Privreda Srbije ubrzala je rast u drugom kvartalu ove godine na 3,8 odsto međugodišnje, čime se svrstala među iznadprosečno rastuće evropske ekonomije, ali za održavanje snažnijeg rasta u narednim godinama biće važnije povećanje produktivnosti, investicija i izvozne konkurentnosti nego oslanjanje na visoku domaću potrošnju, ocenio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
On je na promociji najnovijeg broja časopisa "Kvartalni monitor" o ekonomskim trendovima i politikama u Srbiji, naveo da Srbija, ipak, po stopi rasta nije među najbržim evropskim privredama jer su u drugom kvartalu brže rasle Slovenija, sa pet odsto, Crna Gora sa 4,8 odsto, Severna Makedonija sa 4,3 odsto i druge zemlje.
Arsić je istakao da su na rezultat u drugom kvartalu uticali, pre svega, građevinarstvo, poljoprivreda i usluge.
"Rast građevinarstva povezan je sa pojačanim državnim ulaganjima u infrastrukturu, pre svega u Ekspo, dok je poljoprivreda imala korist od dobrog roda prolećnih i ranih letnjih kultura, ali i od poređenja sa sušnom 2025. godinom. Industrijska proizvodnja je istovremeno zabeležila blag oporavak", rekao je Arsić.
Usporavanje rasta do kraja godine
Na strani tražnje, dodaje, rast i dalje u najvećoj meri pokreće privatna potrošnja. Investicije takođe rastu, ali Arsić ocenjuje da je njihov doprinos dobrim delom privremen, imajući u vidu ulaganja povezana sa organizacijom međunarodne izložbe Ekspo.
"Takva struktura rasta može da daje dobre rezultate u kratkom roku, ali sama po sebi ne povećava dovoljno proizvodne kapacitete privrede. Zbog toga bi dugoročniji rast morao da se zasniva na većoj produktivnosti, snažnijim investicijama i većoj sposobnosti domaćih kompanija da konkurišu na stranim tržištima."
Arsić očekuje da će rast u drugoj polovini godine blago usporiti, pa bi privreda Srbije na nivou cele 2026. mogla da poraste nešto više od tri odsto. Na rast će delovati ubrzanje ulaganja za Ekspo i fiskalni stimulansi, dok bi slabiji rezultat poljoprivrede i industrije, suša, više kamatne stope i uvođenje carina i kvota na gvožđe i čelik mogli da deluju u suprotnom smeru.
Istovremeno, tržište rada daje složeniju sliku od same stope nezaposlenosti. Ona je pala na rekordno niskih 7,2 odsto, ali se broj zaposlenih smanjuje već nekoliko kvartala. Prema Arsiću, pad nezaposlenosti nije prvenstveno posledica otvaranja novih radnih mesta, već sve većeg prelaska dela radne snage u pasivnost i nepovoljnih demografskih kretanja.
Realne zarade nastavljaju snažno da rastu. Prosečna neto zarada u drugom kvartalu bila je realno 7,9 odsto veća nego godinu dana ranije, što pozitivno utiče na životni standard. "Problem nastaje kada zarade rastu brže od produktivnosti, jer tada rastu troškovi domaćih preduzeća i slabi njihova konkurentnost. Produktivnost rada u drugom kvartalu porasla je 4,4 odsto, dok su realne zarade rasle brže, pa su jedinični troškovi rada povećani za 3,3 odsto."
Arsić objašnjava da to posebno može da pogodi radno intenzivne delatnosti, poput tekstilne industrije i proizvodnje automobilskih kablova. Kako ocenjuje, visok rast zarada biće održiv samo ako se u privredi poveća učešće visokoproduktivnih delatnosti.
Izvoz porastao, ali takođe i uvoz
Slika nije povoljna ni kada je reč o spoljnim bilansima. Deficit tekućeg računa u drugom kvartalu iznosio je 5,3 odsto BDP-a, dok je robni deficit dostigao sedam odsto BDP-a. Izvoz roba jeste snažno rastao, 9,1 odsto međugodišnje, ali je i uvoz povećan 8,3 odsto, pa je razlika i dalje nedovoljna da značajnije smanji trgovinski deficit.
"U drugom kvartalu ostvaren je neto priliv stranog kapitala od 3,1 milijardu evra, ali najveći deo tog priliva potiče od zaduživanja države i ostalih investicija, dok su strane direktne investicije skromne." Za sedam meseci 2026. neto investicije bile su slične kao prethodne godine, ali je sam priliv bio manji za 26 odsto. Arsić ukazuje da zbog toga sve veću ulogu imaju zaduživanje države i drugi privremeni izvori deviza.
Inflacija je tokom leta značajno usporila i u julu i avgustu bila oko dva odsto, ali Arsić upozorava da to ne treba tumačiti kao trajno smirivanje cenovnih pritisaka. Na usporavanje je značajno uticao pad cena hrane, zahvaljujući dobroj poljoprivrednoj sezoni, dok su bazna inflacija, cene usluga i proizvođačke cene ostale visoke.
Zbog toga se očekuje novo ubrzanje inflacije. Procena je da će prosečna inflacija u 2026. godini biti oko 3,3 odsto, dok bi međugodišnja inflacija krajem godine mogla da dostigne oko 4,5 odsto.
Jačanje inflatornih pritisaka?
Fiskalna politika dodatno će uticati na ekonomsku sliku do kraja godine. U prvih sedam meseci poreski prihodi realno su povećani 6,6 odsto, neporeski 21,5 odsto, dok su javni rashodi porasli 10,1 odsto. Rebalansom budžeta deficit za 2026. povećan je sa planiranih tri na 3,5 odsto BDP-a.
Takvo povećanje potrošnje može kratkoročno podstaći tražnju i privrednu aktivnost, ali prema Arsiću ne povećava proizvodne kapacitete, dok istovremeno može pojačati inflatorne pritiske, spoljni deficit i javni dug. Javni dug Srbije je krajem jula iznosio 45,5 odsto BDP-a, ali se država zadužuje po višim kamatama nego većina zemalja Evropske unije, zbog čega je očuvanje fiskalne discipline i dalje važno.
U takvim okolnostima, Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Arsić ocenjuje da je zadržavanje restriktivne monetarne politike opravdano zbog i dalje visoke bazne inflacije, očekivanog rasta ukupne inflacije i veće ekspanzivnosti fiskalne politike. Kreditna aktivnost banaka u drugom kvartalu bila je snažna i prema građanima i prema privredi, uz ubrzanje plasmana privredi nakon zastoja u prvom kvartalu.
