Zarada supertankera na referentnoj ruti od Bliskog istoka do Kine dostigla je rekordnih gotovo 800.000 dolara dnevno, dok trgovci, proizvođači i kupci pokušavaju da se nađu način da prežive do „izbijanja mira“ u Persijskom zalivu.
I to nije zarada na nekakvoj uceni jer, istovremeno, za prevoz od američke obale Meksičkog zaliva do Azije zakupci veoma velikih tankera za sirovu naftu (VLCC) nude rekordnu paušalnu naknadu od 29,5 miliona dolara - gotovo 15 dolara po barelu, ne računajući dodatne ratne rizike ili naknade zbog neočekivanih kašnjenja, piše Bloomberg Adrija.
A gotovo da nema naznaka da će se taj trend promeniti. Analiza vozarina kompanije za poslovne podatke Kpler pokazuje da će dnevna zarada VLCC tankera ostati iznad 100.000 dolara i tokom naredne godine, što je više nego dvostruko iznad istorijskih nivoa, koji su retko prelazili 45.000 dolara.
„Postoji priličan broj uskih grla koja su se pojavila istovremeno. Tržište je zbog svega toga pod velikim pritiskom, a to se vidi i kroz vozarine.“, rekao je Aleks Grant, globalni direktor za trgovinu sirovom naftom, derivatima i tečnim energentima u Equinoru, na marginama konferencije Asia Pacific Petroleum Conference kompanije S&P Global Energy u Singapuru.
Cene nafte snažno su porasle ove nedelje nakon što su obnovljeni napadi u Ormuzu, pri čemu je brent prvi put od jula premašio 100 dolara po barelu. Vašington napada iranske tankere, a Teheran gađa vazduhoplovnu bazu, brodove američke mornarice i komercijalna plovila i to je dovelo do toga da je sirova nafta poskupela je više od 40% od početka rata.
Uz to Huti pojačavaju napade na petrohemijske komplekse u Saudijskoj Arabiji a ukrajinski udari ograničavaju ruski izvoz sirove nafte i naftnih derivata.
Pritisak trpe i u samim SAD, gde su maloprodajne cene dizela dostigle su rekord, kao i rafinerijske marže na dizel.
Robovi brodskog tržišta
Međutim, drugi pokazatelji, uključujući vozarine, reaguju još snažnije. Vozarine su se, prema indeksu tankera Baltic Exchangea, koji prati dnevnu zaradu VLCC tankera na različitim rutama, više nego udvostručile od početka rata i porasle su maksimalno.
„Ako nameravam da prevezem proizvode od tačke A do tačke B, prvo gledam tržište brodskog prevoza. Ako računica nema smisla, ne mogu da ih prevezem. Na neki način sam rob tržišta vozarina.", kazao je na konferenciji Maks Trej, direktor Repsola za trgovinu teškim naftnim derivatima u Aziji.
Trgovci i predstavnici brodarskih kompanija okupljeni ove nedelje očekuju da će se korišćenje dužih alternativnih ruta i neefikasnijih načina isporuke nastaviti.
„Sirove nafte ima. Ono što je koči jeste tranzit, ono što je koči jeste transport“, kaže Manu Sehgal, potpredsednik za strategiju i snabdevanje sirovinama u indijskoj rafineriji HPCL-Mittal Energy.
Od početka rata, broj prolazaka kroz Ormuski moreuz - ključno usko grlo koje povezuje neke od najvećih svetskih proizvođača nafte i gasa sa globalnim tržištima - naglo je opao.
Pojedini brodovlasnici spremni da prihvate veći rizik ipak nastavljaju da prolaze kroz moreuz, često održavajući ograničene tokove snabdevanja sistemom "šatl-prevoza", koji se oslanja na brodove koji čekaju u Omanskom zalivu.
Takav način transporta omogućio je nastavak protoka nafte (oko 10 miliona barela dnevno, prema rečima izvršnog direktora naftnog trgovinskog giganta Vitol Group ove nedelje) ali je broj dostupnih brodova ograničen u poređenju sa periodom pre rata, dok su cene veoma visoke.
Baltic Exchange, koji je počeo da objavljuje indeks za rutu od Omanskog zaliva do istočne Azije, procenjuje da je dnevna zarada na toj ruti od uvođenja indeksa porasla 85%, na gotovo 386.000 dolara dnevno ove nedelje.
Istovremeno, napadi jemenskih Huta, koje podržava Iran, na brodove u Crvenom moru i oko moreuza Bab el Mandeb primoravaju pojedine supertankere da saudijsku sirovu naftu preuzimaju na izvoznom terminalu u Sredozemlju. Put do Azije potom podrazumeva prolazak kroz Suecki kanal i plovidbu oko afričkog kontinenta, što putovanje produžava za više od tri nedelje i povećava troškove za više miliona dolara u poređenju sa direktnijom rutom kroz Adenski zaliv.
A na sve - nafte žedna Azija
Još jedan faktor koji povećava dužinu ruta i troškove jeste snažna azijska tražnja za američkom sirovom naftom, dok kupci pokušavaju da pronađu ravnotežu između većih troškova i manjeg rizika.
„Moramo da prihvatimo relativno veće logističke troškove, jer će umesto Bliskog istoka biti neophodno koristiti mnogo alternativnih ruta“, rekao je Takeshi Hashimoto, predsednik velikog brodarskog operatera Mitsui O.S.K. Lines.
Operateri sa Bliskog istoka, u međuvremenu, sve više preuzimaju stvari u svoje ruke i proširuju sopstvene flote kako bi smanjili zavisnost od komercijalnih brodara. Visoki zvaničnik Kuwait Petroleum Corp. rekao je da kompanija kupuje dodatne brodove, nakon što je Abu Dhabi National Oil Co. nedavno krenuo u veliku kupovinu plovila.
