Promptne cene vozarina za kontejnere od Kine do zapadne obale SAD skočile su za preko 300% u periodu od marta do juna. Kreg Fuler, analitičar platforme FreightWaves, objašnjava zašto ovaj skok nije vođen (pvećanom) potražnjom, već predstavlja direktnu posledicu koncentracije moći među međunarodnim pomorskim prevoznicima.
Dnevne promptne cene (spot rates) na ruti od Kine do zapadne obale SAD – najvažnijem trgovinskom koridoru u međunarodnom kontejnerskom transportu – skočile su sa 1.800 dolara u martu na više od 6.100 dolara danas. To je porast od oko 239%, pokazuju podaci FreightWaves-a, piše Yahoo finance.
Međutim, ovaj dramatični rasti nije vođen visokom potražnjom. Zapravo, obim uvoza je i dalje znatno ispod prošlogodišnjeg nivoa, što je direktna posledica kolapsa kineskih isporuka povezanih sa tarifnim haosom nakon "Dana oslobođenja" (Liberation Day) u aprilu, kada je uvoz iz Kine opao za oko 50%.
„Ove visoke promptne cene nisu odraz veće potražnje. Zapravo, potražnja je primetno manja u poređenju sa istim periodom prošle godine.“ , istakao je analitičar FreightWaves-a tokom emisije.
Analitičar je skok cena pripisao pre svega strukturnoj tržišnoj moći koju poseduju vodeći okeanski prevoznici, što dodatno pojačava efekat povišenih troškova goriva.
Kartel moćniji od OPEC-a?
„Prvih 10 okeanskih prevoznika kontroliše približno 90% kapaciteta na globalnom tržištu. Da to stavimo u perspektivu: OPEC kontroliše oko 35% globalnog snabdevanja naftom – a reč je o kartelu. Nema sumnje da oni imaju moć da manipulišu cenama goriva i nafte. Isti slučaj je i sa međunarodnim biznisom kontejnerskog transporta, s tim što ovi prevoznici imaju daleko veću moć jer kontrolišu 90% tržišta.“
Analitičar je napomenuo da alijanse prevoznika – koje im zakonski omogućavaju da koordiniraju redove plovidbe – efikasno funkcionišu kao alat za upravljanje kapacitetom. Kada promptne cene počnu da padaju, prevoznici jednostavno povlače kapacitete (brodove) sa tržišta, što automatski vraća cene nagore.
Troškovi goriva su dodatni faktor: cena sirove nafte je skočila na oko 115 dolara po barelu pre nego što se spustila na približno 70 dolara, ali ovaj pad se nije pretočio u proporcionalno olakšanje cena za klijente (špeditere).
Porez koji plaćaju domaće kompanije
Zanimljivo je da nijedna od 10 vodećih globalnih kontejnerskih kompanija nije u vlasništvu Sjedinjenih Američkih Država. Američki klijenti moraju da spuste pogled tek do 29. mesta na rang-listi da bi pronašli operatera koji plovi pod zastavom SAD. To znači da povećanje vozarina direktno ide u korist stranih entiteta – uključujući prevoznike povezane sa kineskom vladom – umesto da podržava domaći biznis.
„To je porez koji svesno plaćamo“, naglašava analitičar.
Iako se potražnja blago oporavlja sa istorijskog minimuma zabeleženog nakon aprilskih carinskih previranja, dramatičan talas potražnje se ne očekuje, pa samim tim ni zagušenja u američkim lukama. Ipak, uvoznici i špediteri su pritisnuti sa više strana istovremeno:
- Rast kontejnerskih vozarina na međunarodnim rutama.
- Skok zakupnina skladišta usled popunjavanja kapaciteta za distribuciju.
- Rast troškova domaćeg drumskog transporta i pratećih doplata za gorivo.
Sve ovo čini upravljanje budžetom izuzetno teškim, kako u domaćem tako i u međunarodnom transportu.
Tržište SAD: Praznični pritisak na drumske kapacitete
Na domaćem terenu (SAD), nedelja oko praznika Dana nezavisnosti (4. jul) tradicionalno donosi dodatne potrese. Očekuje se da će stopa odbijanja ugovorenih tura (tender rejections) dostići, pa čak i prestići već zabeleženi visoki nivo od 17,5%.
Prognozira se oštar skok promptnih cena na drumskom tržištu, jer se dostupnost vozača smanjuje, a primarni transportni planovi (routing guides) otkazuju. U ovakvim kriznim momentima, platforme poput RXO-a pružaju ključnu podršku kroz obezbeđivanje interventnih kapaciteta na tržištu.
