Avio-kompanija VIzer (Wizz Air) saopštila je danas da razgovori sa srpskim institucijama o budućnosti njenog poslovanja u Beogradu i dalje traju, ali da su trenutno bez konkretnog ishoda. Septembar kao "deadline"
Wizz Air nije želelo da otkrije dodatne detalje već je saopštio da su razgovori sa nadležnim institucijama u toku i da će naknadno izneti više informacija, objavio je portal Ex-Yu Aviation News.
Iza ove suzdržane formulacije krije se, međutim, jedan od najvećih regulatornih sporova u srpskom vazdušnom saobraćaju u poslednjih petnaest godina — spor koji je već stigao do Brisela i koji bi, ako se ne reši, mogao da promeni kartu evropskih niskotarifnih letova ka Srbiji.
Pravilnik pokrenuo lavinu
Koren problema leži u izmenama Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom, koje je 27. marta 2026. godine potpisao vršilac dužnosti direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Ognjen Babić.
Prema tumačenju mađarskog prevoznika, nova pravila uvode obavezu da let evropske avio-kompanije između EU i Srbije mora da započne na teritoriji Unije, čime se u praksi onemogućava da avioni bazirani u Beogradu poleću na linije ka drugim destinacijama.
Za Wizz Air ovo nije kozmetička izmena. Kompanija u Beogradu koristi model po kojem su avioni i posade bazirani lokalno, pri čemu mreža od 27 linija funkcioniše zahvaljujući četiri bazirana aviona i posadama koje žive i rade u Srbiji. Ako se ta osnova ospori, prevoznik tvrdi da bi morao da premesti bazirane avione, a ostatak mreže održava letovima koji polaze iz inostranstva — što bitno menja ekonomiku poslovanja.
Dve strane, dva tumačenja
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije odbacuje navode da je bilo kome uskraćeno pravo letenja. U saopštenju institucije naglašava se da Direktorat postupa profesionalno i nepristrasno, u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima, i da izmene ne predstavljaju ograničavanje prava saobraćaja već uređivanje regulatornog okvira koji se jednako primenjuje na sve avio-prevoznike. Sa druge strane, direktor korporativnih komunikacija Wizz Aira Andraš Rado javno je izneo suprotan stav, upozoravajući krajem juna da bi kompanija, ukoliko se ne pronađe rešenje, morala da zatvori bazu u novembru.
Sukob tumačenja dodatno komplikuje činjenica da Srbija je potpisnica Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), koji evropskim avio-kompanijama garantuje šira tržišna prava od klasičnih vazdušnih sloboda, pa deo stručne javnosti smatra da bi restriktivno tumačenje novih pravila moglo da otvori pitanje usklađenosti sa obavezama koje je Srbija preuzela tim sporazumom. Analitičar Alen Šćurić iz Zagreba to pitanje postavlja direktno: ako baziranje aviona u Beogradu petnaest godina nije predstavljalo problem, otvoreno je pitanje zašto se to menja upravo sada.
Zašto se Brisel uključio
Spor je prevazišao okvire bilateralnog administrativnog nesporazuma onog trenutka kada je Wizz Air zatražio pomoć od Evropske komisije. Iz Brisela je potvrđeno da Komisija razmatra da li su izmene srpske regulative o stranim avio-prevoznicima usklađene sa obavezama koje je Beograd preuzeo Sporazumom o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru, i da je u kontaktu sa srpskim vlastima radi provere te usklađenosti.
Time je jedan naizgled tehnički regulatorni spor dobio evropsku dimenziju, a ishod provere mogao bi da posluži kao presedan i za druge zemlje potpisnice ECAA sporazuma u regionu.
Šta je na kocki za putnike i zaposlene
Ekonomska težina spora nije zanemarljiva. Baza Wizz Aira u Beogradu, otvorena 20. maja 2010. godine, danas opslužuje letove ka 26 destinacija, a kompanija u Srbiji zapošljava više od 150 ljudi. Samo tokom prošle godine, Wizz Air je na linijama ka i iz Srbije prevezao blizu dva miliona putnika, što ovu bazu čini najvećom operativnom bazom strane avio-kompanije u zemlji — i, kako mediji ističu, jedinom te vrste u Srbiji.
Ako Wizz Air zaista bude prinuđen da premesti bazirane avione, posledice bi se osetile daleko šire od bilансa same kompanije. Stručnjaci upozoravaju da bi realizacija letova bez lokalno baziranih aviona i posada postala logistički složenija i skuplja, što bi se moglo preliti na cene avio-karata za putnike koji putuju iz Beograda. Paralelno, ugroženi bi mogli biti i poslovi u kompanijama koje pružaju usluge zemaljskog opsluživanja na aerodromu „Nikola Tesla“, budući da manji obim operacija baziranog prevoznika direktno smanjuje obim posla za te dobavljače.
Rokovi pritiskaju obe strane
Vremenski okvir dodatno zaoštrava situaciju. Vazduhoplovne dozvole se izdaju sezonski, a zimska sezona počinje krajem oktobra, što znači da prevoznici moraju znatno ranije da podnesu zahteve za odobrenje letova.
Upravo zato je Wizz Air ranije najavio da će do kraja septembra morati da donese konačnu odluku o budućnosti beogradske baze, uz napomenu da će, ukoliko dođe do preseljenja baziranih aviona, nastojati da sačuva što veći broj postojećih linija iz drugih vazdušnih luka.
Region pritom nudi kompaniji alternative — Wizz Air je u međuvremenu otvorio bazu u Podgorici, što pokazuje da mađarski prevoznik ne isključuje mogućnost preusmeravanja kapaciteta unutar Zapadnog Balkana ukoliko se spor sa Beogradom ne reši na način koji odgovara njegovom poslovnom modelu.
