Dok Evropa strepi od još jedne zime sa skupim gasom i neizvesnim rezervama, Srbija se nada „pomoći“ sa poznate adrese – novom produžetku davno isteklog gasnog aranžmana sa Moskvom, jer postojeći ističe sutra, 30. septembra.
Nekoliko poslednjih godina rata u Ukrajini i potpunog okretanja SAD i Kataru u snabdevanju gasom Evropska Unija u svaku „grejnu sezonu“ ulazi sa istim problemima – previsokom cenom gasa i nedovoljno punim skladištima.
Srbija je, s druge strane, u tim godinama imala stabilno snabdevanje gasom, kao i povoljnu cenu, na osnovu dugoročnog ugovora sa Rusijom. Međutim taj tzv. gasni aranžman je istekao u maju prošle godine, i od tada se, umesto sklapanja novog, periodično produžava na po tri meseca.
Nastavak takve prakse se iz vladajućih krugova očekuje i sada, kada 30. septembra ističe poslednji produžetak, Međutim, manje-više bezbrižni nastavak saradnje sa Moskvom na tom planu je u međuvremenu opteretilo pitanje ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbiji (NIS), kojoj su SAD uvele sankcije, a od čijeg goriva zavisi funkcionisanje ne samo privrede već i celokupnog društva.
Ruski gas i NIS su tako postale ključne, međusobno povezane energetske teme, gde je pitanje ruskog vlasništva u NIS-u igra centralnu ulogu, piše Bloomberg Adrija.
Produženje aranžmana sa Rusijom važno je za srpsku privredu, pre svega zbog velike potrošnje industrije, koja koristi 63% ukupnog pristiglog gasa. Skuplje ili otežano snabdevanje brzo bi se prelilo na troškove proizvodnje, a potom i na konkurentnost domaćih kompanija na svetskom tržištu. Upravo su povoljniji energenti, zajedno sa nižim troškovima rada, među faktorima koji su Srbiju godinama činili privlačnom stranim investitorima.
Sada je pitanje da li će toga biti? Ekonomski analitičar Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne studije, kaže za BBA da možemo da očekujemo krizu, ali ne i katastrofu.
„Ova kriza neće biti nalik onoj tokom 2022. godine, jer ako pogledamo cenu nafte koja skače poslednjih nedelja, svakako je daleko od one cene koja je bila 2022. ili još ranije - tokom 2011. ili 2012. kad se kretala po ceni od 150 dolara po barelu. Cena nafte raste, i nastaviće da raste zbog situacije u Iranu i Ormuskom moreuzu, ali verovatno neće doći do cene od 130 dolara po barelu. Možda će ostati na ceni od 110 ili 120 dolara još neko vreme. I cena prirodnog gasa skače na svetskim berzama, i to oko 70 do 80 dolara za megavat časova u poslednjih nekoliko nedelja. To jeste duplo više nego što je bilo pre šest meseci, ali je opet manje nego što je bilo pre četiri godine. Podsećanja radi, 2022. ova cena je nadmašila 300 dolara. S druge strane, cena hrane ove godine nije snažno skočila, i prema poslednjim podacima na godišnjem nivou je u avgustu bila viša za oko dva% u odnosu na isti period prošle godine."
Diverzifikacija krenula, ali…
Srbija je već počela diverzifikaciju od ruskog gasa - ove godine koristi oko 75$ gasa iz Rusije a ostatak dolazi iz Azerbejdžana. Ruski gas se plaća oko 318 evra za hiljadu kubnih metara, dok je tržišna cena trenutno 868 evra
Cena uvoznog gasa na granici Bugarske i Srbije, bez zavisnih troškova nabavke, kretala se tokom 2025. između 24,77 i 32,36 evra/MWh. Domaći gas (NIS-ov) je prosečno plaćan, konvertovano u evre, 23,60 evra/MWh u 2025. i 28,03 evra/MWh u 2024.
Ukupan trošak nabavke bio je prošle godine niži nego godinu ranije, prvenstveno zbog pada prosečne nabavne cene gasa.
Srpska skladišta su uglavnom bila puna tokom ove godine, a u ovom trenutku, ukupne zalihe iznose oko 682 miliona kubnih metara. Od toga je 481,4 miliona kubnih metara u srpsko-ruskom skladištu Banatski Dvor, a 201 miliona kubnih metara u skladištima koje Srbija zakupljuje u Mađarskoj.
