravo ona poslednjih dana izaziva najviše pažnje među predstavnicima vazduhoplovne industrije.
Treća vazduhoplovna sloboda predstavlja pravo avio-kompanije da prevozi putnike, poštu i robu iz svoje države u drugu državu, dok četvrta vazduhoplovna sloboda omogućava prevoz u suprotnom smeru. U praksi, treća i četvrta sloboda omogućavaju avio-kompaniji da prevozi putnike između svoje matične države i druge države. Na primer, Turkiš erlajns između Turske i Srbije ili Er Srbija između Srbije i Turske.
Međutim, evropsko tržište avio-saobraćaja već godinama funkcioniše po znatno liberalnijim pravilima. Vizer Hangari poseduje mađarski sertifikat vazduhoplovnog operatora (AOC), odnosno dozvolu za obavljanje komercijalnog avio-prevoza, ali istovremeno ima bazirane avione i posade u Beogradu. Zahvaljujući takvom modelu poslovanja kompanija iz Srbije održava mrežu od 27 linija koristeći četiri bazirana aviona i posade koje žive i rade u Srbiji.
Da li se menaj suština?
Upravo zbog toga pojedini stručnjaci postavljaju pitanje da li nova formulacija predstavlja samo preciznije definisanje postojećih pravila ili bi mogla da bude osnov za drugačije tumačenje prava stranih avio-prevoznika koji imaju bazirane avione u Srbiji. Drugim rečima, da li nova formulacija može da utiče na model po kojem evropska avio-kompanija sa AOC-om iz jedne države ima bazirane avione i posade u drugoj državi.
Pored odredbe koja se odnosi na treću i četvrtu vazduhoplovnu slobodu, pažnju je privukla i nova formulacija prema kojoj Direktorat može da razmatra i uticaj pojedinih promena na prava domaćih avio-prevoznika. Pravilnik navodi da je dodatno odobrenje potrebno u slučaju: „promene aerodroma poletanja/sletanja u drugoj državi, ako je ta promena od značaja sa stanovišta korišćenja saobraćajnih prava podnosioca zahteva ili utiče na prava domaćih avio-prevoznika.
„Pojedini sagovornici iz industrije smatraju da je upravo formulacija koja pominje prava domaćih avio-prevoznika jedna od najznačajnijih novina u odnosu na prethodnu verziju pravilnika.
Pitanje koje se sada postavlja jeste kako će se ove odredbe primenjivati u praksi.
Srbija je potpisnica Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), koji evropskim avio-kompanijama omogućava znatno šira tržišna prava od klasičnih treće i četvrte vazduhoplovne slobode. Zbog toga deo stručne javnosti smatra da bi eventualno restriktivno tumačenje novih pravila moglo da otvori pravna pitanja u vezi sa obavezama koje je Srbija preuzela kroz ovaj sporazum.
Sa druge strane, moguće je i da je reč o administrativnom preciziranju postojećih procedura bez namere da se menjaju uslovi pod kojima evropski prevoznici posluju na srpskom tržištu.
Različita tumačenja novih odredbi, prema saznanjima Aera, dovela su do zabrinutosti zaposlenih u beogradskoj bazi Vizera. U delu vazduhoplovne industrije već se spekuliše da bi način primene pravilnika mogao da utiče na budućnost jedine baze strane avio-kompanije u Srbiji.
Izvori upoznati sa situacijom navode da Vizer smatra da je nova regulativa potencijalno u suprotnosti sa Sporazumom o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), čija je Srbija potpisnica. Prema istim izvorima, kompanija je o ovom pitanju već obavestila Evropsku komisiju, Evropsku agenciju za bezbednost vazduhoplovstva (EASA) i mađarske vazduhoplovne vlasti.
