Cena prirodnog gasa na evropskom tržištu danas je premašila 80 evra po megavat-satu, usled sve izraženije bojazni zbog novih poremećaja snabdevanja energentima uslovljenih situacijom na Bliskom istoku. Cena je kao u januaru a Evropski revizorski sud (ECA) upozorava da se plan EU za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata i ubrzanje prelaska na čistu energiju „ne ostvaruje očekivanom brzinom“, iako su na raspolaganju bile stotine milijardi evra.
Fjučersi gasa za isporuku narednog meseca na holandskom tržištu TTF, koje predstavlja glavnu referentnu cenu za evropsko tržište, kretali su se danas u rasponu od 78 do 80 evra za megavat-sat.
Iako su cene i dalje znatno ispod rekordnih nivoa zabeleženih tokom energetske krize 2022. godine, gas je od početka rata na Bliskom istoku više nego udvostručio cenu, dok približavanje zimskoj sezoni dodatno povećava pritisak na evropsko tržište.
Rast cena posledica je poremećaja u snabdevanju energentima na Bliskom istoku, uključujući otežan transport kroz strateški važan Ormuski moreuz, dok su evropske zemlje istovremeno u fazi dopunjavanja skladišta gasa pred početak grejne sezone.
Prema podacima koji se odnose na početak avgusta, skladišta gasa u Evropskoj uniji bila su popunjena oko 57%, što je bilo znatno manje od petogodišnjeg proseka za to doba godine, od oko 74%.
Rast cena gasa dodatno pojačava inflatorne pritiske u Evropi, jer je prirodni gas važan energent za proizvodnju električne energije i industriju, ali i za grejanje domaćinstava.
Više cene energije mogle bi da otežaju nastojanja evropskih centralnih banaka da obuzdaju inflaciju, dok bi istovremeno mogle da povećaju troškove proizvodnje i poslovanja energetski intenzivnih industrija.
Evropa podbacila sa ruskom alternativom
Plan Evropske unije za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata i ubrzanje prelaska na čistu energiju ne ostvaruje ciljeve očekivanom brzinom, upozorio je Evropski revizorski sud (ECA) u izveštaju koji je danas objavljen.
Revizori navode da je uvoz ruske nafte značajno smanjen nakon uvođenja sankcija, dok je opao i uvoz gasa, ali upozoravaju da se taj napredak ne može u potpunosti pripisati planu REPowerEU, koji je Evropska komisija pokrenula 2022. godine, prenosi Euronews.
Na smanjenje potrošnje gasa uticali su i blage zime, kao i smanjena potrošnja domaćinstava i kompanija zbog visokih cena energenata.
Prema podacima EK, uvoz ruskog prirodnog gasa u EU smanjen je sa 152 milijarde kubnih metara 2021. godine na 36 milijardi kubnih metara 2025, čime je njegov udeo u ukupnom uvozu gasa pao sa 45 na 12%.
Potpuna zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) stupiće na snagu 1. januara 2027, dok će zabrana ruskog gasa koji se doprema gasovodima početi da se primenjuje u septembru iste godine.
ECA posebno upozorava na nedostatak kapaciteta iz obnovljivih izvora i nedovoljno razvijenu elektroenergetsku mrežu, naročito prekogranične veze između država članica.
Iako je EU od 2022. do 2024. godine povećala kapacitete solarne i energije vetra za više od 200 gigavata, revizori ocenjuju da je doprinos mera REPowerEU ostvarenju cilja od 103 gigavata dodatnih kapaciteta bio zanemarljiv.
Revizori, takođe, navode da su članice EU do sada opredelile svega 54,3 milijarde evra od dodatnih 300 milijardi evra dostupnih kroz fond za oporavak, odnosno manje od petine potrebnih ulaganja.
Oni upozoravaju da bi bez izgradnje domaćih kapaciteta čiste energije i odgovarajuće mrežne infrastrukture EU mogla samo da zameni jednu energetsku zavisnost drugom.
„Četiri godine nakon pokretanja, REPowerEU je zastao, iako je na raspolaganje stavljeno nekoliko stotina milijardi evra“, rekao je revizor ECA Mihails Kozlovs, pozvavši na ubrzanje diversifikacije energetskih izvora zbog novih geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na energetskim tržištima.
Evropski parlament i Savet EU sada pregovaraju o budućnosti elektroenergetske mreže Unije, a cilj je da pregovori budu završeni do kraja godine.
