Nemački energetski gigant RWE i investiciona kompanija KKR udružili su se, prema navodima upućenih izvora, kako bi podneli neobavezujuću ponudu za preuzimanje nemačkog energetskog preduzeća Uniper, u okviru procesa kojim Berlin pokušava da postepeno izađe iz vlasništva nad kompanijom.
Rok za podnošenje neobavezujućih ponuda istekao je prošle nedelje, a prema informacijama agencije Blumberg, zajedničku ponudu RWE-a i KKR-a pratile su ponude norveške energetske kompanije Equinor, kao i konzorcijuma investicione kompanije Brookfield Asset Management i kanadskog penzionog fonda Canada Pension Plan Investment Board (CPPIB). Nemački Handelsblatt je ranije objavio da je ponudu podnela i češka energetska kompanija EPH milijardera Daniela Kržetinskog.
Za RWE ulazak u trku predstavlja promenu ranijeg stava. Izvršni direktor kompanije Markus Krebber u avgustu je, prema nemačkim medijima, govorio da RWE nije zainteresovan za kupovinu Unipera. RWE i KKR već sarađuju na energetskim projektima, uključujući razvoj dva velika projekta vetroelektrana na moru u Velikoj Britaniji, u kojima KKR preuzima po 50 odsto udela.
Uniper je trenutno praktično u potpunom državnom vlasništvu. Nemačka vlada drži 99,12 odsto akcija, dok je preostalih 0,88 odsto u rukama manjinskih akcionara. Država je kompaniju preuzela krajem 2022. godine, nakon što je prekid isporuka ruskog gasa doveo Uniper u ozbiljne finansijske probleme.
Uniper je tada bio jedan od najvećih evropskih uvoznika ruskog gasa i našao se u situaciji da je morao da nadoknađuje manjak isporuka kupovinom gasa po znatno višim tržišnim cenama. Nemačka država je kroz paket stabilizacione pomoći u kompaniju ubrizgala milijarde evra, a u decembru 2022. preuzela oko 99 odsto akcija. Prema podacima nemačke vlade, stabilizacioni paket bio je deo šire intervencije čiji je cilj bio očuvanje sigurnosti snabdevanja energijom.
Nemačka vlada je sada pokrenula proces reprivatizacije Unipera, koji se vodi kroz dve moguće opcije - prodaju strateškom ili finansijskom investitoru i potencijalni izlazak kompanije na berzu. Berlin je najavio da bi u slučaju prodaje zadržao najmanje 25 odsto plus jednu akciju, čime bi zadržao blokirajuću manjinu u kompaniji koja ima značajnu ulogu u nemačkoj energetskoj infrastrukturi. Prema pravilima vezanim za državnu pomoć odobrenu 2022. godine, država svoje vlasništvo mora da smanji na najviše 25 odsto plus jednu akciju do kraja 2028. godine.
Uniper je važan za nemačku energetsku bezbednost jer posluje u trgovini i uvozu gasa, upravlja elektranama i ima značajnu infrastrukturu povezanu sa snabdevanjem energijom. Kompanija je poslednjih godina dodatno razvijala gasni i LNG portfolio, dok istovremeno ulaže u obnovljive izvore energije i fleksibilnu proizvodnju električne energije. U svom godišnjem izveštaju za 2025. godinu navodi da njene aktivnosti i dalje značajno doprinose sigurnosti snabdevanja gasom i električnom energijom u Evropi.
Kompanija je istovremeno promenila investicioni fokus. Uniper je u julu objavio da do 2030. planira oko pet milijardi evra investicija, pri čemu bi više od polovine trebalo da bude usmereno u fleksibilnu proizvodnju električne energije, posebno u Nemačkoj. Kompanija računa i na rast potražnje za električnom energijom iz data centara i razvija projekte kojima bi velikim potrošačima obezbeđivala dugoročno snabdevanje električnom energijom.
Prodaja će, međutim, biti pod snažnim nadzorom zaposlenih. Uniperov radnički savet protivi se prodaji strateškom investitoru i zalaže se za inicijalnu javnu ponudu akcija. Predstavnici zaposlenih strahuju da bi novi vlasnik mogao da izdvoji pojedine delove poslovanja, smanji broj radnih mesta ili zatvori pojedine lokacije. Šef radničkog saveta Martin Geilhorn ocenio je da bi upravo IPO omogućio da Uniper ostane celovita kompanija.
Prema dosadašnjim informacijama, Uniper bi u transakciji mogao biti vrednovan na oko 10 milijardi evra, mada će konačna vrednost zavisiti od daljeg toka procesa i uslova koje bude postavila nemačka država. Neobavezujuće ponude predstavljaju tek početnu fazu, pa nije doneta odluka o budućem vlasniku kompanije.
Za nemačku vladu izbor vlasnika ima i širi značaj od same finansijske transakcije. Berlin želi da smanji direktno učešće države u energetskom sektoru, ali istovremeno mora da očuva kontrolu nad strateški važnom infrastrukturom i sigurnošću snabdevanja. Zbog toga će u nastavku procesa biti važno ne samo ko je spreman da ponudi najviše, već i pod kojim uslovima bi kompanija nastavila da posluje kao integrisana celina.
Inače, Uniper je preko svog prethodnika E.ON Ruhrgasa bio povezan sa Severnim tokom 1, čiji je E.ON Ruhrgas držao 15,5 odsto udela, dok je Uniper kasnije učestvovao kao jedan od finansijera projekta Severni tok 2.
